Vrelina. To pod otvorenim nebom ovih dana na svojoj koži osećaju građani Srbije. Toplotni talas koji je „preplavio“ Evropu došao je i do naše zemlje, gde je u subotu u nekoliko mesta dostigao svoj vrhunac – 40 °C.
To neće biti prvi put da se suočavamo sa visokim temperaturama. Naime, krajem juna prošle godine u Smederevskoj Palanci zabeleženo je 40,7 °C. Imali smo treće najtoplije leto u Beogradu u poslednje 133 godine, a godina je obeležena kao 12. najtoplija u prestonici u tom periodu.
U poslednjih devet godina imali smo 61 toplotni talas u Srbiji, od čega devet samo tokom prošle godine. Toplotni talasi su periodi od najmanje pet uzastopnih dana kada maksimalna dnevna temperatura bude veoma ili ekstremno topla.
*Za 2014. i 2015. referentni period bio je 1961-1990.
Za period 2016-2021. referentni period bio je 1981-2010.
Visoke temperature mogu se odraziti i na zdravlje ljudi. Doktorka Nataša Dragić ranije je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objasnila da toplotni talasi slabe srčani mišić. Pored toga, stalno izlaganje visokim temperaturama može izazvati nesvesticu, umor, hipertenziju i gubitak pažnje. Najugroženiji su deca, stariji stanovnici, osobe sa respiratornim bolestima ili dijabetesom, ali i stanovništvo koje je konstantno napolju.
Podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) koje je analizirao CINS pokazuju da je u poslednjih 70 godina devet od deset najtoplijih godina u našoj zemlji bilo od 2000. godine naovamo. Ekstremno visoke temperature dostigle su rekord 2019.
Prošle godine, negde u ovo vreme, veći deo Srbije bio je „pod udarom“ visokih temperatura. U svih 28 mesta u Srbiji, gde RHMZ prikuplja podatke, srednja mesečna temperatura odstupala je od normale za to doba godine. Samo je u Sjenici, Nišu i Zaječaru bilo veoma toplo, u ostalim mestima bilo je ekstremno vruće.
Beograd godinama najtoplije mesto
Naučnici sve češće talase visokih temperatura, kao jedan vid ekstremnih vremenskih uslova, povezuju sa klimatskim promenama.
Klimatske promene nastaju zbog ispuštanja ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova u atmosferu pri čemu se planeta zagreva i dolazi do promene klime. Kao posledica sve češće se javljaju toplotni i hladni talasi, ali i drugi ekstremni vremenski uslovi poput obilnih kiša, poplava, suša i nedostatka snega zimi. CINS-ovo istraživanje iz 2020. pokazalo je da su klimatske promene u Srbiji sve vidljivije, da ugrožavaju zdravlje i prihode stanovnika, kao i da je država kasnila u borbi protiv klimatskih promena.
Vladimir Đurđević, vanredni profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu koji izučava klimatske promene, rekao je ranije u razgovoru za CINS da klimatske promene u Srbiju dolaze duplo brže nego što je to svetski prosek.
„Sećaćemo se da je leto 2021. bilo jedno od najtežih da se ’podnese’. U toku tih toplotnih talasa ljudima je neprijatnije za svakodnevni život, a znamo, recimo, da se tokom najintenzivnijih toplotnih talasa kod nas povećala stopa smrtnosti u odnosu na neke referentne vrednosti.“
Međutim, to što je u Beogradu tokom 2021. bilo veoma toplo nije izuzetak, pokazuju podaci koje je analizirao CINS. U poslednjih osam godina svaki put najtoplije mesto u Srbiji, prema godišnjim srednjim temperaturama, bio je upravo Beograd.
Pored toga, one u glavnom gradu u ovom periodu nijednom nisu bile u okviru normalnih vrednosti. Tako je Beograđanima 2014, 2015, 2018. i 2019. godine bilo ekstremno toplo, 2020. i 2017. veoma toplo dok su i 2016. bili izloženi toplim temperaturama iznad proseka.
I dok je temperatura u Beogradu konstantno na prvom mestu, tokom godina drugo najtoplije mesto u Srbiji menjalo je svoju adresu. Najčešće je to bio Negotin – čak šest puta. Samo 2018. na toj poziciji ga je zamenio Niš, a 2014. Zrenjanin.
U drugom najvećem gradu u Srbiji, Novom Sadu, temperature su nešto niže. Ipak, i on je pri vrhu liste najtoplijih mesta. Sudeći prema podacima koje je analizirao CINS, za razliku od ranijih godina, u 2021. u Novom Sadu bilo je za nijansu hladnije. Naime, srednje godišnje temperature kretale su se od ekstremno toplih 2018 i 2019. godine preko veoma toplih, da bi prošle godine bile ocenjene kategorijom „toplo“.
S druge strane, najhladnije je proteklih godina bilo u planinskim predelima – na Kopaoniku, zatim Sjenici, Crnom vrhu u blizini Bora i Zlatiboru. Prošle godine, srednja godišnja temperatura na Kopaoniku u odnosu na ranije godine bila je najniža, 4,3 °C.
Ostavi komentar