AktuelnoOdnos prema ženama

Pravilnici o zaštiti od seksualnog uznemiravanja na fakultetima neophodni, a retki

19. feb 2021.
Studenti u amfiteatru; foto: N1
Samo četiri fakulteta, prema saznanjima Autonomnog ženskog centra (AŽC), imaju pravilnike o zaštiti od seksualnog uznemiravanja. Ipak, sagovornici sa fakulteta koji pravilnike imaju za CINS kažu da prijava za seksualno uznemiravanje ili nema ili po njima skoro niko nije procesuiran. Razlog za neprijavljivanje može biti manjak poverenja u one koji ih rešavaju, ali i strah od mogućih posledica, smatra Tanja Ignjatović iz AŽC-a.

Početkom 2020. godine student Filozofskog fakulteta u Beogradu udaljen je iz nastave u periodu od dva semestra jer je seksualno uznemiravao koleginicu.

Reč je o disciplinskoj kazni predviđenoj Pravilnikom o zaštiti od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja koji na Filozofskom fakultetu u Beogradu postoji od decembra 2019. Prema njemu, oblici seksualnog uznemiravanja, između ostalog, mogu biti fizičko napastvovanje, neželjeni fizički dodiri, emocionalno proganjanje, ali i neželjeni predlozi seksualne konotacije, ponavljanje neželjenih šala i opaski i ismevanje koje je polno ili rodno obojeno ili ima seksualnu konotaciju.

Pravilnik se odnosi na zaposlene i studente, ali i na osobe koje su u postupku upisa na studije ili pohađaju neki program fakulteta.

Profesorka sociologije sa tog fakulteta Smiljka Tomanović u razgovoru za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) kaže da je takav dokument neophodan zato što deluje preventivno.

„S druge strane, on definiše jasnu proceduru takozvanog represivnog dela, odnosno disciplinski proces“, dodaje.

Prema saznanjima Autonomnog ženskog centra (AŽC), organizacije koja se, između ostalog, bavi prevencijom svih tipova nasilja nad ženama, Filozofski fakultet u Beogradu je jedan od četiri fakulteta u Srbiji koji imaju ovakav pravilnik. Među njima su i Fakultet političkih nauka (FPN), Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER) i Pravni fakultet Univerziteta Union.

Prvi u Srbiji koji je usvojio ovakav pravilnik bio je FPN, a kako za CINS kaže docentkinja Katarina Lončarević on je donet 2014. jer je bilo više situacija u kojima su se profesori neumesno izražavali na šta su reagovali studenti i studentkinje, ali i prijava za seksualno uznemiravanje.

„U celom tom procesu student koji je podneo prijavu treba da bude potpuno zaštićen. Ti mehanizmi zaštite nisu savršeni, ali fakultet mora kao institucija da zaštiti studenta ili studentkinju“, ističe ona.

Ukoliko neko na FPN-u misli da je doživeo seksualno uznemiravanje, ucenjivanje ili nešto što je ugrozilo njegovo dostojanstvo može da se obrati dekanu, licima za podršku kojih ima troje i koje imenuje dekan ili zaposlenom u koga ima poverenja. Ipak, da bi se pokrenula procedura mora se podneti pisani zahtev. Nakon toga dekan imenuje jednu osobu ili formira komisiju koja će slučaj ispitati. Oni o svojim nalazima obaveštavaju dekana koji se zatim obraća osobi koja je prijavljena za seksualno uznemiravanje i ostavlja joj rok da se izjasni. Ukoliko se utvrdi da je zaposleni seksualno uznemiravao i ucenjivao, kazna može biti i otkaz.

Međutim, sagovornici sa nekih od fakulteta koji ovaj pravilnik nemaju za CINS ističu da je zaštita od i zabrana seksualnog uznemiravanja regulisana različitim dokumentima. Tako sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za CINS kažu da ne poseduju pravilnik nego da poštuju Kodeks profesionalne etike Univerziteta u Beogradu.

Docent Đorđe Krivokapić sa Fakulteta organizacionih nauka (FON) dodaje da se oni pored toga pridržavaju i Pravilnika o radu i Pravila o disciplini i ponašanju zaposlenih kao i da je sve to dodatno definisano propisima poput Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.

Iako u etičkim kodeksima može postojati eksplicitna zabrana ponašanja koja su zapravo seksualno uznemiravanje i ucenjivanje, ali i seksistički komentari, Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) smatra da kodeksima fali procedura i da se čini da je nužno da postoji poseban dokument koji dodatno reguliše ovu oblast.

Tanja Ignjatović; foto: Nada Kostić

„Jasno je da je zabranjeno, ali šta ako se desi – kome da se obrati student.“

Ona kaže i da pravilnici o radu i o sprečavanju zlostavljanja na radu definišu neku proceduru o seksualnom uznemiravanju, ali se odnose najviše na zaposlene. Ti fakulteti bi onda trebalo da informišu i studente jer oni ne potpisuju ugovor o radu sa fakultetom.

