AktuelnoMultimedijaCOVID-19

Korona virus: Pogledajte koliko respiratora ima u vašem mestu

14. mar 2020.
, ,
Mapa sa brojem respiratora u Srbiji po gradovima; foto: printscreen / CINS
Više od 60 respiratora u Srbiji se ne koristi, dok je broj onih koji se koriste veći od 950, pokazuju podaci Batuta do kojih je juče došao CINS. U odnosu na broj stanovnika, ove medicinske opreme, potrebne u trenucima širenja virusa COVID-19, najviše ima u Južnobačkom i Beogradskom okrugu, dok ih je najmanje u Rasinskom, Jablaničkom i Mačvanskom.

Od pojave prvih obolelih od korona virusa (COVID-19) u Srbiji se polemiše o broju respiratora, medicinske opreme koja pomaže pri disanju, a koja je potrebna u slučaju širenja epidemije. Premijerka Srbije Ana Brnabić je u četvrtak 12. marta prvo ocenila da respiratora ima dovoljno, uz komentar da ne može javno da kaže koliko tačno, a potom je izjavila da se taj podatak tretira kao državna tajna. Međutim, istog dana je predsednik države Aleksandar Vučić izašao sa preciznom brojkom.

„Ja sam za to kriv, za broj respiratora. Zato što sam želeo da nabavimo još više. Sada imamo 1.008 respiratora, tri puta više nego 2009. A za 20 dana imaćemo još 500. Naručili smo zato što smo hteli da se pripremimo”, rekao je Vučić 12. marta prilikom obraćanja javnosti.

Dan ranije Ministarstvo zdravlja raspisalo je hitnu javnu nabavku 15 respiratora, koji će biti dostavljeni bolnicama širom zemlje.

Putem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) dobio je od Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” podatke o zvaničnom broju respiratora u Srbiji, takozvanih „veštačkih pluća”, na dan 13. marta 2020. (Predsednik Vućić je naknadno, 14. marta, izjavio da je nabavio još 50 respiratora, a država će, prema najavama, nastaviti da radi na nabavci novih.)

U zvaničnom izveštaju koji je dostavljen CINS-u, a u kojem se ne navodi oprema iz vojno-zdravstvenih ustanova, ukupan broj respiratora je 1.024, od kojih je 955 u funkciji, odnosno, kako Batut to vodi, „koristi se”. Od ukupnog broja 66 respiratora se ne koristi, to jest nije u funkciji, dok su tri svrstana u kategoriju „nepoznato”.

Ako su respiratori u kategoriji „nepoznato”, to znači da nisu mogli da identifikuju da li su u podrumu ili ih je neko ukrao ili bacio u staro gvožđe, objasnio je za CINS epidemiolog Zoran Radovanović.

* koristi se=u funkciji je
ne koristi se=nije u funkciji
** Prema podacima Batuta, bolnica u Užicu je imala respiratore i u isturenim odeljenjima u Požegi i Novoj Varoši. Oba respiratora su na mapi pripisana Užicu.

 

Gledano po okruzima, po broju respiratora dominira Beogradski okrug sa 431, dok je drugi po brojnosti Južnobački sa 164 „veštačkih pluća”. Na sredini skale su Nišavski sa 44 i Šumadijski okrug sa 39 respiratora. Prema podacima Batuta, najmanje ima Toplički okrug, ukupno četiri respiratora.

* Program u kom smo radili nije davao mogućnost prikaza Srbije sa Kosovom i Metohijom. Zbog toga na mapi nisu označeni Kosovskomitrovački okrug (7 respiratora koji se koriste) i Kosovski okrug (1 respirator koji se koristi).

 

Epidemiolog Radovanović za CINS objašnjava da se može postaviti pitanje koliko je zaista respiratora u funkciji, a koliko samo postoji knjigovodstveno – u papirima, koliko je u podrumu ili servisirano.

