Istraživačke pričeNovac iz budžeta
08. juna 2015.

Firme sa crne liste Ministarstva grade autoputeve u Srbiji

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastruktureGradnja deonice Koridora 11 od Ljiga do Preljine
Konzorcijumu u kome se nalazi firma Inkop, povezana sa Zvonkom Veselinovićem, dodeljen je posao izgradnje dela Koridora 11, vredan više od 60 miliona dolara. Iako je reč o projektima koji se finansiraju novcem građana Srbije, imena firmi koje učestvuju u izgradnji koridora dugo su bila van očiju javnosti

Energoprojekt niskogradnja, građevinska firma koja je delom u državnom vlasništvu, ugovorila je u martu prošle godine izgradnju autoputa od Lajkovca do Ljiga u vrednosti od 155 miliona američkih dolara bez PDV-a. Više od trećine tog novca, preko 60 miliona dolara, pripalo je konzorcijumu koga je Energoprojekt izabrao za podizvođača i u čijem sastavu se nalaze Nukleus iz Lazarevca, Inkop iz Ćuprije i C&LC Group iz Beograda.


Vlasnica Inkopa je Dušica Maksimović, rođena sestra Zvonka Veselinovića, kontroverznog kosovskog biznismena protiv kojeg se trenutno vodi postupak zbog sumnji za zloupotrebe na drugoj deonici autoputa, takozvanom Koridoru 10.


Vladimir Jevtić, nekadašnji funkcioner Gradske opštine Lazarevac, vlasnik je Nukleusa, dok se na čelu C&LC Group-a nalazi Jasmina Savić.


Autoput od Lajkovca do Ljiga deo je takozvanog Koridora 11 za koga je Srbija do sada uzela preko 500 miliona evra kredita koji će biti vraćani novcem iz budžeta. Srbija istovremeno gradi još jednu značajnu deonicu autoputa – Koridor 10, za koga je deo novca takođe obezbeđen iz kredita.

Izvođači radova formalno dobijaju posao, ali podizvođači koji obavljaju radove, često ostaju nepoznatijavi. CINS objavljuje listu više od 200 preduzeća koja su do sada bila ili su još uvek uključena u izgradnju koridora u Srbiji (SPISAK FIRMI).

 

Na ovim važnim infrastrukturnim projektima u prvom planu su uglavnom izvođači radova koji formalno dobijaju posao, ali druge firme – podizvođači koji obavljaju radove, često ostaju nepoznate javnosti. Zbog toga Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), na osnovu podataka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, objavljuje listu više od 200 preduzeća koja su do sada bila ili su još uvek uključena u izgradnju koridora u Srbiji. Reč je o firmama koje su Koridori Srbije imali u svojoj evidenciji zaključno sa avgustom 2014. godine.


Na listi su i preduzeća koja se sada nalaze na crnoj listi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Belu i crnu listu je Ministarstvo prvi put objavilo krajem prošle godine sa ciljem da se odvoje dobre od loših firmi koje učestvuju u radovima finansiranim novcem građana. Na njima se nalaze preduzeća i organizacije čija je delatnost projektovanje, izgradnja i nadzor u oblasti saobraćajne infrastrukture.


Koridori Srbije kažu da vrše kontrolu podizvođača ali van njihovog domašaja ostaje veliki broj dobavljača i kooperanata, uglavnom najamnika radne snage i mehanizacije.


Saradnja kao i svaka druga

 

Firma Inkop je od 2013. godine u vlasništvu Dušice Maksimović, rođene sestre Zvonka Veselinovića, koji je u žižu javnosti dospeo nakon sukoba na administrativnom prelazu Jarinje zbog čega ga je pre četiri godina komandant KFOR-a na Kosovu, Erhard Drevs, optužio da stoji iza tih incidenata. Tom prilikom je došlo do sukoba između Srba sa Kosova i pripadnika KFOR-a, a prelaz je zapaljen. Nakon toga, Veselinović je u medijima često označavan kao jedan od predvodnika u postavljanju barikada na Kosovu.


Protiv Veselinovića su u proteklom periodu pokrenuta dva postupka. Jedan se vodio u Specijalnom sudu za organizovani kriminal gde je bio optužen zbog nelegalnog prisvajanja 32 kamiona od lizing kompanije Hipo Alpe Adria Lizing. Za ovo delo je oslobođen početkom 2015. godine.


Drugi postupak se još vodi pred Višim sudom u Pirotu gde ga optužnica tereti da je bio saizvršilac u zloupotrebi službenog položaja. Prema navodima tužilaštva, grupa u kojoj je učestvovao i Veselinović, ilegalno je kopala šljunak i isporučivala ga za izgradnju Koridora 10. Sumnja se da su na taj način zaradili više od 26 miliona dinara. Prema navodima optužnice, u zakupu zemljišta sa kog je šljunak iskopavan učestvovao je i Milan Miletić, današnji direktor firme Inkop. Miletić se u optužnici navodi kao svedok u postupku.

