Poslovi Antona Stanaja u Srbiji nikada nisu istraženi

Specijalni sud u Beogradu osudio je Antona Stanaja u maju 2011. godine na 6 i po godina zatvora i novčanu kaznu 100.000 evra jer se kao šef kriminalne grupe bavio međunarodnim švercom cigareta. Stanaj, Crnogorac albanskog porekla, nalazio se u pritvoru od septembra 2007. godine kada je na beogradskom aerodromu spektakularno uhapšen u okviru policijske akcije “Memfis”.

Sa presudom, sud mu je odobrio i jemstvo od 400.000 evra koje je uplatio da sačeka kaznu na slobodi.

Sloboda mu nije puno dobrog donela. Stanaj je u petak ujutru ubijen u Sudanu, saznaju podgoričke “Vijesti”. Prema nezvaničnim informacijama, njega je u hotelskoj sobi ubio poslovni partner, Albanac sa Kosova.

Njegova porodica je saopštila da “Pokojni Anton je u Sudanu boravio i radio kraći period u posljednjih godinu dana. Ova informacija nas je sve teško pogodila pa vas molimo za razumijevanje da o tragičnom slučaju ne dajemo šire informacije”.

Prema sudskoj dokumentaciji, švercerska grupa koju je predvodio Stanaj koristila je poslovnu strukturu i veze podgoričke kompanije “Rokšped”, ekskluzivnog uvoznika cigareta za Crnu Goru. Ova kompanija se nalazi u vlasništvu Antonovog oca Roka Stanaja.
 

Hapšenje Antona Stanaja

Grupa je, u periodu od 2004. do septembra 2007. godine vršila uvoz cigareta u Crnu Goru preko of-šor firmi registrovanih na Kipru i u američkoj državi Delaver, koje su navodno bile distribuirane fri-šopovima u Crnoj Gori. Lažnim papirima pokazano je da su uvezene cigarete prodate, a zapravo su švercovane u Srbiju, i odatle dalje – u Hrvatsku, Mađarsku, Austriju, Sloveniju i druge države Evropske Unije. Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal u Srbiji navodi u optužnici da su pored originalnih švercovane i falsifikovane cigarete različitih proizvođača, koje su nabavljane iz fabrika u Dubajiu, Grčkoj, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Nemačkoj, Kini i Srbiji.

I pored toga što je Anton Stanaj bio uhapšen i sudilo mu se za šverc cigareta, kompanija “Rokšped” je nesmetano privatizovala poljoprivredne kompanije i vinarije u Srbiji, učestvovala u javnim nabavkama i vodila velike poslove u Crnoj Gori vezane za distribuciju štampe, cigareta i automobila.

Čak i jedan od najvećih međunarodnih proizvođača cigareta Japan Tobacco International (JTI), čije je brendove “Winston” i “Monte Carlo” Stanaj švercovao , nije želeo da raskine saradnju sa “Rokšpedom”. Ova kompanija je do danas ostala ekskluzivni distributer JTI za Crnu Goru. Više o ovome i ostalim informacijama vezanim za učešćem JTI u međunarodnom švercu cigareta možete pročitati u istraživanju OCCRP o poslovanju Japan Tobacco International.

Bivši ministar u Stanajevoj mreži

Nikada nije pokrenuta finansijska istraga Stanajevog poslovanja u Srbiji, pa nije utvrđeno gde je ulagan novac od šverca cigareta.

Međutim, istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) i regionalne novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting project (OCCRP) iz maja 2011. godine razotkrilo je poslovnu mrežu Antona Stanaja i interesantne poslovne veze. On je sarađivao sa ljudima iz kriminalnog miljea, ali i sa poznatim srpskim biznismenima poput Bogdana Rodića, pa čak i sa bivšim ministrom energetike iz Đinđićeve vlade – Goranom Novakovićem.
 

        Šema kupovine „Zmaja“

Najbliži saradnik Antonu Stanaju je ipak bio njegov prijatelj Zoran Ćopić, optužen u Srbiji i Bosni i Hercegovini da je prao novac za odbeglog narko bosa Darka Šarića, pri prodaji poljoprivrednog kompleksa “Mitrosrem” u Sremskoj Mitrovici i kupovini šećerane u Bijeljini. Detaljno o Zoranu Ćopiću pročitajte u CINS-ovim istraživanjima.

Zoran Ćopić je u intervjuu za OCCRP/CINS sredinom 2011, dok je bio begunac od srpskog pravosuđa, tvrdio da je postupak koji se u Srbiji vodio protiv Antona Stanaja namešten. Novinarima je objasnio da su istražni organi u Srbiji na silu spojili 6 nepovezanih slučajeva šverca cigareta i imenovali Stanaja za šefa kriminalne grupe.

“Zašto bi on to radio ako je firma “Rokšped” zvaničan zastupnik i prodaje svim fri-šopovima cigarete? I ne samo fri-šopovima, prodaje i maloprodajama u Crnoj Gori. Sa markicama. Razumete?! Što bi on sada radio to?!” rekao je Ćopić.

