AktuelnoSrbija

Kruševac, kalašnjikov i kokain

02. okt 2014.
Facebook
Ko je bio Goran Obradović Suša, kako je delovao njegov klan, s kim je sve sarađivao i kako je završio čovek koga se decenijama plašio ceo Kruševac

U subotu 27. septembra, u tri sata noću, nedaleko od trga Kosturnica u Kruševcu, ispred ulaza u svoju zgradu izrešetan je Goran Obradović, u gradu poznatiji kao Suša. Zbog Parade ponosa i prebijanja brata premijera Srbije sem u dnevniku „Alo“ vest o ovom ubistvu nije se probila na naslovne strane. Međutim, Kruševljani su odmah prepoznali njen značaj.

 

Suša se nalazio na čelu najjače kriminalne grupe koja je godinama unazad švercovala drogu, zelenašila i bila uključena u oružane obračune i prebijanja građana. Odsustvo interesovanja vlasti i regionalnih medija za dešavanja u unutrašnjosti bilo je najbolja zaštita za Sušu.


RANI DANI: Suša se pročuo u podzemlju još kao vrlo mlad i kada je to bilo najopasnije. Devedesetih godina Kruševcom je vladala ozloglašena Jotkina ekipa, koju je predvodio Zoran Jotić Jotka, uključena u reketiranje, ubistva i pranje novca, a koja je imala moć i van grada. Jotke su se svi plašili. Policajce je držao u šaci, sudije je potkupljivao ili zastrašivao bombama, a sarađivao je sa funkcionerom JUL-a Nenadom Jovanovićem. Imućni Kruševljani su Jotki mesečno plaćali „zaštitu“, iz straha da se njihovo ime ne nađe na umrlici.


Banda je, međutim, imala konkurenciju u gradu. Dramatičan događaj se odigrao sredinom februara 1995. godine, u diskoteci „Čikago“ (u gradu poznatija kao „Rupa“). Tada se nekoliko Jotkinih saradnika potuklo sa Daliborom Filipovićem Dakijem, šefom druge kriminalne ekipe koja je švercovala drogu i njegovim ljudima. U tuči je na Dakijevoj strani učestvovao i Suša, tada sedamnaestogodišnjak. Obračun su zaustavili policajci i rasterali umešane.

Goran Obradović Suša u jednom od noćnih izlazaka (foto:facebook)

Daki i njegovi saradnici bili su ti koji su dobili batine. Odmah su otišli do šteka i pokupili pištolje, Suša je uzeo automatsku pušku, a poneli su i jednu sekiru i krenuli u osvetu. Jotkinog saradnika Miroljuba Mitrovića upucali su u gradu, ali je uspeo da preživi.

 

Posle toga, sukob ove dve bande se nastavio i žrtve su se nizale. Na kraju se Daki, koji je u kriminalnom ratu izgubio i članove porodice, povukao i prepustio Jotki primat u gradu. U međuvremenu, Suša je dva puta hapšen tokom 1997. godine – jer je policija kod njega pronašla pištolj magnum, a i zato što je sa saradnicima opljačkao nekoliko trafika u Jagodini, kao i radnju u Rekovcu. Ukrali su cigarete i zbog toga dobili po nekoliko meseci zatvora.


Policijska akcija „Sablja“ 2003. godine počistila je Jotkinu ekipu. Svi bitni članovi grupe su dobili višegodišnje kazne zatvora zbog reketa, a Jotka i zato što je uspeo da korumpira sudiju Vrhovnog suda Srbije. U akciji razbijanja Jotkine ekipe istakao se načelnik kruševačke policije Saša Vukadinović, koji je kasnije postao direktor BIA. Suša je takođe bio uhapšen u „Sablji“, ali ubrzo je pušten jer nije bilo dokaza protiv njega. Daki se povukao, Jotke više nije bilo, pa je Suša lagano preuzeo tron u gradu.


LICE SA FEJSA: Iako su došla nova vremena, Suša nikada nije uspeo da se udalji od mentaliteta kriminalca iz devedesetih. Umesto da se pritaji, rešio je da ostane na ulici. Verovao je da vlast nad gradom i dalje mora da se održava strahom i nasiljem.


