Dok najnoviji Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji još jednom potvrđuje da je u većini mesta vazduh zagađen, a da prestonica u tome ne zaostaje, pred izbornu trku iz Vlade poručuju da je vazduh u Beogradu danas bolji nego 2011. Kako nadležni dovode javnost u zabludu pri izveštavanju o zagađenju, zbog čega se kod nas i dalje ne pali crvena lampica za ovu temu, šta je rešenje da ubuduće znamo više o tome kako vazduh koji dišemo utiče na naše zdravlje, samo su neke od tema o kojima smo razgovarali sa profesorom Fizičkog fakulteta Vladimirom Đurđevićem.
U poslednjem izveštaju o kvalitetu vazduha Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), piše da je, u poređenju sa drugim evropskim gradovima, vazduh u Beogradu 2022. bio umerenog kvaliteta. Ako je Beograd takav, a među najzagađenijim je mestima kod nas, je l’ to znači da stanje i nije toliko loše?
Podaci Evropske agencije za životne sredinu kažu da je Srbija na dnu liste zemalja Evrope u smislu kvaliteta vazduha i naša zemlja ima vazduh koji je najmanje 50% lošijeg kvaliteta od najgore zemlje Evropske unije.
Kako onda izveštaj sugeriše drugačije?
Po meni je to poglavlje u izveštaju smišljeno da bi ljudima ulilo neku lažnu nadu da možda nije toliko loše. Oni se pozivaju na IQAir World Air Quality Report koji je privatna aplikacija. Ispada sad da je IQAir neki referentni sistem, a referentni sistem postoji i zove se Evropska agencija za životnu sredinu. Naša Agencija za zaštitu životne sredine je njen član. Jedino s kim mi možemo da se takmičimo su Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija. S njima se non-stop smenjujemo, ali nikad se ne desi da ove tri zemlje nisu u ogromnom zaostatku u odnosu na sve ostale u Evropi.
Godinama su uzrok lošeg vazduha u Srbiji takozvane suspendovane PM10 čestice koje direktno prodiru u pluća i pogoršavaju stanje ljudi sa srčanim i plućnim bolestima. Podaci iz izveštaja pokazuju da je 2022. u tim česticama bilo teškog metala arsena više nego što bi smelo u Beogradu i Boru. Zašto?
PM čestica je kao neka čupava loptica i u njoj ima svega i svačega – sumpora, arsena, olova i tako dalje. Čak i ako vrlo mali deo PM čestica čini arsen, pokazuje se da je ta koncentracija kancerogena i zato se prati. Uglavnom u blizini velikih industrijskih postrojenja PM čestice budu bogatije teškim metalima nego što je prosek. Ljudi misle da je Beograd van, ali ne postoji grad u Evropi koji na razdaljini u krugu od 70 kilometra ima tako velike termoelektrane kao što su TENT i Kostolac. Beograd je u epicentru ekstremnog industrijskog zagađenja.
Ali nije samo Beograd prekomerno zagađen. Na listi su, između ostalih, i Valjevo, Užice, Smederevo, Novi Pazar. U nekima je problem industrija, ali nije samo to, zar ne?
U svim gradovima i dalje ima puno lokalnih kotlarnica koje koriste mazut – po školama, bolnicama, vrtićima. Mazut je najneekološkije gorivo koje postoji. Kad pričamo o individualnim ložištima svi odmah misle ’a to su šporeti u kućama’, ali jedan dobar deo su te lokalne kotlarnice. Jedna takva može da bude kao hiljadu kuća.
Takođe, svi gradovi koji su u zapadnoj Srbiji – Valjevo, Užice, Novi Pazar, Kosjerić – pored toga što imaju u blizini velike zagađivače, su u kotlinama. Sad bi ljudi rekli ’oni su znači osuđeni da imaju loš vazduh’ jer generalno u kotlinama je lakše da se nakupi zagađenje. Međutim, nepovoljan položaj tih gradova ih samo stavlja više na listu prioriteta u smislu da tamo treba još više da se vodi računa o tome ko šta sagoreva i ko koliko zagađenja emituje jer znamo da će u njima da bude gore.
Izrada plana za poboljšanje kvaliteta vazduha i na nacionalnom i na lokalnom nivou, podrazumeva da treba da se definišu takve mere, da nema prekoračenja graničnih vrednosti, koje definišu čist vazduh, bez obzira koliko su loši meteorološki uslovi, ili nepovoljni geografski uslovi. Nepovoljna lokacija nekog grada je samo izgovor, i ne može biti opravdanje.
Šta bi trebalo uraditi da bi izveštaji SEPA-e bili bolji?
