AktuelnoCOVID-19Pritisci na novinare

Pustite nas da radimo

01. apr 2020.
Branko Čečen, direktor CINS-a; foto: CINS/Vladimir Miloradović
Pre pet dana, Vlada Srbije je donela Zaključak pod brojem 1295 (objavljen u Službenom glasniku juče), koji kaže da opštine i gradovi, kao ni medicinske ustanove, ne smeju da iznose informacije o epidemiji, već samo Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19. Obratite, međutim, pažnju na to šta se još kaže u Zaključku: „Obaveštenja o preduzetim zdravstvenim merama i drugim informacijama koje se odnose na lečenje bolesti COVID-19 (...) , data javnosti od strane neovlašćenih lica ne mogu se smatrati tačnim ni proverenim, uz mogućnost primene propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija u periodu vanrednog stanja”.

Jednostavnije rečeno, ako objavite nešto što nije saopštio Krizni štab, rizikujete da budete kažnjeni, možda i do pet godina zatvora.

Ovo je vrlo ozbiljna pretnja. Ni kriminalcima se ne ide u zatvor ni na pet minuta, a kamo li osobama koje svoj posao rade po zakonu i Ustavu. Srbija pod vlašću SNS-a je doživela radikalnu degradaciju i tako kilavog sistema informisanja građana, ali je i dalje bila daleko od cenzure. Cenzura je kada postoji državni organ koji odlučuje šta sme, a šta ne sme da se objavi. E, pa – sad postoji.

Zaključak Vlade, smatraju pravnici specijalizovani za oblast medija i slobode izražavanja u našem tekstu od sinoć – nije i zakon. Postoji razlika između zaključka i uredbe, a posebno zakona. Zaključak Vlade, takođe kažu eksperti za medijsko pravo, nije u skladu ni sa Ustavom, ni sa zakonima koji uređuju ovu oblast, a posebno sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti.

Da li ćemo, u svetlu mišljenja pravnika, mi novinari koji nastojimo da odgovorno i profesionalno informišemo građane, ipak biti hapšeni i osuđivani na zatvorske kazne zbog našeg posla, ne možemo da znamo. Organi vlasti i pravosudni organi ne osećaju se, sudeći po nekim skorašnjim slučajevima u vezi sa epidemijom, baš preterano ograničeni zakonima. No, to je lutrija u kojoj će svako od nas morati da donese sopstvene odluke i uzmimo da je naša stvar. Nego, ako bi svi novinari Srbije rešili da se pridržavaju ovog zaključka, šta bi to značilo za građane Srbije?

  • Neće o epidemiji znati ništa osim onoga što kažu ljudi koji su, koliko god da navijam za njih da nas uspešno sprovedu kroz krizu, davali direktno suprotne, često štetne i svakako neodgovorne informacije, i koji bi morali da povrate poverenje velikog broja građana,
  • Neće znati ništa o zloslutnoj SMS poruci od Kriznog štaba korisnicima Telekom mobilnog operatera (štab je o tome sinoć ćutao, MTS potvrđuje da je štab izvor poruke), ni o broju respiratora koji je sada „tajna”, ali nije, ali jeste, ali…
  • Čak i da Krizni štab ne filtrira informacije, sam postupak „provere” odlaže objavljivanje, što nekoga može da košta i života,
  • Neće znati koliko imamo testova za ovaj virus, koji su to testovi, da li rade,
  • Neće znati ništa o tome koliko je zaraženih zdravstvenih radnika, kojih nam je nedostajalo i bez epidemije, a ni kakvu su zaštitu imali i imaju uopšte,
  • Neće moći da znaju da li dovoljno dobro radi sistem dijagnostikovanja i lečenja iz kojeg polako izviru teške priče o mučnim sudbinama zaraženih i njihovih porodica, jer priče o osobama koje su zbrinute brzo i profesionalno malo ko prenosi, a one koji upadnu u „slepu mrlju” sistema, ili su zahvaćeni nekim negativnim kriterijumom trijaže prenose ljudi po društvenim mrežama kao vetar,
  • Neće moći da dobiju odgovor na pitanje: „Šta će biti s mojom decom ako mene odvedu na Sajam”, pa makar ni nešto tipa „nismo o tome mislili, snaći će se ljudi”,
  • Neće moći da saznaju ništa o putu maski od nabavke do građana, njihovim cenama, poreklu i kvalitetu, raspoloživim količinama alkohola i slično,
  • Neće moći da saznaju razloge odluka poput ukidanja šetanja pasa posle početka policijskog časa,
  • Neće, na kraju krajeva, moći da znaju da je ovakav Zaključak uopšte donet, pošto nas o tome niko iz Kriznog štaba nije nikada ni obavestio, kao da je usvojen zaključak o kupovini sredstava za higijenu za štab.

Da li ćemo, u svetlu mišljenja pravnika, mi novinari koji nastojimo da odgovorno i profesionalno informišemo građane, ipak biti hapšeni i osuđivani na zatvorske kazne zbog našeg posla, ne možemo da znamo.

Mi ljudi smo i dalje životinje. Volimo da smo na vrhu brda kad pasemo, da iz daleka vidimo mesoždere kako se šunjaju. Informisanost smiruje građane i čini da se osećaju pripremljenijima za izazove. Kakvi god da su. Dakle, detaljna i temeljna informisanost bi trebalo da bude upravo ono što hoće da postigne Krizni štab. Čak i da su informacije, recimo o rastu broja zaraženih, teške i uznemirujuće, sve je bolje od paranoičnog nagađanja u zatvorenim stanovima u opustelim gradovima. Uostalom, to loše utiče na zdravlje. A cenzura? Cenzura proizvodi dezinformacije, paranoju i paniku, rasplamsaće i tako veliko nepoverenje u ljude koji su govorili suprotne stvari o našim golim životima u rasponu od samo par nedelja.

