Uprkos tome što su vakcine protiv korone u Srbiji građanima dostupne od početka godine, oko polovine stanovnika još nije vakcinisano. Među vakcinisanima najmanje je mladih, a kako bi se vakcinacija podstakla uvođene su novčane nadoknade, vaučeri za kupovinu, a od skoro i kovid propusnice.
U protekla dva meseca novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) su poslali 79 zahteva za pristup informacijama od javnog značaja – Ministarstvu zdravlja, Institutu za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, institutima, bolnicama i zavodima za javno zdravlje u Srbiji. Pitali smo da li su hospitalizovani i umrli kovid pacijenti bili vakcinisani i ako da, kojom vakcinom. Reč je, između ostalog, o bolnicama koje su na spisku Batuta jer poseduju respiratore za lečenje najugroženijih.
Informacije je dostavila 21 institucija, dok ostali nisu odgovorili na zahteve ili su nas upućivali na druge.
Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je neophodno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije i link ka tekstu.
Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/
Podatke, između ostalog, nismo dobili od većih zdravstvenih centara u zemlji u kojima se leče i pacijenti oboleli od korone, poput KBC Bežanijska kosa, KBC Zvezdara, KC Vojvodina i KC Niš. Ministarstvo zdravlja nam je u dva navrata reklo da ove informacije ne poseduje iako smo od pojedinih bolnica dobili informaciju da njima prosleđuju podatke. Ministarstvo nas je zatim uputilo na Batut, iz kog su nam odgovorili da nemaju tražene podatke.
Podaci koje smo dobili ipak pokazuju da je u Srbiji značajno veći broj hospitalizovanih i umrlih kovid pacijenata bio nevakcinisan.
Među onima koji su, uprkos vakcinaciji, bili na bolničkom lečenju ili su umrli zbog korone, najviše je onih koji su primili vakcinu kineskog proizvođača Sinofarm (Sinopharm). Kako je CINS ranije pisao, među dostupnim vakcinama je do 21. jula najviše iskorišćena upravo kineska i to 3,4 miliona doza.
Ustanove koje su vodile ovu vrstu evidencije to su činile na različite načine i u različitim periodima. Neki su imali detaljne podatke, odnosno koje vakcine su primili hospitalizovani i umrli, dok su drugi dostavili samo procente.
Zbog toga u nastavku predstavljamo podatke onako kako smo ih dobili od različitih zdravstvenih ustanova. Tekst ćemo redovno ažurirati novim podacima.
Beograd, Klinika za infektivne i tropske bolesti
Klinika za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije od 9. septembra beleži da li su hospitalizovani kovid pacijenti vakcinisani ili ne. Na taj dan su, na zahtev Ministarstva zdravlja, uradili presek stanja. Tako je tog dana u Klinici bilo hospitalizovano 89 pacijenata od kojih je većina bila nevakcinisana. Od 9. do 15. septembra primljeno je još oko 50 kovid pacijenata, od kojih je više od polovine bilo vakcinisano, uglavnom Sinofarmom.
Bor
Opšta bolnica u Boru našla se početkom septembra u kovid sistemu, a od 9. septembra imaju podatke da li su im pacijenti vakcinisani. Podaci koje su dostavili CINS-u su šturi, ali pokazuju porast hospitalizovanih, većinom nevakcinisanih pacijenata.
U prvoj polovini septembra u ovoj bolnici preminula je jedna osoba, ali nije poznato da li je bila vakcinisana.
Valjevo
Kovid pacijenti leče se i u Opštoj bolnici Valjevo. Tamo je od početka godine do 24. oktobra ukupno hospitalizovano preko 2.000 ljudi. Od tog broja je preminulo oko 22%. Hospitalizovani i umrli su u najvećem broju bili nevakcinisani.
S druge strane, Zavodu za javno zdravlje Valjevo od početka godine do početka oktobra prijavljeno je 267 smrtnih ishoda obolelih od korone. Njih 10% je bilo vakcinisano, 67% nevakcinisano, dok za ostale nije poznat vakcinalni status, naveo je valjevski Zavod.
