AktuelnoFunkcioneriSud i tužilaštvo

Opomena za Slavicu Đukić Dejanović i kliniku Laza Lazarević

25. okt 2017.
Foto: Presuda
Nekadašnja direktorka klinike Dr Laza Lazarević i sama klinika kažnjeni su opomenom zbog dostavljanja podataka o pacijentu ove ustanove Ministarstvu zdravlja bez zakonskog osnova ili njegove saglasnosti. Ovi podaci su kasnije objavljeni na televiziji Pink

Prekršajni sud u Beogradu osudio je Kliniku za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević i nekadašnju direktorku te ustanove Slavicu Đukić Dejanović zbog toga što su podatke o zdravstvenom stanju nekadašnjeg direktora lista Kurir Aleksandra Kornica, bez pravnog osnova ili njegove saglasnosti, dostavili Ministarstvu zdravlja, koristeći pritom nebezbedne adrese i bez tehničkih mera zaštite.


Ove podatke je 29. novembra 2015. godine urednik lista Informer Dragan J. Vučićević izneo u emisiji “Rušenje Vučića – poslednji čin” na TV Pink.

Umesto novčanom kaznom Klinika i Đukić Dejanović kažnjeni su opomenom, između ostalog i zbog toga što “se može očekivati da će se ubuduće kloniti vršenja prekršaja i bez izricanja zakonom predviđene novčane kazne”.

Ova presuda je prvostepena i okrivljeni imaju rok od osam dana da podnesu žalbu. Zastarelost u ovom postupku nastupa 20. novembra 2017. – dve godine od kada je prekršaj učinjen.

Zbog ovog događaja Poverenik je Prvom osnovnom tužilaštvu podneo i krivičnu prijavu.

Kornic je, u međuvremenu, podneo i privatnu tužbu protiv Klinike i Ministarstva zdravlja.


Obavljivanje podataka na televiziji


Tokom nadzora nad radom Klinike i Ministarstva zdravlja Poverenik je ustanovio da je 20. novembra 2015. godine na mejl adresu kabineta ministra zdravlja Zlatibora Lončara stigao dokument sa podacima o zdravstvenom stanju Kornica. Dokument je stigao kao odgovor na mejl kojim je Ministarstvo Klinici tražilo ove podatke.

U izjašnjenju Ministarstva ovim povodom bilo je navedeno da im je ove podatke, istog dana, telefonom tražilo Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Poverenik je krajem novembra podneo dva zahteva za pokretanje prekršajnog postupka: jedan protiv klinike Dr Laza Lazarević i Đukić Dejanović kao odgovornog lica, a drugi protiv ministra zdravlja Zlatibora Lončara.

Prekršajni postupak protiv Lončara je zastareo. Poverenik je protiv Lončara, pored ovog, ranije pokrenuo i postupak zbog objavljivanja informacija o zdravstvenom stanju Jovanke Broz, u vreme dok je Lončar bio direktor Urgentnog centra. U ovom postupku Lončar je oslobođen.

Slavica Đukić Dejanović je u međuvremenu postala ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku.


Presuda posle dve godine


Klinika i Đukić Dejanović su u svojoj odbrani naveli da su navedeni dopis Ministarstvu poslali “u formi već poznate informacije koju kabinet ministra ima”. Takođe, naveli su i da je zahtev Ministarstva za dostavljanjem podataka o tome kada je i sa kojim dijagnozama Kornic lečen u klinici “shvaćen u klinici kao provera podataka i dokumentacije od strane Ministarstva zdravlja u funkciji pokretanja postupka radi vršenja nadzora nad radom klinike po osnovu vanredne provere kvaliteta stručnog rada…”

Ipak, prilikom svog izjašnjavanja Poverenik je saopštio da u mejlu kojim je Klinici tražen ovaj podatak nije navedeno da su Ministrastvu podaci potrebni u svrhu vršenja nadzora niti bilo kakvo drugo određenje u koju svrhu se podaci traže.

U obrazloženju suda navedeno je da je “okrivljena bila svesna da usled njenog činjenja ili nečinjena može nastupiti zabranjena posledica, ali je olako držala da je može sprečiti odnosno da ona neće nastupiti”, kao i da nema okolnosti koje bi isključile prekršajnu odgovornost.

Međutim, umesto novčane kazne dosuđena im je opomena.

U presudi je navedeno da “postoje okolnosti koje u znatnoj meri umanjuju odgovornost okrivljenih” poput toga da su “smatrali da tražene podatke daju na zahtev resornog Ministarstva zdravlja”, smatrajući da su zaštićeni “a bez namere da tražene podatke čine dostupnim širem krigu neovlašćenih lica”.

Navedeno je da su oni i pre pokretanja postupka “preduzeli mere za otklanjanje posledice izvršenog prekršaja pa se može očekivati da će se ubuduće kloniti vršenja prekršaja i bez izricanja zakonom predviđene novčane kazne”.

Sud je uzeo u obzir materijalne i porodične prilike Đukić Dejanović kao i to da se radi o važnoj zdravstvenoj ustanovi i činjenicu da do sada nisu prekršajno kažnjavani “pa na osnovu svega navedenog sudija smatra da će se ubuduće i bez izricanja kazne kloniti vršenja ovakvih i sličnih prekršaja.”

 

 

 

Prijavite se na newsletter.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Najstarije
Najnoviji Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare

Povezano

07. okt 2020.
„Pre svega ovakav sistem od našeg grada stvara panoptikon, po ugledu na projekat zatvora iz 18. veka. To znači da građani konstantno imaju osećaj da su nadzirani, a da nisu ni sigurni da li je tako. Ovo umnogome menja način na koji se ponašaju jer odjednom postaju izuzetno svesni svega što rade i zbog toga se osećaju manje slobodno“ – kaže za CINS Danilo Krivokapić, direktor Share fondacije.
27. nov 2017.
Slučaj najavljenog hapšenja Zorana Marjanovića u javnu debatu je ponovo izbacio pitanje curenja informacija iz institucija. Rešenje ovog problema bi moglo da bude u procesuiranju onih koji informacije odaju, ali i većoj odgovornosti medija
20. nov 2017.
Privatnost nije za šalu Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) izražava zabrinutost zbog konfuzije koju su u javnosti izazvale oprečne izjave predstavnika Ministarstva pravde, povodom predloga nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
09. okt 2017.
Vlada Srbije tražila je informacije o 40 korisnika društvene mreže Tviter od januara 2015. do juna 2017. pokazuju Izveštaji o transparentnosti ove kompanije