Godišnjica pada nadstrešnice: Euforija, pa tišina za 16 žrtava

Dok traže odgovornost za smrt 16 ljudi, studenti skoro godinu dana protestuju, a nesreću na železničkoj stanici u Novom Sadu dovode u vezu sa korupcijom prilikom njene rekonstrukcije.

„Nadamo se svi da će pravda biti zadovoljena time što će oni koji su odgovorni i `platiti za to`, jer velika je tragedija – tih 16 života je veliki gubitak, a opet, kažem, korupcija je dovela do toga“, rekla za CINS i OCCRP Nina Jasmina Vučković (64), nastavnica hemijske škole iz Beograda.

Vučković je u Novi Sad došla da obeleži godišnjicu pada nadstrešnice na železničkoj stanici.

I dok je prethodna noć u gradu bila euforična zbog dočeka ljudi koji su u Novi Sad krenuli peške, jutro je bilo tiho. 

Na skupu se nisu čile pištaljke niti su se skandirali slogani. Umesto toga, nosilo se cveće, sveće i crni transparent sa imenima 16 žrtava. Čuli su se samo zvuci dronova koji su snimali more ljudi kako nepomično stoje simboličnih 16 minuta počev od 11:52 – što je vreme u koje se pre godinu dana srušila nadstrešnica.

Ljudi su potom položili cveće i palili sveće pored imena žrtava na mestu gde je nadstrešnica pala.

Tamo je bila i Dušica Živanović (65) iz Novog Sada. U razgovoru sa novinarkama kaže da je poznavala jednu žrtava – Milevu Karanovic. Danas, navodi, oseća beskrajnu tugu.

„Bojim se da kažem da mi je to osećanje besa mnogo jače, nažalost, od osećanja tuge zato što niko ne preuzima odgovornost “, navodi za CINS i OCCRP . 

Ona objašnjava da bes nastaje iz nemoći da se dođe do pravde:

„Strašno mi je što sam otkrila ta neka negativna osećanja koja imam, a mislila sam da ih nemam.”

Na odgovornost je pozvala i Dijana Hrka, čiji je sin Stefan bio među 16 žrtava.

Ona se zahvalila ljudima koji protestuju što su je održali u životu i pozvala predsednika države Aleksandra Vučića da organizuje vanredne izbore. Najavila je da će započeti štrajk glađu ispred zgrade Skupštine Grada Beograda.

„Moram da znam ko je ubio moje dete. Ko je ubio 16 ljudi? Neko mora da bude pozvan na odgovornost“, rekla je Hrka sa improvizovane bine.

Ono što je pre godinu dana počelo kao skupovi u čast žrtvama, ubrzo se transformisalo u masovne proteste kroz koje se traži odgovornost.

Na godišnjicu tragedije stigla je vest da je Viši sud u Beogradu potvrđena optužnica koju je podiglo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva protiv menadžera za razvoj investicija Infrastrukture železnica Srbije i dva člana Komisije za tehnički pregled, preneo je RTS.

U isto vreme, delovi Novog Sada ostali su bez vode, a uoči komemoracije stigle su i vesti da voz iz Beograda neće saobraćati zbog podmetnute bombe.

U susret godišnjici, u petak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izvinio se studentima koji je ranije nazivao pogrdnim imenima, uključujući i „teroristima“. Jedna od sagovornica sa kojom smo razgovarali osvrnula se na to navodeći da je izvinjenje stiglo prekasno, dok je nestanak vode videla kao opstrukciju:

„To nije slučajnost i to nas jako ljuti“, rekla je Dušica Živanović i dodala:

 „Izvinjenja ne pomažu. Ako vozovi ne saobraćaju, a Novi Sad i okolina nemaju vodu, onda izvinjenja ne znače ništa.“

Vest je bila i objava evropske komesarke za proširenje Marte Kos na društvenoj mreži X. 

„Pre godinu dana, urušavanje železničke stanice u Novom Sadu odnelo je 16 života. Sećamo ih se danas“, napisala je Marta Kos, i dodala: „Ova tragedija menja Srbiju. Pokrenula je mase da se zalažu za odgovornost, slobodu izražavanja i inkluzivnu demokratiju. To su iste vrednosti koje vode Srbiju u EU“.

Ljiljana Arađanski Rajkov (52) se osvrnula na ono što su protesti, koji su trajali godinu dana, postigli.

„Nema odustajanja. I ova količina ljudi ovde danas i na prethodnim protestima je nešto čega nismo bili u potpunosti svesni – da smo ujedinjeni i solidarni, i ako u ovome ima ičeg dobrog, to je da smo videli koliko nas ima i da smo zajedno“, rekla je i dodala:

„Istrajnost je nama donela to da nas svet vidi, da nas Evropa vidi.Čini mi u sve većoj meri i očekujem da ta Evropa koja vidi da će da reaguje. To je nada velika da ni tu nismo sami.“

„Korupcija ubija“ i “Ruke su vam krvave” samo su neki od transparenata koji su studenti proteklih godinu dana nosili pozivajući na odgovornost.

Protesti su se brzo širili zemljom, a blokirani su bili i fakulteti. Ni ostavke ni istraga tužilaštva, nisu zaustavile proteste. Studenti su tražili da se objavi dokumentacija o rekontrukciji železničke stanice u Novom Sadu. Nakon što je Vlada to učinila, protesti su nastavljeni, jer su studenti tvrdili da nije objavljeno sve. 

Često ignorisani na javnom servisu i označavani kao „strani plaćenici“, „lažni studenti“ i „rušitelja države“ u tabloidima, do onih koji nemaju pristup nezavisnim medijima vesti o studentima su dopirale tako što su hodali.

Na istu temu:

Cena protesta

Kad pendreci sevaju

Stanovnici su izlazili na ulice da ih bodre, spremali i nudili im hranu, sklonište i zavoje za žuljeve na stopalima. Pored solidarnosti, šetnju su obeležile i situacije u kojima su lokalni zvaničnici branili studentima da prenoće u školama ili sportskim halama. Svoje mesto su tako nalazili po lokalnim kafićima, teretanama i restoranima koji su ih prihvatali. 

Popularnost i masovnost protesta pratila su i hapšenja i privođenje studenata širom zemlje, a u nekim slučajevima i prekomerna upotreba sile od strane policije i suzavac. 

Na istu temu:

Šamari, modrice i prelomi: Policijsko nasilje tokom protesta

Advokat privedenog demonstranta: Dodeljena mu nanogica, a nema ga na snimcima