Aktuelno

Kupovina stanica za merenje kvaliteta vazduha na čekanju

10. feb 2022.
Zagađenje u Beogradu početkom 2020; Foto: CINS
Iako je Srbija prošle godine iz fondova Evropske unije dobila oko tri miliona evra da nabavi opremu za merenje zagađenja vazduha, to još uvek nije urađeno. Za to vreme nešto manje od milion i po građana i dalje ne zna kakav vazduh svaki dan diše.

U samom finišu predizborne kampanje, u junu 2020, Filip Radović, tadašnji direktor Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) koji je javno podržavao Srpsku naprednu stranku, pohvalio se novim ulaganjima u životnu sredinu.

 „Predviđeno je da dobijemo novih 17 mernih stanica za kvalitet vazduha. To je u ovom trenutku više nego aktuelno. Naša politika jeste da u budućnosti ne bude mesta u Srbiji koje neće biti pokriveno mernim uređajima“, naveo je Radović gostujući na Radio Beogradu.

Građani godinama udišu štetan vazduh, ali u nekim gradovima merenja izostaju ili se podaci o zagađenju objavljuju sa godinu dana zakašnjenja, pa ljudi budu kasno upozoreni na opasnost.

Dejan Lekić; Foto: CINS

 „Nešto manje od milion i po građana ne zna u realnom vremenu kakav vazduh udiše. Reč je o stanovnicima mesta sa preko 50 hiljada stanovnika u kojima nema takozvanog automatskog merenja kvaliteta vazduha, već se ono vrši manuelno ili se uopšte ne vrši“, objasnio je nedavno u intervjuu za CINS nekadašnji načelnik u SEPA Dejan Lekić.

Stanice koje bi se nabavile mogle bi da se iskoriste upravo za neke od tih gradova.

Ovo je jedan od razloga zbog kojeg je Srbija iz fondova Evropske unije dobila 3.060.000 evra za kupovinu novih automatskih mernih stanica za merenje kvaliteta vazduha. Novac bi trebalo da posluži i da se poveća broj takozvanih uzorkivača za PM10 čestice koji takođe mere zagađenje.

Međutim, iako je ugovor o ovoj pomoći potpisan pre godinu dana, tender za kupovinu stanica još uvek nije raspisan.

Dejan Lekić za CINS objašnjava da je učestvovao u izradi ovog projekta i pregovorima za njegovo dobijanje i navodi da „Agencija nikada nije dostavila tehničku specifikaciju toga šta treba da se nabavi“. Od ovih specifikacija zavisi koliko će mernih stanica  biti kupljeno.

I Milenko Jovanović, nekadašnji načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u SEPA-i, takođe kaže da je problem u tehničkim specifikacijama za koje je ova institucija zadužena.

„Tehnička specifikacija se uradi, iskreno rečeno, za sedam dana. Ko zna, naravno.“

Lekić i Jovanović, koji su u međuvremenu osnovali Nacionalnu ekološku asociaciju (NEA), saglasni su da u Agenciji nema stručnog kadra koji bi ovo mogao da uradi.

„Mislim da su sada izbori najbitniji i da to neće biti skoro urađeno, a plašim i lično da nećemo to ni završiti kako treba – a to je veliki šamar građanima Srbije“, navodi Jovanović.

Automatske merne stanice su prema njegovim rečima maksimalno potrebne da bi se napravila „dijagnostika stanja u svim gradovima“.

SEPA-ina merna stanica u Boru; Foto: CINS

Iz Delegacije EU u Srbiji za CINS navode da Srbija ima rok do 23. aprila 2024. godine da ugovori nabavku ovih stanica, te navode da je do sada samo reč o odlaganju i da novac za kupovinu opreme nije izgubljen.

Iz Ministarstva zaštite životne sredine u odgovoru CINS-u naveli da je „u toku je priprema tehničke i tenderske dokumentacije“ i da je sve u skladu sa definisanim rokovima. Navode da imaju još dve godine da ugovore posao, ali pojašnjavaju i da je rok za implementaciju projekta duži i da traje do 23. aprila 2027. godine.

Podatke o pokretanju javne nabavke za ovaj projekat objaviće Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU. Iz ovog Sektora nisu mogli da daju informacije o trenutnom statusu nabavke, jer se „ nalazi u fazi tendering-a koja je poverljiva“.

SEPA, koja će opremu da koristi, nije odgovrila na pitanja CINS-a.

Zagađenje vazduha poslednjih godina jedan je od najvećih ekoloških problema na koje eksperti ukazuju. Dok lekari upozoravaju da zagađenje može da dovede do prevremene smrti kod ljudi, stručnjaci objašnjavaju da automatsko merenje zagađenja može da spreči ljude da udišu štetan vazduh.

Andrej Šoštarić, odgovorni analitičar u Laboratoriji za ispitivanje kvaliteta vazduha Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd sa kojim je CINS ranije razgovarao objasnio je da je važno da ljudi znaju koliko je vazduh zagađen kako bi prilagodili svoje ponašanje trenutnim uslovima:

 „Pre svega da znaju ako je zagađen ili jako zagađen da li će u šetnju, da li će na džoging ili da li mogu neke svoje aktivnosti da odlože ne bi li se manje izlagali tom vazduhu. (…) Kao kada vidite da li je temperatura 10 ili 20 stepeni i u skladu sa time pripremite garderobu ili kažete neću da idem da se šetam ako je -4“.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Ovaj tekst sačinjen je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, a administrira Američki savet za međunarodno obrazovanje. Mišljenja izneta ovde predstavljaju mišljenja autora i ne predstavljaju nužno mišljenja Ambasade SAD u Srbiji niti Američkog saveta za međunarodno obrazovanje.

 

Autor:

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare

Tagovi

Povezano