Vranje i Pčinjski okrug
Zbog korone je na lečenju u Opštoj bolnici Vranje od početka godine do polovine septembra bilo smešteno više od 1.800 ljudi. Većina je bila nevakcinisana, odnosno samo oko 100 osoba je primilo vakcinu protiv virusa i to uglavnom kinesku. U istom periodu od kovida je u bolnici umrlo preko 200 pacijenata. Skoro svi preminuli bili su nevakcinisani.
Podaci koje je CINS-u dostavio Zavod za javno zdravlje Vranje nešto su različiti, a pored tog grada obuhvataju i sve opštine Pčinjskog okruga. Prema njihovoj evidenciji, od početka godine do 24. oktobra u Vranju je od korone preminula 261 osoba, od čega oko 90% nevakcinisanih. Za to vreme je na teritoriji okruga od korone umrla 451 osoba. Nije bilo vakcinisano oko 400.
Među manjim brojem vakcinisanih koji su preminuli u Pčinjskom okrugu, jedna osoba je primila prvu dozu Astra Zeneke (AstraZeneca), jedna je bila vakcinisana Sputnjikom V (Sputnik V), dok su dva muškarca kao treću dozu nakon Sinofarma uzeli Fajzer (Pfizer). Ostali su se vakcinisali kineskom vakcinom, uglavnom u periodu januar – mart 2021.
„Prve preminule vakcinisane osobe u februaru su zapravo osobe koje su se i zarazile neposredno pre ili posle imunizacije drugom dozom“, stoji u odgovoru Zavoda za javno zdravlje Vranje.
Iz Zavoda ističu i da je najveći broj preminulih vakcinisanih osoba bio stariji od 70 godina i da je reč o osobama sa hroničnim pridruženim bolestima.
Zlatiborski okrug – Užice, Priboj, Prijepolje
Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Užice, od početka godine do kraja jula u Zdravstvenom centru Užice, koji obuhvata bolnicu u Užicu, Priboju i Prijepolju, zbog korone je na bolničkom lečenju bilo smešteno nešto manje od 2.300 pacijenata. Od toga skoro 2.000 nije primilo vakcinu protiv virusa korona. Do kraja juna je u bolnicama u Zlatiborskom okrugu od korone preminulo 509 osoba. Gotovo svi su bili nevakcinisani, dok je 15 osoba, prosečne starosti 84 godine, bilo vakcinisano Sinofarmom.
Kladovo
Evidenciju je vodila i Opšta bolnica u Kladovu. Od početka godine do sredine septembra u toj zdravstvenoj ustanovi je zbog korone bilo smešteno nešto manje od 100 kovid pacijenata koji su uglavnom bili nevakcinisani. Za to vreme je usled obolevanja od korone preminulo 34 ljudi, od kojih većina takođe nije primila vakcinu.
Kruševac
U istom periodu je na lečenju zbog korone u Opštoj bolnici Kruševac ležalo 2.002 pacijenta, a iz bolnice objašnjavaju da je najveći broj sa teškom kliničkom slikom bio nevakcinisan.
Mačvanski okrug – Šabac i Loznica
Iako Opšta bolnica u Šapcu nije odgovorila na zahtev CINS-a, prema podacima šabačkog Zavoda za javno zdravlje u toj bolnici je od 18. avgusta do početka oktobra preminuo 51 pacijent. Većina je bila nevakcinisana. Zavod je dostavio podatke i za lozničku bolnicu. U istom periodu je u toj ustanovi preminulo 29 pacijenata, od kojih nije bilo vakcinisano 20.
Procentualni podatak CINS-u je dostavila i sama Opšta bolnica Loznica, ali za duži period. Oni su naveli da je u toku godine, a do 1. septembra, na kovid odeljenjima preminulo 244 ljudi. Kako kažu, među hospitalizovanima je bilo samo 10-20% vakcinisanih pacijenata.
