AktuelnoEkologija

Država nije kontrolisala vodu koju su pili Užičani

04. feb 2014.
vodovod-ue.co.rsHidroakumulacija Vrutci
CINS otkriva da nadležna ministarstva energetike i poljoprivrede prošle godine nisu kontrolisala kvalitet vode u jezeru Vrutci – zato što nije bilo dovoljno novca. Prva kontrola obavljena - tek pošto je utvrđeno da je voda zatrovana. Ni ove godine neće biti kontrole svih akumulacija iz kojih se građani Srbije snabdevaju vodom

Kvalitet vode u hidroakumulaciji Vrutci, nedaleko od Užica, tokom 2013. godine nije nijednom kontrolisan i pored toga što se odatle vodom snabdeva oko 60.000 Užičana.

Tek kada je na površinu jezera isplivala toksična cijanobakterija Planktothrix rubescens, polovinom decembra prošle godine – i zdravlje čitavog grada već bilo ugroženo – stručne službe Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine i Zavoda za javno zdravlje Užice proverile su kvalitet vode.

Za nadzor i kontrolu ove akumulacije odgovorna su tela Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Stručnjaci objašnjavaju da monitoring – koji bi trebalo da se odvija makar jednom mesečno  – ne bi sprečio cvetanje alge, ali bi omogućio blagovremenu reakciju u sprečio da toksini, koje ova cijanobakterija može da izluči, uđu u sistem vodosnabdevanja.

 

U državi u kojoj se milioni evra godišnje troše na beneficije i luksuz državnih funkcionera, nije bilo novca za kontrolu vode koju pijemo.

– Njeno prisustvo u jezeru je, možemo reći, prirodna nepogoda. Vi možete da pratite jezero, pa da znate da je ima i da preduzmete određene mere da zaštitite ljudske živote i prirodu, jer ona uništava i prirodu. Da je postojao monitoring, ne bi mogao da se spreči njen “cvet”, ali moglo je da se reaguje na vreme i da se spreči da alga uđe u sistem, u vodovodnu mrežu – kaže u razgovoru za CINS dr Gordana Subakov Simić, vanredni profesor sa Biološkog fakulteta u Beogradu.


Na pitanje koliko bi često država morala da proverava vodu kao što je ona u akumulaciji Vrutci, dr Subakov Simić odgovara:

– Monitoring jednom mesečno je dovoljan.

Kako je, međutim, pokazalo istraživanje CINS-a, ne samo da monitoringa nije bilo jednom mesečno, već ga tokom 2013. godine, pre pojave crvene mrlje, nije bilo uopšte.

Prema odredbama Zakona o vodama, za kontrolu kvaliteta vode odgovorna je država, a sprovodi ga Agencija za zaštitu životne sredine – telo u sastavu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Agencija je kvalitet vode u akumulaciji Vrutci ispitivala 2011. i 2012. godine – ali su to prošle godine uradili tek 31. decembra, pošto se alga pojavila.

Takođe, vodu u jezeru nisu proveravali ni užički Vodovod ni JP “Srbijavode”, objašnjavajući da to nije u njihovoj nadležnosti.

Agencija proverava kvalitet vode tri puta godišnje na osnovu godišnjeg Programa koji usvaja Vlada Srbije. Programom usvojenim u aprilu 2013, bilo je predviđeno da se kvalitet vode kontroliše i na pet akumulacija: Zobnatica (reka Krivaja), Gradsko jezero u Beloj Crkvi, Sjenica (reka Uvac), Prvonek (Banjska reka) i Barje (Veternica).

Akumulacije Vrutci nije bilo na spisku.

 

Da je postojao monitoring… moglo je da se reaguje na vreme i da se spreči da alga uđe u sistem, u vodovodnu mrežu. Monitoring jednom mesečno bi bio dovoljan.

Dr Gordana Subakov Simić

,

vanredni profesor Biološkog fakulteta u Beogradu

Predlog Programa sastavili su predstavnici Ministarstva energetike i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a rad na sastavljanju počeo je 2012. godine.

