Vladimir Vučinić, koji je prema saznanjima dnevnog lista Politika smenjen sa mesta predsednika Posebnog odeljenja Višeg suda suda za organizovani kriminal, ostaće predsednik sudskog veća u slučaju Mišković kao u procesima povodom pobune Jedinice za specijalne operacije i ubistva Iva Pukanića, saopštio je vršilac funkcije predsednika Višeg suda Aleksandar Stepanović.
Suđenje Miroslavu Miškoviću biće nastavljeno danas, a detalje o tome pročitajte OVDE.
Kako su mediji preneli, Vučinić se ranije Visokom savetu sudstva obratio u vezi sa pritiscima kojima je bio izložen kada je odlučio da Miškoviću privremeno vrati pasoš, radi putovanja u London. Vučinić je svoju odluku obrazložio striktnim poštovanjem zakona.
Navodno se, prema saznanjima Politike, Vučinić žalio da je upravo Stepanović zahtevao od njega da opozove odluku o vraćanju pasoša Miškoviću. Vučinić je to odbio, rekavši da je odluka zakonita i da je doneta na osnovu procene stanja u predmetu.
Vučinić je potvrdio Politici da je o pritiscima obavestio VSS.
Karijera
Vučinić je sudsku karijeru počeo 1991. godine u tadašnjem Prvom opštinskom sudu, gde je volontirao. Posle godinu dana postao sudijski pripravnik u Petom opštinskom sudu, a u oktorbu 1995. i sudija.
U decembru 1999. godine postaje sudija Prvog osnovnog suda, 23. marta 2005. sudija Okružnog suda u Beogradu i predsednik veća i Vojnog odeljenja.
U Posebno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala raspoređen je 20. decembra 2006.
U skladu sa odlukom Visokog saveta sudstva, Vučinić je od prvog januara 2010. godine sudija Višeg suda u Beogradu, predsednik Posebnog odeljenja i predsednik veća koje sudi u krivičnim predmetima organizovanog kriminala.
• Drumska mafija
Među domaćim procesima u protekloj deceniji važno mesto ima suđenje takozvanoj “drumskoj mafiji”, koje je vodio upravo Vučinić. Reč je o grupi od 53 optuženih da su prisvojili deo novca od naplate putarina, a na optuženičkim klupama našli su se 28. maja 2007. godine. Nakon više od četiri godine, na zatvorske kazne u ukupnom zbiru od 131 godine i 10 meseci, osuđena je 41 osoba, a sudija Vučinić je rekao da su glavni organizatori ove grupe “ostali van domašaja pravde”.
• Slučaj Pukanić
Suđenje Sretenu Jociću, Željku Milovanoviću i Milenku Kuzmanoviću za ubistvo hrvatskog medijskog magnata Iva Pukanića i njegovog saradnika Nika Franjića, u Zagrebu 23. oktobra 2008. godine, počeo je 20. aprila 2010. godine. Zbog promene Zakona o krivičnom postupku, suđenje je u martu 2012. godine krenulo ispočetka. Iznošenje završnih reči zakazano je za 27. januar 2014. godine. Željko Milovanović, optužen kao neposredni izvršilac ubistva, tražio je izuzeće Vučinića, ali je taj zahtev odbijen.
• Pobuna JSO
Suđenje osmorici pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO) zbog oružane pobune u novembru 2001. počelo je 3. oktobra 2012. godine i još uvek traje.
Pored sudije Vladimira Vučiniću, tročlano veće koje sudi Miroslavu Miškoviću čine i sudije Siniša Petrović i Aleksandar Trešnjev
Kako su birane sudije Miškoviću
Ukoliko se to ne radi nekakvim specijalnim dogovorima, jasna uputstva o tome kako treba odabrati sudiju koji će raditi po određenom predmetu postoje u Zakonu o sudijama i Sudskom poslovniku.
Član 24 Zakona o sudijama iz 2010. godine načelno “kaže” da “sudiji se predmeti poveravaju na osnovu rasporeda poslova u sudu, u skladu sa Sudskim poslovnikom, prema redosledu unapred utvrđenim za svaku kalendarsku godinu, isključivo na osnovu oznake i broja predmeta”.
Sudski poslovnik ovaj proces detaljno objašnjava u članovima 45, 46, 48 i 49. Sudska veća, kakvo je i ovo na suđenju Miškoviću, formiraju se rasporedom poslova, a godišnjim rasporedom, koji se saopštava sudijama najkasnije do 1. decembra tekuće godine, “predsednik određuje vrstu sudijskog posla za svakog sudiju u sudu, sudskoj jedinici i odeljenju izvan sedišta suda”.