Često se viđao u centru Kruševca kako se „širi“ sa svojom ekipom. Krupan, hrabar i jak, Suša je i lično ulazio u tuče. Ponekad je tokom dana paradirao gradom na terenskom vozilu (kvad) dok ga je u prstenu, poput obezbeđenja, okruživalo nekoliko saradnika na skuterima. Neretko je prebijao ljude i priče o tome su kružile po gradu. Svi su u Kruševcu znali ko je Suša i čime se bavi, a dogodilo mu se i da je nekoliko puta hapšen zbog besmislenih tuča.


Avgusta 2005, Suša je uputio niz pretnji jednom Nišliji koji je imao lokal u Kruševcu, zato što je kola ostavio na njegovom mestu za parkiranje: „Znaš li ti ko sam ja i s kim se kačiš p… jedna, hoćeš li sve da porazbijam i lokal da ti upalim?“ Istog meseca je otišao u kafe „Fleš“ na proslavu dečjeg rođendana, gde su sa drugarima slavila i njegova dva maloletna deteta, i tamo isprebijao jednog od roditelja. Zbog ova dva dela je bio osuđen na devet meseci.


Međutim, dok je padao za ovakve „sitnice“, Suša je ipak uspevao da se izvuče da ne bude osuđen za krupnija krivična dela, poput jednog oružanog obračuna. Nikada nije pao ni za drogu. Kruševački policajci su uglavnom hapsili sitne dilere i klince koji su kod sebe imali po gram marihuane… Takođe, ubistva su se ređala po Kruševcu, čak su stradali i neki ugledni građani – poput poznatog stomatologa Milutina Rokića – a policija je do danas na to ostala nema.


Frustracija u gradu zbog pasivnosti policije dovela je do toga da se i u Kruševcu napravi nešto poput čuvenog pokreta „Sveti Sava“, koji je objavio imena lazarevačkih dilera. Tako je i Sušinu ekipu zadesio sličan šok – njihove slike su osvanule na socijalnoj mreži. Fejsbuk stranica „Dileri narkotika“ objavila je slike i imenovala Sušu i članove njegove ekipe, kao i druge lokalne kriminalce. Kako su Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) rekli kreatori grupe, koji nisu hteli da se predstave imenom, u pitanju je grupa sastavljena od bivših narkomana, a podatke i fotografije o kriminalcima dobijali su od policajaca iz gradske policije.

 

Duga lista neprijatelja – Goran Obradović Suša

PRIJATELJI SA KOSOVA: Važno prijateljstvo za Sušu je bilo sa čuvenim kontroverznim trgovcem naftom Zvonkom Veselinovićem, koga mediji opisuju kao jednog od vodećih Srba sa severa Kosova. Veselinović je, kako je objavio „Insajder“, 2003. uhapšen zbog preprodaje tri kilograma heroina, ali su optužbe pale na sudu. Suša je sa Veselinovićem učestvovao u neredima na severu Kosova. Na snimku paljenja prelaza Jarinje sredinom 2011. godine objavljenom na Jutjubu, može se videti Suša – doduše zamaskiran – kako učestvuje u haosu. Njegova kola su bila registrovana na Kosovsku Mitrovicu, a pred sudom u Kruševcu je koristio lažno sastavljane medicinske izveštaje sa Kosova, kojima se izvlačio da bude osuđen za ozbiljna krivična dela. Tako je oslobođen optužbi da je 2002. godine pištoljem upucao jednog Beograđanina. Suša je na sud doneo izveštaj sa Urologije iz Kosovske Mitrovice kojim je dokazivao da je u trenutku pucnjave lečio bubrege u tamošnjoj bolnici. Iako su pale optužbe za nanošenje teških telesnih povreda, utvrđeno je da se Suša ne pojavljuje u evidenciji kosovske bolnice. Suša je na sudu priznao da mu je izveštaj lažno sastavio jedan prijatelj urolog iz Mitrovice i osuđen je na pet meseci zatvora za podnošenje falsifikovane dokumentacije. Niko se nije zainteresovao da otkrije ko je taj urolog.

Kako su godine prolazile, Suša je izgubio kompas. Redovno se kockao i gubio novac po lokalnim slot klubovima. Koristio je i kokain. Njegovom stanju su verovatno doprinele i porodične tragedije: decembra 2011. godine umrlo mu je dete staro svega 20 dana, koje je dobio u vanbračnoj zajednici.