OCCRP/CINS je otkrio da je većinu preduzeća u Srbiji Ćopić kupio u partnerstvu sa Stanajevom porodičnom kompanijom “Rokšped” i njenim “ćerkama firmama” u Srbiji – “Rokšped” i “Europamont” iz Novog Sada.

Prema našem istraživanju, “Rokšped” je u Srbiji, u partnerstvu sa Ćopićem i samostalno, kupio udele u sledećim preduzećima: “Agrovojvodina”, “Industrija kotrljajućih ležajeva”, “Agrocoop”, “Zmaj”, “Stanišić”, “Banat seme”, “Mlinpek”, “Erdevik”, “Šećer +”, “M.E.A” i “Panonliv”. Ova grupa je po broju privatizacija u kojima je učestvovala uspela da nadmaši i narko kartel Darka Šarića.

Zoran Ćopić je novinarima CINS/OCCRP potvrdio da je učestvovao u privatizacijama sa “Rokšpedom”. On je istakao da su braća Anton i Nuo Stanaj njegovi veliki prijatelji i da ih zna duže od 10 godina.

Većina privatizovanih preduzeća je završila u stečajnom postupku, jer su vlasnici imovinu opterećivali kreditima i hipotekama. Tipičan primer je kompanija “Zmaj”, nekada najveći proizvođač traktora i kombajna u Srbiji. U privatizaciji ovog preduzeća, osim Zorana Ćopića, među poslovnim partnerima Antona Stanaja našli su i bivši minister energetike, Goran Novaković, ali i Bogdan Rodić, poznati srpski biznismen, osnivač „Roda marketa“ i nekadašnji vlasnik „MB pivare“. Više o privatizaciji “Zmaja”, pročitajte ovde.

Skoro 4 miliona evra na tenderima

Takođe, činjenica da je protiv Antona Stanaja u Srbiji bila podignuta optužnica zbog šverca cigareta, nije uticala ni na poslovanje kompanije “Rokšped” u Crnoj Gori. Prema dokumentaciji koju je OCCRP/CINS prikupio, u periodu od 2008. do 2011. godine, “Rokšped” je samo na javnim nabavkama dobio poslove u vrednosti od 3.8 miliona evra.
 

Anton Stanaj                                                 Foto: Vijesti

Pored ostalih, od “Rokšpeda” su automobile i rezervne delove za automobile nabavljali i crnogorska Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, u vrednosti od oko 25 hiljada evra, Ministarstvo unutrašnjih poslova i javne uprave Crne Gore izdvojilo je oko 30 hiljada evra, a Uprava policije Crne Gore oko 650 hiljada evra. Sve to dok se Anton nalazio u zatvoru.

Mediji u Crnoj Gori nisu pisali o Stanajevim kriminalnim poslovima ne želeći da se zamere kompaniji “Rokšped”, koja je kontrolisala distribuciju štampe.

Kriminalni saradnici

CINS/OCCRP poseduje izveštaj Državne agencije za istrage i zaštitu Bosne i Hercegovine (SIPA) u kome se navodi da je porodica Stanaj blisko sarađivala sa Naserom Keljmendijem, jednim od najvećih narko dilera u regionu. Prema izveštaju, Keljmendi je vođa najorganizovanije regionalne kriminalne grupe koja se bavi švercom heroina, oružja i cigareta, ali i zelenašenjem i iznudom. Keljmendi je poreklom sa Kosova, jedan period života je proveo u Bosni, a sada se nalazi u bekstvu.

U istom izveštaju SIPA, navodi se i da je Anton Stanaj imao bliske poslovne veze sa Ekrem Lukom, jednim od najbogatijih ljudi na Kosovu, koji “kontroliše srpsko-albansku mafiju, kao i šverc droge na relaciji Priština-Beograd-Priština”.

Osim Antona, još jedan član porodice Stanaj ima kriminalni dosije. Njegov brat, Nuo Stanaj, optužen je u Srbiji za zloupotrebe u privatizaciji, zajedno sa Zoranom Ćopićem. U optužnici iz 2011. godine se navodi da je Nuo Stanaj, kao jedan od vlasnika kompanije “Agrocoop”, u periodu od avgusta 2006. do februara 2007. godine učestvovao u protivpravnoj prodaji imovine preduzeća “Industrija kortljajućih ležajeva” (IKL) iz Beograda, zbog čega je pomenuta kompanija oštećena za 9.2 miliona evra. Na optužnici se, osim pomenutih, našao i Pavle Bašić, predstavnik konzorcijuma pri kupovini preduzeća “Zmaj” u Zemunu.

Lista partnera se ovde ne završava: Više informacija o Antonu Stanaju i njegovoj fascinantnoj biografiji možete naći u bazi podataka o Antonu Stanaju.