Da li se Đurašković ekonomski sahranjivao da bi Mišković zaradio?

Advokat Mila Đuraškovića, Zoran Ateljević, i branioci ostalih optuženih za malverzacije u putarskim preduzećima u svojim uvodnim rečima ocenili su navode iz optužnice kao “paušalne” a aktivnosti svojih branjenika kao zakonite. Neki od njih tvrde i da vlast utiče na rad suda.

Đuraškovićev advokat odbacio je pred Specijalnim sudom navode druge optužnice o dogovoru njegovog branjenika sa ostalim okrivljenima, rekao da “Tužilaštvo ne razume šta je kapital, imovina, pravo na imovinu…” te da se u delovima optužnice “mešaju statusi pravnih lica, fizičkih lica, imovina, akcije”.

– Da li je moguće da Milo Đurašković postupa tako da 2003. godine kupi Preduzeće za puteve Niš, taj se privredni subjekt razvija, zatim 2005. godine dobija finansijsku injekciju kroz 23 miliona evra zajma. Taj zajam je uzeo sa željom da se širi, da proširi tržište, da održava i gradi više kilometara puteva – kupljeni su PZP Beograd, PZP Vranje i Bačka put – to je polovina puteva u Srbiji, pa je l to proširivanje tržišta? Istovremeno se inputira ovde da taj dogovor traje sedam godina, iako su takav aranžman mogli da naprave za tri meseca – rekao je Ateljević i dodao:

– Tvrdi se i da je Miroslav Mišković, za koga kažu da je najbogatiji čovek u Jugoistočnoj Evropi hteo da ostvari dobit od 200.000 evra na kreditu od 23 miliona. Da li je Tužilaštvo ponudilo dokaze za tako nešto? Da li iko u ovoj sudnici može da dobaci do toga da je Mišković vršio obračunavanje ovih kamata? Da li je Mišković nekome rekao: “Ajde, povećaj ovima tamo”, on mu odgovorio: “Neću, gospodine Miškoviću”, a ovaj mu dao otkaz? Isti koncept važi i za Mila Đuraškovića: da li neko očekuje da je on dao nalog da se nešto plati 200.000 evra više? Ovako se njih dvojica svedoše na tehnička lica koja obračunavaju kamate.

Ateljević, koji je već govorio o prvoj optužnici protiv Đuraškovića, istakao je da u postupcima njegovog klijenta nema umišljaja za krivično delo:

– Milo Đurašković je ovde ovako pozicioniran: kada neki subjekat ostvaruje dobit, onda je to dobit samo tog preduzeća, a kad pravi gubitke, onda kažu: “Oštetio si ga”, a da si oštetio i sebe, to ćutimo. To je važno sa stanovišta umišljaja, jer je to ekonomski suicid. Prvo se tvrdi da je transakcija iz 2008. urađena tako što je Đurašković, svestan obezvređenosti tih akcija, podigao kredit. Čovek je otišao u banku da da dodatne kolaterale – dve kuće i Vatrosprem, koji je vredeo milion evra – pa kakav je motiv ovde? Milo Đurašković se, znači, sve vreme, u cilju da Mišković zaradi 200.000 evra ekonomski potpuno sahranjuje.

Đuraškoviću se u optužnici iz 2011. stavlja na teret da je zloupotrebom položaja oštetio kruševački FAM za 1,7 milijardi dinara, izvlačeći novac iz ovog preduzeća i uplaćujući ga na račune firmi u sastavu Nibensa. Godine 2013. protiv Đuraškovića je podignuta druga optužnica, koja tereti i Miroslava Miškovića, za izvlačenje novca iz putarskih preduzeća i utaju poreza.

Sa Đuraškovićem i Miškovićem optužen je i Zoran Mihailović (nekadašnji direktor PZP Niš), čija je advokatica Gordana Nešić Ćetković rekla da pojedini predstavnici vlasti svojim izjavama vrše pritisak na sud:

– U ovoj državi je dominantan uticaj izvršne vlasti na sudsku. I u ovom postupku su od predstavnika vlasti iznošene ocene koje su neprilične i predstavljaju mešanje u rad veća. Mi smo ovde samo dekor. Kod ovakvog zaključka preostaje samo ocena da sud pod pritiskom nije u stanju da se opredeli i odbije ovu optužbu, jer dela u njoj ne predstavljaju krivično delo.

Nakon uvodnih reči još troje advokata, počeće ponovljeno saslušanje okrivljenih.