Na pitanje o razlozima zbog kojih “Vrutci” nisu bili obuhvaćeni Programom monitoringa za 2013. godinu, od Ministarstva poljoprivrede dobili smo sledeći odgovor:

“Sredstva opredeljena za sprovođenje godišnjeg monitoring voda, deo koji sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine, se nisu menjala u periodu 2010 – 2013. godina, a za 2014. godinu su smanjena za 10 miliona dinara, a u istom periodu je značajno povećan broj parametara koji se prate. Za 2013. godinu Programom monitoringa statusa voda nije bila obuhvaćena akumulacija Vrutci zbog već navedenog nedostatka sredstava i potreba da se monitoringom obuhvate i druge akumulacije. Mora se još reći da nedostaju sredstva za monitoring, jer je to u uzrok zašto se ne radi na svim potrebnim lokacijama analiza kvaliteta površinskih i podzemnih voda u Republici Srbiji”.

Dakle, u državi u kojoj se milioni evra godišnje troše na beneficije i luksuz funkcionera, nije bilo novca za kontrolu vode koju pijemo. Ni ove godine neće biti kontrole svih akumulacija iz kojih se građani Srbije snabdevaju vodom.

Prva kontrola vode na akumulaciji bila je 14. decembra, kada su, prema saopštenju Ministarstva energetike na teren izašle njihove stručne službe, odnosno ispektori Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine. Potom, vodu su ispitali Zavod za javno zdravlje Užice, kao i Zavod za javno zdravlje Srbije “Milan Jovanović Batut”, da bi tek 26. decembra uveče bilo objavljeno da građani Užica ovu vodu ne smeju da koriste za piće, zbog potencijalne opasnosti od toksina koje bi “uljez” iz akumulacije Vrutci mogao da izluči.

Iste večeri u grad na Đetinji poslate su cisterne, a u srpske medije – gde se, kako izgleda, jedino nešto dešava – gomila informacija o tome ko je kriv za nastajuću krizu. Opozicija je krivila vlast i tražila ostavke na svim nivoima (i izbore), vlast je krivila opoziciju i pretila istragama, svi zajedno su prećutkivali sopstvenu odgovornost i vešto manipulisali informacijama o nadležnostima, posle čega je postalo sasvim jasno da je političko prepucavanje partijskim “prvacima” važnije čak i od zdravlja ljudi.

 

Trovanje politikom važnije od trovanja vode

Koliko su politički poeni važni čak i u temama koje se tiču zdravlja građana i oko kojih ne bi smelo da bude prepucavanja, već brzog dogovora kako bi se takvi problemi efikasno rešili, moglo se videti tokom emisije RTS-a Da, možda, ne, u kojoj su gostovali ministarka energetike Zorana Mihajlović i predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas.

Mihajlovićeva je stranku Dragana Đilasa optužila za loše postupanje u Užicu za vreme dok je ta stranka bila na vlasti, dok je dok je Đilas vlast naprednjaka optužio zbog ukidanja Fonda za razvoj životne sredine. Mihajlovićeva za problem divlje gradnje vikendica oko akumulacije Vrtutci okrivila DS, dok je Đilas rekao da je bivši gradonačelnik Užica Jovan Marković imao nameru da taj problem reši ali da je tu nameru osujetio ministar građevine Velimir Ilić, koji je poništio Markovićevu odluku o uklanjaju bespravno podignutih objekata.

O konfuziji države, čak i u vezi sa pitanjima koja se direktno tiču zdravlja ljudi, govori i gledište prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, koji je u emisiji Utisak nedelje rekao i sledeće:

“Gledam, deset dana, novogodišnji praznici, ljudi nemaju vodu. I niko ne reaguje. Ne reaguje Ministarstvo poljoprivrede, Direkcija za vode, ćute Srbijavode, ćute iz svih institucija…”.

Da apsurd ove horor priče, čije će se posledice tek utvrditi narednih meseci, posle detaljnih analiza koliko je zatrovana voda narušila zdravlje Užičana, tek posle svih ovih analiza, 31. decembra, kvalitet vode proveravaju oni koji su to (da je bilo novca) morali da urade najmanje tri puta 2013. godine, kontrolori Agencije za zaštitu životne sredine. Verovatno ni oni ne znaju zašto su, posle svih kontrola prethodne dve nedelje, oni morali da izađu na teren. Da bi mogli da kažu kako je kontrole ipak bilo?

