Sporni postupak skidanja zaštite sa kompleksa Generalštaba
Vlada Srbije je 14. novembra 2024. godine donela odluku o ukidanju svojstva zaštićenog kulturnog dobra sa područja na kome je zgrada Generalštaba, koja taj status ima još od 2005. godine.
Urbanista i arhitekta Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Dragomir Ristanović za CINS objašnjava da je za ukidanje statusa potrebno obrazloženje o tome zašto je određeno kulturno dobro nepovratno izgubilo svoja svojstva.
„Znamo da se od 2005. godine, kada su zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane Republike Srbije proglašene kulturnim dobrom, ništa se nije promenilo. I da se promenilo, i da je došlo do urušavanja određenih delova te zgrade, to nije učinjeno u nekoj meri koja je nepovratna za gubitak svojstva kulturnog dobra“, objašanjava Ristanović.
Dodaje da je za ukidanje zaštite potrebno da stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika napišu elaborat, što se u ovom slučaju nije desilo.
Sumnje na falsifikate i postupak pred Tužilaštvom za organizovani kriminal
Vlada Srbije donela je odluku o skidanju zaštite sa zgrade Generalštaba, između ostalog, i na osnovu dokumentacije koju je sačinio je v.d. direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić – ispostaviće se sporne.
Naime, 12. maja ove godine Vasić je uhapšen u okviru istrage koju je pokrenulo Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), a zbog sumnje da je falsifikovao Predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra u slučaju zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane.
Tokom davanja iskaza, Vasić je i priznao da je to učinio.
U međuvremenu, mediji su preneli da se istraga TOK-a proširila i na direktora beogradskog Zavoda za zaštitu spomenika Aleksandra Ivanovića, zbog falsifikovanja dokumentacije, kao i v.d. sekretarku Ministarstva kulture Slavicu Jelaču zbog zloupotrebe službenog položaja.
Leks specijalis donet pre nego što je skinuta zaštita
Skupština Srbije je po hitnoj proceduri donela leks specijalis (lex specialis), tj. poseban zakon o Generalštabu.
Za sagovornika CINS-a, leks specijalis je sporan, između ostalog, i zbog toga što je Generalštab i dalje pod zaštitom, čime se krši Zakon o kulturnom nasleđu.
„Još uvek, prema nama dostupnim informacijama, institucija Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Generalštab nije obrisala iz svoje evidencije zaštićenih dobara. Time nije zadovoljen prvi osnovni kriterijum da se ovaj zakon sprovodi“, objašnjava Ristanović iz RERI-ja.
Rok da Republički zavod za zaštitu spomenika kulture obriše iz centralnog registra kulturnih dobara ovo zaštićeno područje je istekao 22. novembra.
Istoričar Republičkog Zavoda Nenad Lajbenšperger za CINS potvrđuje da je stanje nepromenjeno.
„Isteklo je tih 15 dana predviđenih zakonom (leks specijalisom prim. prev), ali zakon nije propisao kaznene mere, šta ako se to ne uradi. Tako da to još uvek stoji, nije izbrisano iz registra. U Zavodu je trenutno generalno mirno i u iščekivanju smo šta su sledeći koraci vlasti ili direktora“, kaže Lajbenšperger.
Sumnje u neustavnost leks specijalisa
Sagovornici CINS-a saglasni su da je leks specijalis neustavan.
Dragomir Ristanović iz RERI-ja navodi da prema Ustavu država treba da čuva svoje kulturno nasleđe, dok Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija smatra da je, uz to, narušeno načelo podele vlasti.
„Skupština je na sebe preuzela nešto što je nadležnost izvršne ili eventualno sudske vlasti, dakle, odlučivanje o ništavnosti pojedinačnih pravnih akata, odnosno nekih odluka Vlade“, navodi Nenadić.
Više opozicionih stranaka obratilo se Ustavnom sudu sa zahtevom da oceni da li leks specijalis za rušenje Generalštaba krši Ustav Srbije.
Na pitanje CINS-a da li je do sada pokretao postupak za ocenu ustavnosti leks specijalisa za Generalštab, na svoju ili inicijativu neke od stranaka, od Ustavnog suda nismo dobili odgovor.