Građani Srbije nisu ni maloletni, ni paničari. Zapravo, retki momenti kada blistamo su upravo ovakve, egzistencijalne krize. Setite se poplava i hiljada ljudi na obalama kako zidaju bedeme, silne pomoći svima kojima je bila potrebna… Devet od deset nas se pridržava svega što nam je izvodljivo od mera zaštite. Nećemo izaći na ulice da vrištimo i bacamo se sa mostova ako saznamo da smo u „italijanskom scenariju”, iako su brojevi koje ste nam do sada davali daleko od toga. Nećemo bezglavo bežati ka najbližoj granici. Pustite nas da znamo šta se događa. Pustite novinare da učestvuju. Neće se ovo bez nas razrešiti. Pohvalite nas devet desetina, ohrabrite nas da nastavimo, bar jednom, makar i preko volje. Evo, ne morate novinare koji rizikuju svoje i živote najbližih radeći kao da je situacija normalna. Nije jedan lider to uradio u drugim zemljama. Nego skoro svi.

Informisanost smiruje građane i čini da se osećaju pripremljenijima za izazove. Kakvi god da su.

Pustite novinare da rade. To je u interesu svih. Pronaći ćemo probleme koje treba rešiti i trebalo bi da nam se zahvali neko na tome, a ne da nas hapse. Kada se ovo završi, Srbija će biti u teškom stanju, baš kao i ostatak sveta. Od odluka koje donosite sada, dragi članovi Vlade Srbije, zavisi kakvo društvo će se suočiti sa nečim što se može opisati samo kao izuzetno velika kriza posle epidemije. Izbezumljeno, posvađano, osiromašeno i neslobodno društvo imalo bi izuzetno male šanse za oporavak. Ovo nije Kina. Po Ustavu.

Čak i ako krijete nešto vrlo neugodno, za šta ste uvereni da i dalje treba da se krije, čak i ako će vam istina naneti političku štetu – ako ovo društvo ode dođavola ni vi više nećete imati čime da vladate. Ili to više neće ni biti neko veliko zadovoljstvo.

Autor:

Ostavi komentar

avatar
5 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
5 Comment authors
NebulaDeSPoTSašaBotakvazimodo Recent comment authors
  Prati  
najnoviji najstariji sa najviše glasova
Obavesti me o
kvazimodo
Guest
kvazimodo

Ako Vi mislite sve ovo što ste napisali trebalo bi da se mnogo zabrinete! Nisam pristalica aktuelne vlasti i jedva čekam da joj vidim leđa, ali ovo je vanredno stanje (ne zato što ga je proglasio neki Vučić, već zato što je ova pandemija vanredno stanje za čovečanstvo). Vaši tekstovi i hvatanje za neke malo bitne ili sasvim trivijalne stvari ne spasavaju ljudske živote. Trebalo bi da utičete na Vaše čitaoce da se strogo pridržavaju svih higijenskih mera, da redukuju kontakte na neophodni minimum, da ne izlažu ni sebe ni druge opasnosti od zaraze, pa tek onda da brinete o kucama, statistikama, koje običnom smrtniku ništa ne znače, a vama samo povećavaju obim teksta. Besmisleno je menjati razbijena stakla na kući koju je srušio zemljotres. Budite na nivou aktuelnog trenutka!!!

Bota
Guest
Bota

Žalosno je što se ova uredba ovako shvatila.Naravno da ovde nema ničeg dobronamernog od strane novinara.Ekskluzivitet,napadanje i pisanj ono šta pojedinim novinama odgovara je suština ovog bunjenja a sve u cilju prodaje pojedinih novina.Vlada će danas ukinuti uredbu pa gospodo pišite šta vam je volja, ovo vam je demokratija.Pitam se šta vam je sledeći zahtev a u smislu zaustavljanja ove pošasti.

Saša
Guest
Saša

@kvazimodo, @Bota: Ne bih da vređam, ali pokušajte da razumete ono što piše. Naravno, razumevanje uvek dolazi iz vizure subjekta. Uz to, jedan deo publike ne poseduje nephodan „alat“ za obradu primljenih informacija, i na taj način ćemo uvek imati suprotstavljena mišljenja. Ili „mišljenja“. Jer do mišljenja se dolazi, a „mišljenja“ se usvajaju. Do onih prvih se dolazi na osnovu postojećih i valjanih informacija, a one druge se ulivaju putem „medija“. Ovaj tekst samo govori o važnosti pravog medijskog izveštavanja. U konkretnom slučaju vezano za pandemiju, a u globalu vezano za bilo koju oblast društvenog života. Kao i uvek: ko razume – shvatiće. Za one druge nema nade… Na žalost.

DeSPoT
Guest
DeSPoT

Botovi, pokajte se!

Nebula
Guest
Nebula

Meni se čini da je čitav sistem za osnovnu brigu o čoveku i čovečanstvu, na svetskom nivou, ostao neuhranjen. U ovom slučaju u vezi sa plasiranjem informacija i njihovom proverom i pozivanjem na odgovornost moguće je izgraditi sistem koji bi to omogućio na naj primereniji i najbrži način, a imajući u vidu savremenu tehnologiju. Međutim uvek su drugi interesi na prvom mestu.

Tagovi

Povezano

Send this to a friend