AktuelnoEnergetika

Pukotine na kućama u Drmnu su posledica iskopavanja uglja

14. dec 2016.
Površinski kop Drmno, Foto: CINS
Eksploatacija uglja sa površinskog kopa Drmno izaziva značajna oštećenja na kućama stanovnika istoimenog naselja. Sa kopa Drmno lignitom se snabdevaju termoelektrane Kostolac A i B

U domu Saše Arsića, sagrađenom sedamdesetih godina prošlog veka, oštećen je hodnik, vrata u dnevnoj sobi stoje nakrivo, a na žutim zidovima dečije sobe vidljive su pukotine. Ovo je jedna od osam kuća u naselju Drmno koje su obuhvaćene Studijom o uzrocima deformacija na objektima i u terenu.

 

Prema nalazima studije, značajna oštećenja na spoljnim i unutrašnjim zidovima, temeljima kuća i podovima kupatila, posledica su slaganja terena i pomeranja tla na području oko površinskog kopa uglja Drmno.

 

Studiju su izradili inženjeri geologije Dragutin Jevremović i Srđan Kostić koji su ovo područje posetili u junu 2016. godine. Rezultate njihovog rada je objavila organizacija Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

 

„Mi smo pregledali teren (…) i došli do zaključka da su sve one pukotine na objektima rezultat površinske eksploatacije, jer dosta je dubok kop, a objekti su blizu“, rekao je Dragutin Jevremović za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

 

 

Kop uglja Drmno ima kapacitet od devet miliona tona lignita godišnje, a nalazi se u blizini istoimenog naselja i termoelektrane Kostolac B koju snabdeva ugljem. Kostolac B zajedno sa termoelektranom Kostolac A dnevno pokriva oko 14 odsto ukupne potrošnje struje u Srbiji.

 

Autori su ispitali osam objekata na različitim lokacijama u selu, udaljenosti između 170 i 880 metara od kopa. Pomeranje tla i slaganje terena usled vađenja uglja označeni su kao glavni uzročnici deformacija objekata, iako na ovaj proces još mogu da utiču njihova starost i kvalitet gradnje.

 

CINS je u julu 2016. pisao o planovima Vlade Srbije da proširi kop na 12 miliona tona i izgradi novi blok termoelektrane Kostolac B. Neki od stanovnika smatraju i da su im životi već ugroženi i traže da se isele sa tog područja. Osim problema sa oštećivanjem objekata u kojima žive, ukazuju na zdravstvene probleme poput bolesti srca, visokog pritiska, plućnih bolesti i alergija.

 

Dragutin Jevremović kaže da je neminovno da se stanovnici Drmna isele, jer su kopom „opkoljeni sa svih strana.“ Dodaje da kako kop bude bio dublji, biće i veća oštećenja.

 

Prema istraživanju CINS-a, za proširenje kopa i izgradnju novog bloka termoelektrane Vlada Srbije je od kineske Exim banke krajem 2014. godine pozajmila 608,2 miliona dolara, za koje je garantovala republičkim budžetom. Glavni izvođač radova je kineska kompanija, a za eventualne sporove nadležna je arbitraža u Pekingu, uz primenu kineskih zakona.

 

Celu studiju možete da pogledate OVDE

Autor:

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments

Tagovi

Povezano

Send this to a friend