Inkop, firma povezana sa Zvonkom Veselinovićem, učestvuje u izgradnji Koridora 11

Inkop je osnovan 1992. godine, a poslednjih nekoliko godina, pre nego ga je preuzela Veselinovićeva sestra, prihodi nisu prelazili 2,9 miliona dinara. Prema finansijskom izveštaju za 2013. godinu na stranici Agencije za privredne registre (APR), nakon što je Dušica Maksimović postala vlasnica, prihodi iznose 50,2 miliona dinara.


Pored radova na Koridoru 11, Inkop je u skorije vreme bio uključen na još nekoliko poslova koji su finansirani iz budžeta. Tako je 2013. godine učestvovao u rekonstrukciji trotoara u Karađorđevoj ulici u Ćupriji, a iste godine i u rekonstukciji pruge Gilje-Ćuprija-Paraćin. U 2014. godini su radili na nivelaciji zemljišta privredno-radne zone Bunuševac, koju je finansirao Grad Vranje.

 

Zvonko Veselinović nije želeo zvanično da razgovara sa novinarima CINS-a.

 

Druga firma koja je dobila posao na izgradnji Koridora 11, Nukleus, u vlasništvu je Vladimira Jevtića. On je od 2009. do 2012. godine bio član veća Gradske opštine Lazarevac.


Jevtić kaže da je on još ranije kupio podzemljište koje je jako bitno za posao izgradnje na toj deonici i da su zbog tog zemljišta bili u mogućnosti da daju povoljniju ponudu.


“Mi smo drugari svi pa smo se skupili zajedno i dali ponudu Energoprojektu. Zajedničku, jer tu treba puno kamiona, mehanizacije i svega ostalog. Napravili konzorcijum, dali ponudu Energoprojektu i prošli kao najjeftiniji ponuđač”, objašnjava Jevtić za CINS.


Dodaje da je sa Inkopom ranije radio neke iskope po Beogradu, a da danas sem ovog posla ne rade ništa drugo.


“Ovo je veliki posao, tamo radimo dan i noć bukvalno”, kaže Jevtić.

 

Direktor Energoprojekt niskogradnje, Stojan Čolakov, nije želeo da priča na ovu temu kazavši da nije u obavezi.


“Došlo je do saradnje kao i svake druge”, kratko je rekao Čolakov.

 

Ne prolaze svi proveru

 

Novac koji su Inkop i drugi članovi konzorcijuma dobili samo je deo od preko 500 miliona evra kredita koji je država uzela za izgradnju Koridora 11. Međutim, pravi izvođači radova uglavnom su nepoznati javnosti. U medijima su se uglavnom pojavljivali formalni izvođači, a posao su zapravo radile stotine podizvođača i onih koji su iznajmljivali radnu snagu i mehanizaciju – kooperanata.


U februaru ove godine CINS je od Koridora Srbije tražio spisak ili drugu dokumentaciju iz koje se može videti ko su sve bili podizvođači na Koridoru 11 od početka gradnje ovog autoputa. Koridori su u odgovoru naveli da CINS za ove informacije mora da se obrati direktno izvođačima.

 

„Koridori daju saglasnost na osnovu propisanih pravila međunarodnih ugovora“

Đurović, direktor preduzeća Koridori Srbije

Ipak, nekoliko meseci kasnije, Dmitar Đurović, direktor Koridora, kaže da “oni imaju spisak svih firmi koje rade na Koridorima jer izvođači radova njih obaveste koga su uzeli za podizvođače.”

Posle ovog razgovora Koridori su novinarima CINS-a dali spisak.


Đurović objašnjava da Koridori daju saglasnost na predložene podizvođače na osnovu propisanih pravila međunarodnih ugovora. Neke od stvari koje proveravaju su: izveštaj o bonitetu za prethodne dve godine, finansijski kapaciteti, reference i dokaz o broju zaposlenih.


Đurović kaže da se izvođač prvo obrati inženjeru – kompaniji koja vrši nadzor. Nakon što im inženjer dostavi dokumentaciju, ako je ona ispravna, Koridori daju saglasnost. Đurović dodaje da Koridori samo daju saglasnost potencijalnim podizvođačima a izvođač između njih bira one koji će i raditi.


Neke kompanije ipak ne prolaze kontrolu Koridora, poput dobavljača, firmi koje se bave transportom i kooperanata.


Firma Vrba građevina iz Tutina jedan je od kooperanata na deonici Koridora 11 od Ljiga do Preljine. Ova firma, iako osnovana 2011. godine, nema podnet nijedan finansijski izveštaj do danas. Provera finansijskih kapaciteta, kao jedan od kriterijuma Koridora, na ovu firmu se ne primenjuje jer kao kooperanti oni ne prolaze njihovu kontrolu. Broj telefona ovog preduzeća naveden u APR-u nije aktivan. Ni stanovnici iz naselja gde bi trebalo da je sedište firme, nisu znali da kažu ništa više o njoj i njenom vlasniku.