DUGA LISTA: U noći 3. marta 2012. godine, pod uticajem alkohola i kokaina, Suša je otišao sa dvojicom prijatelja u kockarnicu „Olimp“ u centru grada i seo za elektronski rulet. Kockali su se do sutradan po podne i izgubili 80.000 evra. Suša je tada „pukao“ i rekao radnicima da mu vrate sav novac koji je izgubio – ili će „najebati“. Radnicu kockarnice je uhvatio i drmajući je pitao: „Da li ti znaš koliko je 80.000 evra!?“ Njegov saradnik Danijel Gmijović Cafta je dobacivao: „Znate li vi ko je on, nećete smeti da se slobodno šetate gradom, vratite pare.“ Zatim je Suša razvalio šank i došao do sefa, a njegov saradnik Vladimir Nikolić Čkalja je u sefu našao i pokupio 50.000 evra. Sva trojica su uhapšeni i optuženi za razbojništvo. Na suđenju se videlo koliki strah širi Suša. Radnici „Olimpa“ su pred sudom povukli svoje izjave koje su dali policiji, a vlasnik kockarnice je Suši „oprostio“ 50.000 evra i odustao od gonjenja. Čkalja i Cafta su u svojim odbranama pokušavali da krivicu prebace na sebe. Međutim, Suša je ipak osuđen na četiri i po godine zatvora, a saradnici na po tri. Suši se u to vreme rodio sin, te ga je sud pustio na slobodu da čeka odsluženje kazne.


Sušin blizak saradnik Dejan Streljić, zvani Deja Bosnac, takođe je završio u zatvoru jer je pretio pištoljem kruševačkom policajcu kojeg je zatekao u diskoteci „Trokadero“ u Crnoj Gori. Uhapšen je i isporučen za Kruševac.


Sa druge strane, dok su Sušu stizali poroci, neki novi i deceniju mlađi kriminalci su preuzimali delove kriminalnih poslova i ulazili u sukobe sa Sušinom ekipom. Takođe su se i članovi Jotkine ekipe, redom svi sem šefa, vratili u Kruševac. Uprkos tome, Suša nije mnogo pazio na svoju bezbednost i kretao se gradom često sam. Nastavio je da prebija i maltretira ljude šireći listu onih kojima se zamerio i koji bi, verovatno, želeli da ga vide mrtvog. Od kocke i „belog“ nije odustao, a zatvorska kazna mu je visila nad glavom. Nije više delovao kao čovek koji može da se održi na kriminalnom tronu grada.


Kada se taksijem vratio iz grada prošle subote u tri ujutru, ubijen je u sačekuši. Napadač ga je upucao pištoljem i overio u glavu. Kada je došla hitna pomoć, Suša je još pokazivao znake života, ali je ubrzo preminuo, u trideset sedmoj godini života. Desetine umrlica su nakon njegove smrti osvanule po novinama: sem članova porodice, prijatelja i saradnika, Suši su poslednji pozdrav uputili Jotkina porodica, kao i Jotkini saradnici, ali i Nenad Opačić, čuveni kriminalac iz Novog Sada koji služi kaznu zbog šverca heroina.


Ostaje da se vidi hoće li policija uspeti da, na takođe velikoj listi neprijatelja, otkrije ko je Suši skinuo krunu kriminalnog kralja Kruševca.

Autor:

Ostavi komentar

avatar
25 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
0 Comment authors
SIN NOMBREStarija KrusevljankaStevan Dojčinović (autor teksta)Mladja rodjena KrusevljankaVerko Čarapan Recent comment authors
  Prati  
najnoviji najstariji sa najviše glasova
Obavesti me o
SIN NOMBRE
Guest
SIN NOMBRE

Poštovana gospodo iz CINS a… Više puta u tekstu ponavljate reč ‘prebijanje’. Javno napišite imenom i prezimenom koga je to Goran Obradović ‘prebio’ za sve vreme o kome govorite? U protivnom vi izgovarate klevete i to podleže zakonskim merama pred istim onim sudom pred kojim je i Goran Obradović odgovarao

Starija Krusevljanka
Guest
Starija Krusevljanka

Slazrm se sa prethodnim komentarom, ne branim Gorana Obradovica, ali, molim Vas Dojčinoviću, MORALI biste, kao novinar, da tvrdnje potkrepite cinjenicama, imenima, datumima… Hocete da budete veliki na ovakav nacin? Ajte dalje, dajte podatke, cekam Vas novinarski senzacionalizam. Ja istinu ne znam, ali ono sto se prica po gradu se ne slaze sa tektom, volela bih istinu. Samo istinu. Potkrepite tekst cinjenicama. Istine radi i posla kojim se bavite.