Novi Pazar
Iz Opšte bolnice Novi Pazar za CINS navode da se od početka godine do sredine septembra u toj ustanovi među hospitalizovanima našlo od 85 do 90% nevakcinisanih.
Pančevo
Od početka godine do sredine septembra u Opštoj bolnici Pančevo na bolničkom lečenju bilo je nešto preko 1.400 ljudi obolelih od kovida. Međutim, podatke o vakcinaciji ovih pacijenata vode tek od marta. Tako je od tada do avgusta među hospitalizovanim 90% bilo nevakcinisano, dok je u septembru u toj bolnici zabeležen skok hospitalizacije vakcinisanih osoba – oko 30%.
„Kod većine pacijenata je prošlo više od šest meseci od druge doze imunizacije“, objašnjavaju iz pančevačke bolnice.
Prema njihovim podacima, od ukupnog broja preminulih oko 2,5% bile su osobe vakcinisane kineskim Sinofarmom i pretežno se radilo o starijim osobama sa komorbiditetima odnosno pridruženim bolestima.
Podsećamo, starije osobe i hronični bolesnici su pored zdravstvenih radnika prioritet kada je u pitanju davanje treće, tzv. buster doze vakcine. Kako je CINS već pisao, treća doza je uobičajena praksa u vakcinologiji i pojačava imunitet. Vakcine protiv korone koje su dostupne u Srbiji napravljene su po različitim tehnologijama, više o tome ali i o njihovoj efikasnosti i bezbednosti pročitajte OVDE.
Na klinikama za najmlađe i trudnice bez žrtava
Požarevac
Procentualne podatke CINS je dobio i od Opšte bolnice Požarevac. Tako je od ukupnog broja pacijenata u toj bolnici od početka godine do 15. septembra bilo oko 75% nevakcinisanih osoba, dok je onih koji su primili vakcinu protiv korone bilo oko 25%. Od ukupnog broja preminulih u tom periodu više od 95% njih bilo je nevakcinisano.
Što se tiče tipova vakcina kojim su bili vakcinisani pacijenti, iz požarevačke bolnice navode samo da su bile prisutne sve vakcine koje su u to vreme bile dostupne u Srbiji.
Sombor
Opšta bolnica Dr Radivoj Simonović u Somboru od početka godine prati da li su njihovi kovid pacijenti vakcinisani ili ne. Tako su do sredine septembra zbog korone hospitalizovali nešto više od 800 pacijenata. Usled virusa u toj bolnici je preminulo 207 osoba. I među hospitalizovanima i među preminulima maltene svi su bili nevakcinisani.
Sremska Kamenica, Institut za plućne bolesti Vojvodine
Institut za plućne bolesti Vojvodine podatke o vakcinalnom statusu obolelih od korone sistematski prikuplja od 10. marta. U odgovoru CINS-u navode da zaključno sa sredinom septembra informacije imaju za skoro 400 pacijenata. Kao i u drugim zdravstvenim ustanovama, uglavnom je reč o nevakcinisanim osobama.
U ovu ustanovu su, objašnjavaju iz Instituta, u principu upućivani najteži pacijenti. Umrlo je 96 ljudi, od čega 80 nije primilo vakcinu. Ipak, iako su svi lečeni zbog posledica COVID-19, osnovni uzrok smrti nije kod svih virus, stoji u odgovoru Instituta. Pacijenti su potencijalno imali ozbiljne komorbiditete i pre infekcije virusom korona, poput dijabetesa, gojaznosti, hroničnih bolesti pluća i kardiovaskularnih bolesti:
„Kod šest (od 80) nevakcinisanih pacijenata, koji su lečeni od COVID-a, osnovni uzrok smrti nije bila COVID infekcija“.