Privremeno rešenje pronađeno je u izgradnji cevovoda koji će Užičanima i njihovim gostima vodu dovesti sa teritorije opštine Čajetina. Cevovod, koji su su zajedno gradile Vojska Srbije i preduzeće “Jedinstvo” iz Užica, završen je 23. januara, a voda je u vodovodnu mrežu puštena tri dana kasnije.

Kako je objasnio gradonačelnik Užica Saša Milošević, da bi zabrana korišćenja vode za piće bila “skinuta”, neophodno je da voda prođe još tri uzorkovanja. Prema njegovoj najavi od 25. januara, Užičani bi “česmovaču” mogli da piju sutra, 5. februara.

Nadležni nisu precizirali kada bi sanacija akumulacije “Vrutci” mogla da bude okončana. Takođe, ni posle više od mesec dana, objašnjenje o tome šta se zapravo pojavilo na površini ove vode, može li se pojaviti ponovo na nekom drugom mestu ili se eventualno može sprečiti – nismo dobili.

 

______________________________________________________________________________

 

Opasan neprijatelj

______________________________________________________________________________

 

Dr Subakov Simić kaže da je “uljez” iz užičke vode potencijalno vrlo “opasan neprijatelj”.

– Imamo posla sa vrlo “nezahtevnom” algom. Na primer, ako u jezeru nema fosfora, što inače svim drugim algama odgovara, ona može da se razvije. Dakle, i u jezerima koja nemaju fosfora, znači koja nisu zagađena. Svetlost joj nije bitna, zato može da živi na dubini i da četiri meseca preživi u potpunom mraku. Problem je i u tome što su mnoge stvari o njoj još uvek nepoznate – objašnjava dr Subakov Simić.

Posebno opasna karakteristika nepozvanog gosta je i to što, za razliku od drugih algi koje se razvijaju na površini vode, ona može da živi i formira “cvet” na dubinama od 20 ili 25 metara. Zbog toga se bez ispitivanja vode ne može znati da li ove alge u vodi ima ili nema.

Osim sporne mini hidroelektrane, u medijima su kao “krivci” za pojavu alge označavani živa i kadmijum – u velikim količinama pronađeni tokom monitoringa 2012. godine – ali i izlovljavanje riba poput tolstolobika i amura, koje se navodno hrane ovom algom i na taj način “čiste” akumulaciju od nje.

Dr Subakov Simić, sa druge strane, objašnjava da ništa od navedenog nije bilo odlučujući faktor za ekološku katastrofu koja se dogodila.

– Njih ima u vodi, u zemljištu, čak i na zidovima. To su mikroskopski organizmi koji dolaze iz prostora koji nas okružuje i mogu se preneti vazduhom, vodom, padavinama, može ih doneti voda koja protiče.. Ona postoji i nije ništa strašno dok postoji. Strašno je kada se prenamnoži, kao što se desilo u ovom jezeru i u nekim drugim slučajevima – kaže dr Subakov Simić i dodaje:

– Ona ima jako malo “neprijatelja”, jer je toksična. Recimo, pomenuti amur, ta riba se ne hrani ovom algom. Sa druge strane, da ima žive i kadmijuma, oni bi štetili i njoj, jer oni štete svakom živom organizmu.

______________________________________________________________________________

Autor:

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
1 Komentar
Oldest
Najnoviji Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments
Miroslav
Miroslav
21. jul 2014. 13:39

Potpuno je nebitna stručnost, racionalnost, opravdanost. Pa za dezinfekciju koriste preparat Tvin oksid, koji nije dozvoljen za pijaću vodu u matičnoj zemlji Holandiji: http://www.ctb.agro.nl/ctb_files/140411_14450.PDF

oni U OPŠTE NISU registrovani, u matičnoj zemlji , za dezinfekciju pijaće vode !!! Samo za PT4 (dezinfekcija površina) a ne i za PT5 (dezinfekcija pijaće vode).

Tagovi

Povezano

Send this to a friend