„Oni (fakulteti, prim. nov) mogu da kažu nama je to dovoljno, ali dobre prakse svih univerziteta su da se naprave procedure, pravilnici i detaljne informacije za studente pre svega jer student ima manje moći.“

Neki fakulteti najavili su da će doneti pravilnik poput Filološkog fakulteta u Beogradu, dok je FON pokrenuo postupak preispitivanja procedura i analizu dobrih praksi. Ovaj fakultet, rečeno je CINS-u, razmatra unapređenje internog okvira kako bi se olakšao postupak prijave i dodatno uredio i zaštitio položaj eventualnih žrtvi. Prema saznanjima AŽC-a, i Fakultet dramskih umetnosti trenutno radi na pravilniku.

Po pravilnicima procesuiran samo jedan slučaj

Ipak, to što na nekim fakultetima postoje pravilnici ne znači da studenti ili zaposleni slobodnije prijavljuju seksualno uznemiravanje.

Sagovornici CINS-a sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i Pravnog fakulteta Univerziteta Union ističu da od donošenja pravilnika u 2019. do sada nisu imali nijednu prijavu, dok docentkinja Lončarević sa FPN-a kaže da joj nije poznato da je pokrenut bilo kakav postupak po pravilniku što ne znači da nije bilo prijava.

Rektorka: Pravilnik neophodan, Univerzitet će ga usvojiti

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović; foto: CINS

Krajem januara grupa od 14 profesora i saradnika sa različitih fakulteta Univerziteta u Beogradu uputila je dopis Rektoratu. Jedna od njih je i profesorka Smiljka Tomanović koja za CINS kaže da su dopisom tražili da se požuri sa donošenjem krovnog pravilnika o zabrani seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja na Univerzitetu, da se javnost obaveštava o tom procesu kao i da se nakon njegovog usvajanja organizuju obuke i edukacije.

To je pismo opravdano zabrinutih profesora, ističe rektorka Ivanka Popović za CINS i dodaje da je reč o „kucanju na otvorena vrata“ s obzirom da Univerzitet na takvom dokumentu radi već duže vreme i da nacrt postoji. Ona je ocenila da je pravilnik apsolutno neophodan:

„Zato što mislim da ako ima nedoumica i nedovoljnog razumevanja šta je primereno, a šta neprimereno ponašanje da je najbolji način da raspršimo takve nedoumice da imamo pravilnik.“

S druge strane, sa univerziteta u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu poručuju da je postojeća regulativa dovoljna. Pa tako rektor Univerziteta u Nišu Dragan Antić kaže da ovu oblast uređuje Kodeks profesionalne etike i da će to promeniti ukoliko bude zakonom ili drugim propisom zahtevano dodatno i drugačije uređenje. Sličan odgovor dobili smo sa Univerziteta u Novom Sadu gde kažu da se za sada ne planira usvajanje posebnog pravilnika s obzirom na postojanje Kodeksa o akademskom integritetu. Ukoliko se pokaže da postoji potreba, dodaju, Univerzitet će to svakako učiniti.

S druge strane, generalni sekretar Univerziteta u Kragujevcu Marko Lukić na pitanje da li taj Univerzitet planira da izradi ovakav pravilnik odgovara da je sistem utvrđivanja disciplinske i moralne odgovornosti regulisan celovito, ali da svakako treba raditi na propisivanju mera koje se odnose na prevenciju od seksualnog uznemiravanja.

„Mislim da postoji jedna određena vrsta straha kod studenata da neće biti zaštićeni i da se prosto plaše šta će se sa njima posle toga dogoditi na fakultetu“, kaže Lončarević i dodaje da je odgovornost fakulteta da pokaže da mu je stalo do bezbednosti studenata.

Slučaj sankcionisanog studenta sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, prema rečima profesorke Tomanović, jedini je na tom fakultetu od kada postoji pravilnik. Nadležna komisija odredila mu je najveću disciplinsku kaznu predviđenu za studente – suspenziju u periodu od dva semestra. Protiv njega bila je podneta još jedna prijava, međutim ona je odbijena jer je prošao rok predviđen za podnošenje.

Iako kaže da se pravilnici i prave da bi sprečili da se seksualno uznemiravanje desi, Tanja Ignjatović iz AŽC-a napominje da je teško reći da seksualnog uznemiravanja nema:

„To što nema prijava ne znači da nema seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja, ali niko ne može da tvrdi da ga ima kad nema prijava.“

To može da znači, dodaje, da osobe koje su pretrpele seksualno uznemiravanje nisu sigurne u proceduru ili u komisiju koja rešava prijavu, nisu čuli da drugi prijavljuju ili se pak plaše da će, ako ne dokažu da se uznemiravanje desilo, protiv njih biti pokrenut postupak za lažno prijavljivanje.

Sagovornice CINS-a, napominju da je pored usvajanja pravilnika potrebno raditi na edukaciji zaposlenih i studenata o tome šta je i kako prepoznati seksualno uznemiravanje i ucenjivanje, ali i o samim procedurama.

„Mislim da je jako važno, ne samo studentima, govoriti da će fakultet njih da podrži i da postoje ljudi od poverenja kojima oni mogu da se obrate i koji će ih štititi u tom procesu, ali takođe i da sami zaposleni shvate svoju disciplinsku odgovornost“, kaže Lončarević.

 

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

 

Autori:

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments

Tagovi

Povezano

Send this to a friend