Autentično tumačenje leks specijalisa
I svega dve nedelje nakon usvajanja posebnog zakona za Generalštab, stiže Predlog za autentično tumačenje jednog člana tog zakona, koij je od juče na dnevnom redu u Skupštini Srbije.
Autentično tumačenje koristi se kod delova zakona koji nisu dovoljno jasni i potrebno ih je precizirati.
Sagovornici CINS-a međutim ističu da je sporno to što se pod okriljem autentičnog tumačenja proširuju i uvode nove stavke leks specijalisa.
Naime, pored zaštite koju Generalštab ima odlukom Vlade iz 2005, u decembru 2020. Vlada je donela i Odluku da se ceo potez duž Ulice Kneza Miloša proglasi kulturno-istorijskom celinom. To znači da nije dovoljno da se zaštita danas skine samo sa zgrada Generalštaba, već je potrebno skinuti je i sa okolnih ulica jer su pod zaštitom, između ostalog, i zgrade Vlade Srbije, ministarstava finansija i spoljnih poslova, Vaznesenjske crkve.
Ukidanje zaštite za celo to područje traži se upravo autentičnim tumačenjem zakona.
Ugovor sa američkim partnerom mimo procedura i daleko od očiju javnosti
Srbija je potpisala ugovor, čije su delove do sada objavili portal Radar i Forbes, sa firmom Atlantic Incubation Partners LLC koja bi trebalo da gradi kule na mestu današnjeg Generalštaba. Mediji povezuju ovu firmu sa Džaredom Kušnerom, zetom američkog predsednika Donalda Trampa.
Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija ukazuje na propuste u proceduri.
„Znamo da na osnovu zakonskih procedura je tu bilo potrebno sprovesti mnogo koraka, napraviti projekat, dobiti za njega odobrenje raznih organa, izraditi studiju opravdanosti, i na kraju sprovesti nadmetanje. Sad, pošto ničega nije bilo od svega pobrojanog, a u svakom slučaju nije bilo nadmetanja, svi ti dogovori i ugovori koji su zaključivani ranije bi bili direktno kršenje zakona, verovatno i krivično delo“, navodi Nenadić.
On objašnjava da odredbe leks specijalisa predviđaju da svi akti, ugovori, memorandumi i tome slično, na osnovu odluke Vlade postanu punovažni.
„Drugim rečima, na taj način je pokušana legalizacija svega toga što su Vlada Srbije ili ministri, potpisivali sa poslovnim partnerom iz SAD-a“, objašnjava Nenadić.
Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.
Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/
Što se više raspravlja o tome,u pitanju je samo jedna ruševina iz koje se širi radijacija po centru grada. I kakvo je to kulturno dobro u pitanju je jedna betonska zgrada kojoj tu nikad nije bilo mesto,samo najveca neznalica ili neko ko ima lični interes može da brani njeno uklanjanje.
A je li? A kome je namenjeno da se pokloni i da to srusi? Trampu. Ako cemo vec o licnim interesima, samo nekoj kukavici koja ne sme da raspise izbore je u licnom interesu da odobrovolji americku administraciju – tako sto ce im pokloniti i usluzno srusiti ono sto su oni vec dobrano porusili 1999. – ne bi li produzio ostanak na vlasti. Nazovimo stvari pravim imenom: poklanjanje zgrade Generalstaba Amerikancima je samo jos jedan mito u krupnom planu koji, pored toga sto je protivzakonit, gazi po istoriji ovog naroda.
Tako je. Malu Milicu im nećemo oprostiti.
A šta je sa Maršalatom. Kako je on prošao prethodnoj vlasti. O tome ni reč?
Jel’ znate da je taj isti Kušner Trampov zet glavni pregovarač o ratu i miru Ukrajine i Rusije? Da. Taj isti Kušner je do prekjuče Albanija ni kandidat za EU pretekla sve pa čak i CG. Da zahvaljujući njemu se grade turistička naselja na obali Albanije.
Zašto da Trampa i njegovog zeta nemamo za saveznika i možemo li sebi da dozvolimo luksuz da se inatimo sa Trampom?
Takav inat nas je doveo do bombardovanja, pre toga raspada SFRJ i posle toga odvajanje CG i raspad SRJ.
Ako svakom budućem američkom Trampu i njegovom zetu, budemo podilazili i trudili se da ugodimo – od zemlje neće ostati ništa! Da li se to smatra inatom?