Stevan Dojčinović (autor teksta)
Guest
Stevan Dojčinović (autor teksta)

Poštovana starija Kruševljanko i Sin Nombre (dobar film!), tekst je pre svega sastavljen na osnovu dokumentacije, a ne gradskih priča. Slučajevi nasilničkog ponašanja navedeni u tekstu (pretnje Nišliji, prebijanje čoveka na dečijem rođendanu, situacija u kockarnici, ranjavanje došljaka iz Beograda) su preuzeti iz optužnica i presuda, koje se sve mogu naći u arhivi kruševačkog suda. Imena žrtava imam, ali sam želeo da ih sačuvam od imenovanja u javnosti (kako se to u novinarstvu radi, novinari su dužni da štite izvore i žrtve). Pored ovoga što je u tekstu, čuo sam još puno priča o nasilju koje kruže po gradu, a koje čuju svi koji se pojave u Zakićevoj ulici (poput one, najčuvenije, o liku koga je polio fekalijama i ostalih). Međutim, upravo zato što su to neproverene gradske priče, a ne slučajevi zapisani u dokumentaciji, nisam želeo da ih objavljujem u tekstu.
Stevan

Starija Krusevljanka
Guest
Starija Krusevljanka

Dojcinovicu, hvala na odgovoru, to nisam znala, no, pretpostavljam da ni ti likovi nisu bili, verovatno, neduzni, ne verujem da je iz cista mira nekog polio fekalijama ili sta vec. Meni licno smeta u Vasem tekstu upravo to sto ste samo njega okarakterisali kao negativca, a likovi iz price imaju oreol, valjda. To mi se ne dopada, nije ljudski, bez da ikog branim, ali nije posteno. Ne treba ljude polivati fekalijama, kako samo rekoste, niko nije svetac. Srdacan pozdrav

Mladja rodjena Krusevljanka
Guest
Mladja rodjena Krusevljanka

Dojcinović je tekst napisao vrlo realno i korektno.Ja znam iz prica da je Obradović bio nekom „majka“,a nekom „maceha“ jer je one koje je gotivio cašcavao i pokazivao svu raskoš svoje galantnosti,a pojedine sugradjane je maltretirao bez razloga.Bila sam svedok kada je jednom decku u kaficu prakticno slomio zube bez ikakvog razloga,decko je prisao uz njegov sto verovatno ne znajuci kome se obraca i pitao da li je stolica slobodna. Obradović je podigao glavu i pitao decka „Kako se ti to meni obracas,gde ti je rec Gospodine“ ustao i iz cista mira decku zavalio pesnicu u zube,decko je pao obliven krvlju.Kafic je bio pun i niko nije smeo ni da pisne samo smo gledali, onda se Obradović okrenuo na jednu stranu prema „publici“ i rekao „Sta je idioti,sta gledate?“ i svi su u istoj sekundi okrenuli glave.Po kaficu se pronela vest da je Obradovic nekoliko sati pre toga izgubio neke velike pare na kocki.Bilo je strasno i tada sam videla da je on zaista strah i trepet Krusevca.Mislim da je Dojcinovic prilicno ublazio tekst o Obradoviću i da je njegova biografija mnogo crnja nego sto ju je autor prikazao.Toliko.

Verko Čarapan
Guest
Verko Čarapan

Prvo, tekst je za primer. Do nedavno sam tvrdio da u Kruševcu i ne postoji istraživačko novinarstvo, ali me je gospodin Dojčinović demantovao. Jedino što bih u budućnosti voleo da vidim (a što nije tesno povezano sa ovim slučajem) jeste obrađivanje tzv. „tabu-tema“ dok su akteri živi, ali kad se izvagaju opasnost i finansijski benefit, novinari obično odustanu od toga.

Sve što je ovde napisano je ljudima u gradu uglavnom poznato, a kao što je g-din Dojčinović napisao, ima tu još koječega za šta ne postoje dokazi, ali je opet 90% tih gradskih priča istinito. Nije Kruševac tako veliki da se tu ispredaju neke legende. Kada iz preko 10 različitih izvora čujete istu priču, mala je verovatnoća da nije istinita.
Pokojni Obradović se svakodnevno igrao sa sudbinom, i eto…

Ipak bih, uz uvažavanje nesporne činjenice da se i Jotkina ekipa obilato bavila kriminalnim delatnostima, naglasio bih da su se maniri Jotićeve i Obradovićeve ekipe (kao i njih dvojice kao pojedinaca) umnogome razlikovali. Iako je Jotić „reketirao“ poslovne ljude, on i njegovi (za razliku od Obradovića i njegovih) nisu prebijali često nedužne momke po gradskim lokalima. Jotića niste mogli da vidite kako iz šankova kruševačkih lokala (odeven u šorts kraći od 20 cm) šalje oštre poglede, poliva ljude pićem, gađa ih inventarom itd. Ko god je poznavao Obradovića, zna da je to bio njegov način života.

