Miroslav Mišković: Ovde mučite Miškovića i nikom ništa!

U nastavku glavnog pretresa na suđenju protiv optuženih u aferi sa putarskim preduzećima, prvooptuženi Miroslav Mišković završio je izlaganje svoje odbrane pred Specijalnim sudom u Beogradu. Ovog puta je gotovo četiri sata pokušavao da opovrgne navode Tužilaštva, žaleći se istovremeno na loš tretman u medijima i probleme koje u poslovanju ima zbog sudskog procesa.

− Ja sam prošli put molio sud da utvrdi moju pretpostavku nevinosti dok traje ovo suđenje. Od tog trenutka umesto da se moj status promeni nabolje, on se pogoršao. Meni pretpostavka nevinosti ne treba kao lična zaštita. Neophodna mi je zbog 8.000 zaposlenih, zbog mojih partnera, zbog banaka koje prate rad i razvoj Delte − naveo je Mišković na početku izlaganja.

Znao sam da ću biti uhapšen

− Desilo se da sam na neprimeren način napadnut jer sam tražio svoje građansko pravo. Ako ja to pravo nemam, onda neka se ovaj proces ovde prekine. Upućujem molbu predsedniku Srbije, predsedniku vlade, Ustavnom, Apelacionom sudu, veću ovog suda i predsedniku ovog veća, da me zaštite i da mi daju pravo koje ima svaki građanin Srbije. Podsećam ovo veće da sam se dva dana pre hapšenja vratio iz Moskve. Zar vi mislite da ja nisam znao da ću biti uhapšen? Naravno da sam znao. Hteo sam da se predam srpskom pravosuđu jer verujem u njega.

− Na ime jemstva sam uplatio najveći iznos u istoriji – 12 miliona evra u kešu. Uzeli ste mi pasoš, čime ste mi uskratili pravo na rad, blokirali i ličnu i kompanijsku imovinu. Samo u ovom trenutku ukupno je blokirano više od 45 miliona evra i to za štetu koja mi se stavlja na teret, a iznosi 16 miliona evra.

Dobra volja Miroslava Miškovića

− Ja sam još istražnom sudiji rekao da pravosuđe mora da bude odgovorno prema kompaniji koja velike pare uplaćuje u budžet i za rad ovog suda i Tužilaštva i policije i zdravstva!

− Da vas podsetim, moja kompanija u proteklih 10 godina platila je na ime poreza 1,8 milijardi evra, a dobrovoljno smo dali 25 miliona evra poreza na kapitalnu dobit. Kada smo prodavali Maksi, bilo je zahteva od Vlade da se to obavi u Srbiji. Da nije bilo tako, porez bi bio nula. Vodili smo dva procesa na Kipru da bismo prebacili kompaniju ovde i platili porez ovde. Tadašnji premijer Mirko Cvetković rekao je tada da će Srbija i njena ekonomija direktno od prodaje Delta Maksija dobiti oko 550 miliona evra, a zahvaljujući dobroj volji Miroslava Miškovića, naplatiće porez na kapitalnu dobit od 10 odsto.

Moja direktorka „radi“ za državu

− Meni je najveća uvreda da me optužuju za porez. Ja mojoj direktorici Miri, zaduženoj za porez, kažem: „Miro, ti radiš za državu!“ Ona nikada nije dozvolila da traže da doplatimo ni dinara. Uvek bude da je Mira izračunala više poreza.

Sudija: Spomenuli ste Miru, da li je Mira tu?

Mišković: Ne, nije tu…

Sudija: Možete da je predložite za svedoka.

Mišković: Ne, nema potrebe (smeje se i odmahuje rukom)

Zla namera

− Ja sam optužen zbog zloupotrebe službenog položaja, a to je kasnije preinačeno u zloupotrebu odgovornog lica. Svi mediji su preneli da sam ja uhapšen zbog korupcije i malverzacija. Ma kakva malverzacija! Pošto je optužnica bila „tanka“, dodali su na nju i utaju poreza da bi je bolje razumela strana javnost kojoj zloupotreba položaja ništa ne znači.