Ćuprija
Podaci iz Opšte bolnice Ćuprija pokazuju da zbog virusa korona na lečenju češće završavaju i umiru nevakcinisani. Naime, u tu ustanovu je od početka septembra do 25. oktobra zbog virusa bilo smešteno više od 400 pacijenta. Veći deo njih – 269 – bio je nevakcinisan. Nevakcinisani su brojniji i među umrlima u toj zdravstvenoj ustanovi. Tako od 58 preminulih, 40 nije primilo nijednu vakcinu.
Prijavite se na newsletter.
Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.
Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/
Star sam (>70) revakcinisan i pažljivo pratim sve informacije da bih odlučio da li da primim i treću dozu, i ako da, koju. Ovaj izveštaj mi slabo pomaže jer je prilično siromašan informacijama. Očekivao bih da se teški i smrtni slučajevi razdvoje po godištima (nije dovoljno stariji i ostali) i vrstama vakcine (nije dovoljno Sinofarm i ostale) i po eventualnim pridruženim bolestima (za sve slučajeve, a ne samo za neke). Za pohvalu je vaš pokušaj da napravite kakav-takav pregled, ali slaba je vajda od toga. Jedino što mogu da zaključim iz činjenice da najveći nisu dali podatke, a da su i dobijeni podaci manjkavi, jeste da potpuni podaci ne bi išli u prilog tvrdnjama o efikasnosti i bezbednosti vakcina (bar nekih).
Vidi, ovo je najbolji prikaz do sada. Ako još nisi shvatio da je Sinofarm neefikasan nda se vakciniši sa njim. Sinfarm se uzima samo ako nema drugih vakcina jer su sve druge bolje od njega pogotovo za starije.
Efikasnost i bezbednost su dve potpuno različite stvari, i ne bi trebalo da se nađu čak ni u istoj rečenici.
2. Znalo se da vakcina ne štiti 100%, a znalo se i da je Sinofarm najdalje od tog ideala. Nažalost.
3. Ipak, treba biti ili glup ili neobjektivan pa tvrditi da „vakcina ne deluje“. Samo, treba pogledati činjenicama u oči: POTREBNA JE I VAKCINACIJA I ODBRANA OD ŠIRENJA ZARAZE, znači maske, distanca, zabrana velikih skupova.
Poštovani Dragane, Milane i Dragane, hvala Vam na sugestijama. Nažalost, ovo su jedini podaci koje smo dobili, i kao što možete videti, i njih smo dugo čekali. Što se tiče saveta u vezi s trećom dozom, mi smo ranije razgovarali s doktorima o tome i taj tekst možete čitati na našem sajtu.
U vezi sa Sinofarm vakcinom, kao što i stoji u tekstu, ona se najčšeće pominje kod hospitalizovanih i preminulih, ali treba imati u vidu da je i najzastupljenija u odnosu na sve vakcine koje su građani Srbije primili do sad.
Hvala što nas pratite!
Broj hospitalizovanih i umrlih koji su vakcinisani treba posmatrati u odnosu na ukupan procenat vakcinisanih jednom ili drugom vrstom vakcine. Ako je npr. na sto vakcinisanih Sinofarmom, njih deset vakcinisano Fajzerom, onda je logicno da ce i broj hospitalizacija kod Sinofarma biti deset puta veci. Mislim da je bitno pruziti i takve podatke, jer ce medju populacijom da se stvori utisak da je Sinofarm visestruko manje efikasan nego druge vakcine sto nije tacno. Tacno je da je manje efikasan sto pokazuju i studije. Takodje, bitno je navesti da efikasnost svih vakcina opada vremenom, a u Srbiji je najveci broj u startu bio vakcinisan upravo Sinofarmom cija je efikasnost nakon nekih 6 meseci visestruko umanjena. Bilo bi interesantno utvrditi i koliko je onih koji su prelezali bolest i ponovo se zarazili, kao i da li ima takvih medju hospitalizovanima i umrlima. Ono sto ovaj pregled jasno pokazuje je, da su vakcine generalno efikasne i da je bilo koja vakcina bolja nego biti nevakcinisan, kao i da bi osetljive grupe nakon 6 meseci trebale da prime buster dozu.