Ne smen da kažem
Guest
Ne smen da kažem

Sine Nombre, da li zaista misliš da je neko lud da sada objavljuje imena? Sećam se kada su Olija ubili šta su Suša i Bosanac radili po gradu iz besa i nemoći. Kafić u kojem se desilo prebijanje više nepostoji, zvao se Pub-Pub i bilo nas je mnogo koji smo gledali tu scenu u, do tada, mirnom kafiću koji je ovaj nečovek tada upropastio. Nažalost, mnogo je slučajeva koji nikada nisu ni procesuirani jer nije bilo nikoga ko je smeo da svedoči. Ovo što je u tekstu napisano je gotovo lepa bajka u odnosu na ono šta je ovaj čovek radio, a iz čist mira, iz besa zapravo, je mnoge nedužne ljude poslao u bolnicu.

No, svaka čast Stevane na hrabtosti da ovo napišeš, ali zla vremena se vraćaju u grad jer svi znako ko je ovo uradio i za koga se „čisti“ grad. Još veće zlo se sprema jer „gradske priče“, naravno neproverene i teško dokazive, kažu da se Boban Gaić (svi znamo čiji brat) već udružio sa Petom (za koga kažu da već ponovo reketira po gradu) u cilju kupovine (preko trećeg lica) firme „Kruševac Put“. Priča ide (glasine, naravno), da će im ministar, a svi znamo koji, tada omogućiti da rade na deonici autoputa od Pojata ka Preljini, a da će Petina uloga biti da se bez mnogo otpora izvrši eksproprijacija jer, ko će smeti njemu da kaže ne kada pokuca na vrata?

Ovo je gore od devedesetih…

Đole
Guest
Đole

Svaka čast na hrabrosti, svi znamo da je potpuna istina još gora od ove priče, ali teško dokaziva. Zaista je neverovatno to da ima ljudi koji ga brane, tužna slika propalog grada :/

krusevljanin
Guest
krusevljanin

Tekst potpuno tacan i bez greske, a steta sto ne mozete da navedete i ove „gradske price“ koje nisu evidentirane, a koje su opet istinite, recimo o tome kako je mazao fekalijama sina od zlatara ili kako je u Goranu Petrovicu Peti (Jotkin prvi covek) odneo 150.000e u znak pomirenja nakon izlaska iz zatvora…
Inace, nije imao kapacitet za novac koji je stekao, „usao“ je u milione svercom goriva sa kumom Veselinovicem, a ostao na nivou ulicne barabe…
Posle gubitka deteta se okrenuo porocima(kocka i kokain), inace je do tada zagovarao trening, zdrav zivot, cesto terao klince iz komsiluka da vezbaju, idu u teretanu…
Koga je poznavao castio je siroko, a koga je mrzeo nije prastao….

Prijatelj
Guest
Prijatelj

Svako je nekom „majka nekom maćeha“Sram vas bilo, dok je bio živ svi tako hrabri sto ga pljujete zasto tad niste izneli sve te price i pričice .poginuo je mlad covek otac troje dece to Niko nije ni pomislio?Uvek je bilo i biće neko poput njega a sad se pitajte biće li bolji il gori. Niko nije Zlatan Niko nije cvece uvek je bio i biće zakon ulice. Kako u Krusevcu tako u celom svetu. Naravno da nije dao da ga ponižavaju i gaze svako on nas traži respekt.Iz licnog iskustva tvrdim da su ti kako ih nazivate mangupi mnogo bolji ljudi od kojih ćete manje neprijatnosti da Doživite nego od nekog seljaka il tatinog i maminog sina. Znam da većina nece da se slozi sa mojim rečima al briga me, preslusate ponekad svoju savest prelistajte po svom životu, cistite djubre ispred svoje kuce pa onda ogovarajte i sudite ljudima koje ne poznajete .

Tagovi

Povezano

Send this to a friend