„Prošle godine u Kraljevu su doktori štrajkovali, nisu hteli da koriste te aparate jer više od sedam godina nisu servisirani i mogu da budu opasni za pacijente. Jer ako koristi neispravne aparate, onda je on kriv (doktor), a ne može sam da servisira”, rekao je Radovanović.

Epidemiolog i pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje Kragujevac Predrag Delić kaže da se dešava i da se kupi aparat koji je pokvaren, a da njegova popravka nije isplativa, te se zbog toga vodi kao da se „ne koristi”. Dodaje, ipak, da takvih aparata nema puno.

„Pretpostavljam da je, kada se daje spisak sve opreme kojom raspolaže određena ustanova, neka od te opreme van funkcije, ili rashodovana, a mi smo u obavezi da još uvek tu opremu držimo i da je na taj način prikazujemo. To je ‘ne koristi se’ ili nije u funkciji ili je jednostavno novi aparat”, objašnjava Delić.

Pomoću podataka Republičkog zavoda za statistiku o broju stanovnika po okruzima Srbije, novinari CINS-a izračunali su broj respiratora na svakih 10.000 stanovnika. Po tom parametru prednjači Južnobački okrug koji na svakih 10.000 stanovnika ima više od dva respiratora. Sledi Beograd, sa sličnim brojem. Manje od jednog respiratora na 10.000 stanovnika ima 18 okruga u Srbiji. Na dnu liste su Rasinski, Jablanički i Mačvanski okrug.

Od svih mesta u Srbiji, najviše respiratora ima glavni grad, zatim Novi Sad, Sremska Kamenica, Niš i Kragujevac.

Među zdravstvenim ustanovama Urgentni centar Kliničkog centra Srbije (KCS) poseduje najviše respiratora – 66. Centar za anesteziologiju i reanimatologiju KCS raspolaže sa 47, dok Urgentni centar u Novom Sadu ima 40 respiratora. Slede Institut za majku i dete „Dr Vukan Čupić”, Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici i Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Ostale zdravstvene ustanove nemaju više od 30 respiratora.

 

* Radi dodatnog pojašnjenja u tekstu smo naknadno na nekoliko mesta objasnili šta znače zvanični termini „koristi se” i „ne koristi se” u vezi sa respiratorima.

Autori:

Ostavi komentar

avatar
4 Comment threads
1 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
5 Comment authors
Teodora ĆurčićDr. Mladjen VeselinovicMax QSonjaVranjanac Recent comment authors
  Prati  
najnoviji najstariji sa najviše glasova
Obavesti me o
Vranjanac
Guest
Vranjanac

Pčinjski okrug 18 dok Dom zdravlja Vranje poseduje 3 respiratora!!!!!!!!!!!!!!!

Sonja
Guest
Sonja

Konačno dobar tekst sa konkretnim podacima.

Max Q
Guest
Max Q

Ne sme se smetnuti s uma da su svi aparati za mehaničku ventilaciju na istitutima poput „Dr Vukan Čupić“ namenjeni isključivo deci i potpuno su neupotrebljivi za starije.

Dr. Mladjen Veselinovic
Guest
Dr. Mladjen Veselinovic

Da li ste u mogućnosti da dođete do podataka koliko u Srbiji ima uređaja za ekstrakorporalnu membransku oksigenaciju (ECMO). Podaci iz Kine pokazuju da virus pored pluća napada i srce. Dovodi do miokarditisa (zapaljenja srčanog mišića). Takvi pacijenti zahtevaju dosta podrške i nege u intenzivnim jedinicama. Treba razmišljati o nabavci dodatnih uređaja jer Srbija ima stariju poplaciju od Kine.

Teodora Ćurčić
Admin
Teodora Ćurčić

Poštovani gospodine Veselinoviću,

Pokušaćemo da proverimo navedene podatke. Hvala što ste se javili! Nastavite da nas pratite.

Srdačan pozdrav,
Teodora

Tagovi

Povezano

Send this to a friend