Najvažnija smernica u izboru predmeta navedena je u članu 49 ovog dokumenta:
“U cilju obezbeđivanja podjednake opterećenosti svih sudija u sudu, novoprimljeni predmeti se najpre razvrstavaju po hitnosti, vrsti postupka, odnosno pravnoj oblasti, a zatim raspoređuju prema astronomskom računanju vremena prijema, metodom slučajnog određivanja sudije, u skladu sa utvrđenim godišnjim rasporedom poslova”.
Siniša Petrović
Zamenik predsednika odeljenja, Siniša Petrović u Višem sudu je od 2010. godine, do kada je bio sudija Okružnog suda u Novom Pazaru.
• Šarićeva grupa
Nekoliko meseci po dolasku u Beograd, sudija Petrović dobio je jedan od najobimnijih slučajeva iz oblasti organizovanog kriminala: suđenje za šverc kokaina iz Južne Amerike u zapadnu Evropu. Od 22 optuženih da su, kao članovi Šarićeve grupe, učestvovali u krijumčarenju kokaina, pred sudom se na prvom pretresu u septembru 2010. godine pojavilo njih 16.
Neki predmeti su u međuvremenu spojeni, pa je tako pred Specijalnim sudom 4. aprila počelo objedinjeno suđenje navodnim pripadnicima Šarićeve grupe, među kojima se pojavilo i ime Rodoljuba Radulovića.
Aleksandar Trešnjev
Ime sudije Trešnjeva u javnosti se prvi put pojavilo u decembru 2011. godine, kada je Vladimir Mesarović – sin tadašnje predsednice Vrhovnog kasacionog suda Nate Mesarović – nakon dve godine rada prebačen u Posebno odeljenje Višeg suda. Osim Mesarovića, u tom “paketu”, u Specijalni sud stigli su Maja Ilić, Dragan Milošević i Aleksandar Trešnjev.
• Slučaj Katarine Janković
Jedan od procesa koji je srpska javnost pratila sa velikom pažnjom kako zbog prirode slučaja, tako i zbog “disharmonije” između prvostepenih i drugostepenih organa, jeste suđenje za ubistvo trogodišnje Katarine Janković u Zvezdarskoj šumi u Beogradu. Za zločin su bili optuženi devojčicina majka Ana Filipović i njen tadašnji partner Mališa Jeftović. Maja 2007. godine ona je osuđena na 37, a on na 40 godina, u procesu pred Okružnim sudom, koji je vodio sudija Trešnjev.
Nekoliko meseci kasnije, Vrhovni sud ukinuo je presudu, pa je suđenje ponovljeno. Obrazlažući odluku, sudija VSS Dragoljub Milojević rekao je da je pomenuta prvostepena presuda doneta “samovoljom sudije”.
Dve godine kasnije, veće kojim je predsedavao isti sudija, osudilo je Filipovićevu i Jeftovića na iste kazne, koje je kasnije potvrdio i Apelacioni sud.
• Slučaj Eugena Slavika
Aleksandar Trešnjev predsedavao je i većem sudija Okružnog suda u Beogradu koje je 2009. godine osudilo nekadašnjeg načelnika odeljenja operacionog bloka na Institutu za neurohirurgiju KCS-a Eugena Slavika na četiri godine zatvora zbog primanja mita. Naime, Slavik je od oca jednog dečaka (11) tražio 500 evra kako bi dečaku operisao kičmenu moždinu.
Ovaj slučaj je zanimljiv zbog toga što je Slavik, nakon što je presuda postala pravosnažna, ostao bez dozvole za rad, što je smatrano presedanom u domaćoj praksi.
• Slučaj Rodić
Krajem 2010. godine počeo je i sudski proces protiv vlasnika listova Kurir i Glas javnosti Radisava Rodića zbog sumnje da je, zajedno sa Vekomirom Joksimovićem, zloupotrebio službeni položaj i da su njih dvojica “ koristeći lažnu dokumentaciju podigli kredit od Komercijalne banke u iznosu od 22 miliona dinara koji, prema navodima tužilaštva, nisu vratili”. Sudskim većem predsedavao je Trešnjev.
Nekoliko meseci kasnije, Rodić je priznao krivicu, u zamenu za dve godine zatvora
• Možda i slučaj Dulić
Nekadašnji minister za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje Oliver Dulić bio je optužen za zloupotrebu službenog položaja, ali je Apelacioni sud ovu optužnicu odbacio. Međutim, portparolka Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Maja Kovačević rekla je, pre podizanja optužnice, da će “Duliću suditi Aleksandar Trešnjev, ali suđenje još nije zakazano”.
Ostavi komentar