Svake godine izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji treba da sadrži poglavlje koje se odnosi na zdravlje stanovnika i uticaj kvaliteta vazduha na zdravlje. To bi po meni bilo najpošteniji način komunikacije stanja kvaliteta vazduha. Kad to bude počelo da se pojavljuje u izveštajima ja ću smatrati da su oni relevantni jer se ljudi bave kvalitetom vazduha zbog javnog zdravlja. Kvalitet vazduha je jedan od presudnih elemenata koji determiniše kvalitet života u nekoj zemlji među ljudima. Verovatno je važnije od toga da li idete u teretanu ili ne, da li jedete brokoli ili ne jedete brokoli. U slučaju nekih bolesti je presudan i zemlje koje se bave ovim problemom od kraja osamdesetih ili sredinom devedesetih godina su jasno pokazale da što je vazduh čistiji, da su ljudi mnogo zdraviji i da zbog toga celo društvo ima ogromne benefite. Cela priča o kvalitetu vazduha u stvari treba da bude zdravstvena priča.
Zašto toga onda nema u izveštaju?
Prvo je ta naša filozofija da ne dižemo paniku. A svi ljudi će racionalnije i bolje da reaguju na realne informacije kad im se nešto objasni zbog čega je tako. Neće niko sad da padne u stanje panike zato što je saznao ovakve brojeve, nego će samo da bude spremniji na neki način da povede računa i o svom zdravlju i o zdravlju porodice.
Drugo to što je rešavanje problema kvaliteta vazduha 75% u rukama nadležnih institucija – u rukama je Vlade, iako se često građani pozivaju da bi trebali da se uključe u popravljanje kvaliteta vazduha tipa ’vozite se gradskim prevozom, ne ložite plastiku u šporetima, ne palite strnjiku’ i tako dalje. U rukama je Vlade, a njima se ne sviđa da im neko kaže ‘ej ljudi ništa ne radite, vi ste ti koji su prvi odgovorni za loš kvalitet vazduha’.
Vlada Srbije je nedavno saopštila da je ove godine u Beogradu bilo samo 24 dana sa povećanim zagađenjem vazduha, a da ih je 2011. godine bilo oko pet puta više. Kako komentarišete to poređenje?
Ministarstvo zaštite životne sredine selektivnim informacijama i bez objektivnog sagledavanja okolnosti dovodi u zabludu da je kvalitet vazduha u Srbiji danas bolji nego pre desetak godina – što je daleko od istine. Porede sa 2023, koja još traje, što je potpuno neadekvatno pošto su pred nama novembar i decembar tokom kojih se, između ostalog, očekuje i vrhunac zagađenja u Srbiji.
Jedan od objektivnih načina da se uoči dugoročno smanjenje zagađenja u nekoj zemlji je praćenje broja prevremenih smrti usled zagađenja koji bi trebao da opada ukoliko vazduh zaista postaje manje zagađen. Za slučaj Srbije, procena prevremenih smrti usled zagađenja vazduha se kretala od oko 12 hiljada 2010. godine do 14 hiljada 2020. Tako da vidimo da nema nikakvog sistematskog poboljšanja u kvalitetu vazduha.
Čije su to procene?
To je procena Evropske agencije za životnu sredinu. Njihova srednja procena je 14 hiljada a naša 11 hiljada. Razlika nije suštinska, u pitanju je deset plus hiljada. Srbija najgore stoji po pitanju prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha u Evropi.
Po meni ljudi koji se bave javnim zdravljem u razvijenijim zemljama i koji se bave javnim zdravljem kroz problem zagađenja vazduha, ja mislim da oni kad vide da kod nas umre 10 hiljada ljudi godišnje od zagađenja vazduha da se krste i levom i desnom rukom. U tom svetu to je neprihvatljivo veliki broj, to je broj koji treba da bukvalno upali sve alarme da ozbiljno nešto nije u redu.
Kanjonske ulice
U izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine se navodi da je u Bulevaru Despota Stefana u Beogradu zabeleženo prekoračenje vrednosti azot dioksida. Zašto baš tu i šta to znači?
Ta ulica je tipična kanjonska ulica gde su zgrade maltene do kolovoza. Vrlo su uski trotoari, visoke su zgrade i napravljen je taj urbani kanjon i zagađenje iz saobraćaja se vrlo sporo širi u okolni prostor, ostaje tu na ulici. Kad bi neko hteo da sluša i razmišlja, prilikom novogradnje to ne bi trebalo da se radi. Oni pokušavaju da maksimalno iskoriste placeve koje imaju i da sabiju trotoare, da prođe jedan čovek i to ono po strance. Nenormalno. Time oni na mikro nivou narušavaju ekstremno kvalitet vazduha i kad bi bila neka pamet u vezi tog planiranja izgradnje grada trebalo bi da se zabrani u nekim mestima gde ne postoji već ta kanjonska struktura.
Zašto kod nas ne pali te alarme?
Zato što neće kod nas niko da se time bavi. Prvo ta industrijska zagađenja ne sme niko da pipne. Ziđin niko ne sme da dira jer u velikom delu doprinosi bruto domaćem proizvodu. Smederevo niko ne sme da dira zbog radnih mesta. Svi ti veliki zagađivači nemaju nikakvu kontrolu u smislu toga šta rade, šta izlazi iz njihovih odžaka. Termoelektrane i ova dva velika zagađivača i cementare, svi su bukvalno pušteni da rade šta hoće samo da bi se privredna aktivnost održala na nivou koji smo zamislili.
Interesantno da nema komentara. Da li ih stvarno nema ili ih ne objavljujete?