Firma Nova zemlja nalazi se na spisku onih koji su bili ili su još uvek angažovani na Koridoru 10. Osnovana je 2012. godine, do 2014. je poslovala u gubicima, a bavi se održavanjem i uređenjem okoline. Prema podacima APR-a i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ona nema nijednog zaposlenog. Nova zemlja je registrovana na adresi njihovog knjigovođe koji je potvrdio da oni učestvuju u izgradnji Koridora 10 gde vrše rasejavanje trave i postavljaju geotekstil pored puta.

 

Na listi su i preduzeća koja se sada nalaze na crnoj listi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. 

“Oni isplaćuju radnike isključivo po ugovoru o delu. Nemaju stalno zaposlenih jer nema potrebe za tim. Morali bi da ih non stop prijavljuju i odjavljuju”, rekao je knjigovođa Goran Vasilov za CINS i dodao da će firma ipak imati jednog zaposlenog na određeno početkom ovog meseca.


Kao kontakt vlasnika CINS je dobio jedino njegovu mejl adresu, a na poslata pitanja, u samo jednoj rečenici stigao je odgovor da posluju u skladu sa svim zakonima i da plaćaju sve poreze.


Ekonomista Milojko Arsić kaže da šteta po državu od angažovanja firmi bez radnika može biti u smislu neplaćanja poreza ali da je to štetno i za konkurenciju jer su takve firme u stanju da daju povoljnije ponude.


“Država bi trebalo da traži od onog sa kojim je potpisala ugovor da se radovi izvrše u roku i kvalitetno ali i da radnici, bez obzira ko ih je angažovao, rade legalno u smislu da nema rada i plaćanja na crno”, kaže Arsić.


Preduzeća sa crne liste


Inkop i Nukleus se ne nalaze na Beloj i crnoj listi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zato što su u posao izgradnje ušle nakon što je lista napravljena. Ipak, mnoge od firmi koje su angažovane na koridorima nalaze se na crnoj listi Ministarstva.


Ministarstvo nije dodavalo nova preduzeća na Belu i crnu listu, ali je periodično ažuriralo pokazatelje na osnovu kojih je napravljena, za preduzeća koja se već nalaze na njoj. Prema podacima iz marta ove godine, od 174 firme sa crne liste – 124 nemaju nijednog zaposlenog na neodređeno, određeno ili po autorskim ugovorima.


Inspektorat za rad je u nekoliko navrata na Koridorima 10 i 11 otkrivao radnike na crno. Poslednji put, 3. marta, pronađeno ih je 18. Oni koji su radili legalno, bili su angažovani po ugovoru o radu ili ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova.

 

„Zbog ‘dogovora u četiri oka’, država u gubitku više milijardi dinara“

Zorana Mihajlović

 

“Imamo problem da ti radnici rade na ugovorima na nekoliko meseci i onda kada pokušaju da se pobune, oni ih odmah odstrane”, kaže Sonja Vukanović, predsednica Samostalnog sidnikata putara. Ona dodaje da joj nije jasno kako je moguće da firma koja nema nijednog zaposlenog učestvuje u višemilionskim poslovima na infrastrukturnim projektima.


Osim broja zaposlenih, kriterijumi pri pravljenju liste preduzeća bili su: ukupan dug, broj povreda na radu i rad na crno.


Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović je na predstavljanju Bele i crne liste rekla da je država zbog “dogovora u četiri oka” na gubitku više milijardi dinara. Kako Mihajlović kaže za CINS, ova računica je napravljena na osnovu direktnih i indirektnih šteta, poput lošeg projektovanja ili kašnjenja zbog kompanija koje ne rade svoj posao.


“Ako ste birali firme koje to ne mogu da urade, ako ste uzimali podizvođače kojih nema, ne rade svoj posao kako treba ili nemaju opremu, vi pravite štetu. Ako imate projektantske kuće koje projektuju tunele koji pet puta padaju, vi imate veliku štetu. Da je sve išlo po planu, pa čak i da smo 20 odsto grešili, Koridor 10 je morao biti gotov pre šest godina”, kaže Zorana Mihajlović.

 

Ovde možete pogledati spisak odobrenih izvođača i podizvođača, kao i kooperanata i dobavljača na deonicama oba koridora, zaključno sa avgustom 2014. godine.

Autor:

Ostavi komentar

avatar
3 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
0 Comment authors
bingoVasiljevic GoranIgi Recent comment authors
  Prati  
najnoviji najstariji sa najviše glasova
Obavesti me o
bingo
Guest
bingo

IDEM PRVO DA SE UČLANIM U SNS A ONDA DA POZAJMIM 250 DINARA DA OTVORIM FIRMU VIDIMO SE NA K11 A MOŽDA I NA K10

Vasiljevic Goran
Guest
Vasiljevic Goran

KAkvi ste vi novinari da do sada niste ovo znali? Sad kad je Inkop/Nova zemlja postao vlasnistvo Anrdreja , koga brat najvise voli, sad ste nasli da nalazite mane poslu.

Igi
Guest
Igi

Nukleus stara firma Planprojekt lopovska firma koju stiti drzava dva vlasnika totalno nepismena

Tagovi

Povezano

Send this to a friend