Nista od toga nije receno narodu na pocetku.Kad vakcina nije delovala onda pocinje „izvlacenje“.Narod je verovao lekarima kao sto je bilo narmalno,ali…?
Do sada su vakcine stitile od zarazavanja sto se vidi po iskorenjenim bolestima,neke ne postoje ili se povremeno javljaju.
Rekli su da je svaka vakcina dobra. Neko ce morati da odgovara za oprecne informacije,zamajavanje ljudi i ovoliku smrtnost.
https://ujedinjeni-protiv-kovida.net/2021/09/17/vodic-za-trecu-dozu-vakcine/
Bravo za trud. Neverovatno je da ste uopšte dobili ove podatke, ali neko ih ima za celu Srbiju, na dlanu.
Očekujem da se izborite i za taj pregled.
Poštovani Zorane, hvala Vam! Nastavljamo da prikupljamo podatke.
Hvala na pokušaju da nam predstavite stanje. Slažem se sa Draganom. Dodala bih da bi bilo korisno da dodate informaciju koji procenat stanovnistva je bio vakcinisan u trenutku kada je uradjen presek.
Poštovana Katarina, hvala na sugestiji! Pokušaćemo da u narednom periodu dobijemo kompletnije podatke i ažuriramo tekst.
Slazem se u potpunosti sa prethodnim komentatorima. Samo bih istakao potrebu za informacijom o broju i procentima datih vakcina po vrstama u predmetnom periodu. Naime, pretpostavljam da je ucesce Sinofarma u svi datim vakcinama do setembra bar 40 posto, te bi tako dosli bar okvirno do zakljucka koliko je Sinofarm manje ucinkovit od ostalih. Zalosno je da sto nam nisu ovi podaci dostupni, bar na nedeljnom nivou. Hvala CINSu na trudu
Hvala na informacijama, posebno kad se ovako vizuelno prikaže lakše je izvući zaključke.
Postovani,
Bolnica u Kladovu prema mojim saznanjima nije imala covid odeljenje, pa samim tim mislim i da nije bilo hospitalizovanih pacijenata od covida.
Da li mozete da date neki precizniji podatak sto se tice Kladova? Da li ste informaciju dobili direktno od bolnice ili od Ministarstva? I da li pise gde su bili smesteni ti pacjenti, obzirom na informaciju da u Kladovu nije bilo covid odeljenje za stacionarne bolesnike.
Izvinjavam se unapred ako sam izneo pogresan podatak. Kazem samo ono sto je meni poznatato.
Hvala Vam unapred na odgovoru.
Poštovani Petre, ove podatke nam je dostavila direktno bolnica Kladovo, to su podaci iz njihove nadležnosti. Hvala što nas pratite!
Ovolika razlika izmedju Infektivne klinike u Beogradu i bolnica u unutrasnjosti dovodi u pitanje trud i zelju da se konacno sazna istina. Kao sto smo videli da se fabrikuju podaci o broju umrlih verovatno se fabrikuju podaci iz rurarnih sredina o broju vakcinisanih i nevakcinisanih. Interesantan detalj je da j ebolnicau Batajnici odbila da dostavi podatke.
Poštovani, podaci iz Infektivne klinike su nažalost samo za par dana, pre toga nisu ovo pratili, pa i to može biti uzrok razlike. Svakako ćemo nastaviti da prikupljamo i ažuriramo ove podatke. Iz Batajnice su nam odgovorili da oni ne vode ovakvu evidenciju. Hvala što nas pratite!
Odličan prikaz, hvala na informacijama. Palo mi je u oči da je većina vakcinisanih koji su preminuli primilo Sinofarm vakcinu. Iako ona jeste nešto manje efikasna od ostalih, struktura stanovništva koji su je primili je takva da su to pretežno starije osobe koje, i pored vakcinacije, zbog slabijeg imunog sistema su izloženije težim posledicama dejstva virusa.Bilo bi dobro ako bi se mogla videti detaljnije katgorizovana slika.
