Građanima starijim od 65 godina u gradovima, kao i onima starijim od 70 u manjim mestima, od 18. marta je zabranjeno da izlaze iz svojih domova zbog opasnosti koju im virus korona može naneti, a mnoge lokalne samouprave otvorile su kol centre kojima se mogu obratiti ukoliko im je potrebna pomoć.
Iz Gradske uprave Grada Beograda najavili su juče da će uskoro starijim Beograđanima sa niskim primanjima biti donirani paketi hrane. I dok se u saopštenju nadležnih ne navodi ko će im odneti 173.000 paketa sa osnovnim namirnicama, prema informacijama do kojih je došao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) sva je prilika da će u tome učestvovati i predškolski radnici.
Pojedini vaspitači i vaspitačice dobili su prethodnih dana obaveštenje da će biti uključeni u raznošenje hrane starijim osobama, ali i da se to neće odnositi na one koji imaju decu do 12 godina, starije osobe ili hronično bolesne.
Prema našim saznanjima, nekima od njih je rečeno da je nošenje paketa sa osnovnim namirnicama radna obaveza.
Predsednicu Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije Bosiljku Jovanović nije iznenadilo ono što smo joj rekli. Naime, informacije o ovoj obavezi stigle su juče i do njih.
U razgovoru sa novinarkom CINS-a Jovanović je istakla da su u nekim mestima, poput Ljiga, Aleksinca, Beograda i Bajine Bašte, zaposleni predškolskih ustanova već angažovani da pomognu na sličnim poslovima.
„Savet naše pravne službe je da se ne pristaje na rad bez uručenih pismenih poziva, rešenja i odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite zdravlja na radu poput obezbeđenog rastojanja, maski, rukavica, rešenja o angažovanju zbog policijskog časa”, kaže Jovanović.
Iz njihove pravne službe poručuju da se angažovanje na pomoći penzionerima ne može podvesti pod radnu obavezu već isključivo kao dobrovoljan čin svakog od zaposlenih, navela je Jovanović za CINS.
S druge strane, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović objašnjava da postoji mogućnost uvođenja radne obaveze u toku vanrednog stanja.
„Može da se uvede radna obaveza koja može da se odnosi na saniranje posledica ili uzroka vanrednog stanja – bilo čega tome sličnog. Odnosno, ovo može da se podvede pod radnu obavezu. Znate, nisu ih poslali da prodaju nešto nego da pružaju pomoć starijim osobama“, navodi Reljanović.
Prema njegovim rečima, da bi se radna obaveza uvela mora da postoji konkretan pravni osnov:
„Ne može direktor vrtića to sam da izmisli ili sekretarijat da pošalje dopis ‘danas ćete tako i tako da radite’ a da se ne pozove na neki pravni osnov. To je poenta, mora neko iznad njih da donese tu odluku“.
CINS je pokušao da stupi u kontakt sa nekoliko predškolskih ustanova, ali su one za sva pitanja upućivale na Sekretarijat za obrazovanje i dečiju zaštitu Grada Beograda. Izjave iz sekretarijata do objave teksta nismo uspeli da dobijemo.
Podsetimo, ovo ne bi bio prvi slučaj da se zaposleni u vrtićima stavljaju na raspolaganje u vreme vanrednog stanja. Kako prenosi Blic, 19. marta je sekretar za obrazovanje i dečiju zaštitu Beograda Slavko Gak izjavio da se sve medicinske sestre na preventivi i spremačice iz prestoničkih vrtića, ukupno oko 1.500 njih, stavljaju na raspolaganje Ministarstvu zdravlja za potrebe kliničkih centara.
[Napomena: Tekst je ispravljen 25. marta u 13:35. Rečenica u kojoj se navodi „profesor radnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union Mario Reljanović” promenjena je i sada piše „naučni saradnik Insituta za uporedno pravo Mario Reljanović”]
Ostavi komentar