Ja o porezu malo znam. Mi za te poslove angažujemo najbolju američku kompaniju – KPMG. Moja je obaveza da poreskim savetnicima dostavim sve papire, a oni će da kažu da li ima poreza ili nema. Evo kako ide u poreskom sistemu: prvo se vrši terenska kontrola tako što inspektori utvrđuju da li postoji porez. Oni to prijave finansijskoj policiji, a ovi pokrenu prijavu tužilaštvu. Ovde je išlo od tužilaštva ka gore! To tužilaštvo imalo je mišljenje od prethodne Vlade i mišljenje Ministarstva finansija, obavezujuće. Znači, krenulo se od tužilaštva, a ne od terenske kontrole. To mišljenje potpisao je čovek koji kaže da tog dana nije bio u Beogradu. Mi smo njega uzeli za svedoka. To je zla namera, ja nemam druge reči.

Lopovi na čelu sa Miškovićem

− Mera Fond osnovao je Meru Invest i bio stoprocentni vlasnik. Nešto kasnije Mera Fond je uneo akcije PZP-a kao nenovčani ulog u svoje zavisno društvo, Mera Invest. Optužnica tvrdi da je na ovaj način Mera Fond isplaćen. Porez mi je najznačajniji od svega. Zakon o porezu na dobit preduzeća koji je bio na snazi 2008. nije predviđao porez kada nema plaćanja u novcu kao i kada se vrši povećanje kapitala. Tu nema diskusije. U prilog tome da zakon to nije konkretno regulisao, Ministarstvo finansija je izdalo objašnjenje da kada pravno ili fizičko lice prenese imovinu u zamenu za akcije ili udeo, to se ne smatra prenosom uz nadoknadu i ne plaća de porez na dobit.

− Umesto da pošalju Miroslava Miškovića da regionalno razvija Deltu i popravlja imidž Srbije, ja sedim u sudnici i učim o porezima. To nije dobro za Srbiju. Manje-više da li je dobro za Miškovića. Hrvati kažu za svoje privrednike da su „cvet hrvatskog naroda“, a srpski privrednici su lopovi. Na čelu sa Miškovićem.

Tri kolena do Mišković Miroslava

− Poražavajuće je za mene da Miškovića optuže za 200.000 kamate više naplaćene. I da jeste − a nije, gospodine sudija, ja Vas molim, ne treba Miroslav Mišković da odgovara za to. Tužilaštvo je izjavilo da sve radnje nisu protivne nijednom zakonu – to je velika izjava i satisfakcija! „Ali, u celosti je nezakonito“ – e, kad bi to tako moglo!

− Znate da je u početku vlasnik kompanije bio odgovorno lice, pa su to promenili. Kako mogu ja da budem odgovorno lice kao vlasnik? To je urađeno radi zaštite od neodgovornih menadžera − ne može menadžer da brlja, a vlasnik da odgovara. Ja nisam okrivljen kao vlasnik domaćeg pravnog lica, nego stranog. Zamislite da ovde odgovara neki vlasnik strane firme. Nego kažete „Mišković? Može, raspali po njemu!“ Miškovića pozovete i nikom neće da fali dlaka s glave. Ovde ga mučite i nikom ništa. Ne može da bude odgovorno lice čak ni akcionar. Ja to, uostalom, nisam ni bio, nego jedna kompanija, pa još tri kolena do Mišković Miroslava. I da sam bio akcionar, ja nisam upravljao tim preduzećima.

Sudija: Moram da reagujem, da ne bude da sam prećutao, zbog stranih posmatrača, pa da bude da vas stvarno mučimo. Ja vas razumem, ali mučenje ima drugu konotaciju.

Živimo od zarade

− Tužilac tvrdi da smo kroz kredit postali faktički vlasnici. Kako onda objašnjava to što je kredit uredno vraćen? Tako što to vraćanje sad predstavlja kao ličnu korist. Tužilaštvo se poigrava sa ovim kreditom, pa ga koristi kako gde odgovara. Negde smo krivi što smo ga dali, negde što nam je vraćen, a negde se čak prikazuje i kao dokapitalizacija.

− Na strani 13 piše da smo prikrivali ekonomsku suštinu navedenog pravnog posla…. Mi smo u ova posao ušli da zaradimo pare. Ja mislim da još neki delovi komunizma postoje u tužilaštvu koji misle da pare nije dobro zarađivati. Molim Vas, mi živimo od toga što zarađujemo, rekao je Miroslav Mišković izlažući svoju odbranu.