Poštovani Peđa, hvala na sugestiji. Sinofarm vakcina je, kao što je negde i naglašeno u tekstu, najzastupljenija u celoj Srbiji, pa verujem da to ima ulogu u tome što se ona najčešće pominje kod hospitalizovanih ili preminulih. Ukoliko uspemo da dođemo do detaljnijih podataka, rado ćemo ih analizirati i objaviti. Hvala što nas pratite!
Iako podržavam objavljivanje preciznijih podataka o procentu vakcinisanih sa težim oblicima bolesti, ne podržavam na ovakav način. Razlog za to je, prvo, što predstavljeni apsolutni brojevi a zna se da je jedna vakcina apsolutno dominantna po broju davanja, a drugo što je ovo predugačak period i u početku nije ni bilo mogućnosti za primanje svih vakcina.
Idealno bi bilo kada bismo imali presek na, recimo, nedeljnom nivou za celu Srbiju, a gde bi bili predstavljeni ne apsolutni brojevi već procenti iz te grupe (na primer, koji procentat od svih nevakcinisanih se zarazio, ili koji procenat od svih vakcinisanih Sinofarmom, itd). Još bolje bi bilo kada bi to bilo po starosnim grupama. Imate primer istraživanja iz Bahreina gde je to lepo odradjeno.
Slažem se sa vama Petre. Ovakvi podaci mogu čak i da ohrabre nevakcinisane osobe da se recimo uhvate za Ćupriju gde je (iako na malom uzorku), udeo vakcinisanih osoba u preminulim čak 31%. Zato je neophodno imati mnogo preciznije podatke – recimo, starosnu strukturu preminulih (jer je poznato da vakcina neće jednako zaštititi nekoga od 80+ i nekoga od 40 godina), zatim, pridružene bolesti (recimo, da li je osoba gojazna, dijabetičar itd, zatim, da li su osobe potpuno vakcinisane i koliko je vremena prošlo od poslednje doze itd. Mada, u nedostatku bilo kakvih podataka, i ovi podaci su za svako poštovanje, kao i trud koji je CINS uložio. Kada bi ceo ovaj postupak objavljivanja podataka bio transparentniji, ljudi ne bi imali utisak da se sve krije, ne bi kovali teorije zavere i mislim da bi opšte poverenje u zvanične podatke bilo mnogo veće (iako bi nam se brojevi, pre svega preminulih, verovatno „manje svideli“).
Znači,vode nevakcinisani,ali kako vreme odmiče stižu ih vakcinisani,najbolje da sudija odsvira kraj.
Poštovani, podaci koje smo dobili od 21 zdravstvene ustanove pokazuju da je značajno veći broj hospitalizovanih i umrlih kovid pacijenata bio nevakcinisan. CINS će se truditi da u budućnosti ovaj tekst ažurira novim podacima. Hvala Vam što pratite CINS!
Izvinite, ali kakve veze ima apsolutni broj bilo čega? Da li ste svesni kakvu štetu pravite ako nemate kompetentne konsultante za prikaz statističkih medicinskih podataka? Šta ćete reći ljudima ako/kada svi budu vakcinisani pa se u statistikama budu pojavljivali samo vakcinisani. Njihov broj će ionako da raste pa će mnogi ljudi da izvuku pogrešne zaključke kako vakcina kobajagi ne deluje.
Ne gledaju se apsolutni brojevi nego procenti. To je jedna od mana ovakvih prikaza. Kada bi svi bili 100% vakcinisani onda bi u bolnicama i na grobljima bili samo vakcinisani. I obrnuto. Kada bi svi bili nevakcinisani u ovakvim statistikama bi bili samo nevakcinisani. Znači bitan je PROCENAT obolelih i umrlih u svakoj od ovih kategorija da bi se moglo raditi poređenje. Sva ozbiljna istraživanja pokazuju da je PROCENTUALNO daleko veći broj hospitalizovanih i umrlih među NEvakcinisanima. Tebe je u zabludu dovela nekompletnost prikaza ovih podataka.