Lidiju Borković, bivšu sudiju Osnovnog suda u Bijeljini, Osnovni sud u Zvorniku je osudio 20.05.2003. godine na godinu i šest meseci zatvora zbog primanja mita. Prema sudskim dokumentima do kojih je CINS došao, Borkovićeva je preko drugookrivljenog Žarić Milana, sudskog izvršioca suda u kojem je i ona radila, tražila od izvesnog Žike Milakovića 5.000 konvertabilnih maraka (oko 2.500 evra) kako bi u njegovom slučaju donela oslobađajuću presudu ili mu izrekla uslovnu kaznu. Protiv Milakovića se vodio krivični postupak zbog ugrožavanja javnog saobraćaja, povodom saobraćajne nesreće iz 1994. godine u kojoj je poginula jedna osoba. Nakon što je dao novac, Milakovića je veće Osnovnog suda u Bijeljini, kojim je Borkovićeva predsedavala, ipak osudilo na devet meseci zatvora, uslovno na dve godine. Rečeno mu je da se ne žali i da će sve biti u redu. Međutim, usledio je obrt koji nije očekivao.
Nakon žalbe Okružnog javnog tužilaštva iz Bijeljine, Okružni sud je raniju presudu preinačio u dve godine zatvora. Milaković je tražio od Žarića da se sastane sa Borkovićevom i da je pita da mu ona pomogne. Nakon što je dobio odgovor da od toga nema ništa, i da 5.000 maraka ne može dobiti natrag, Milaković je protiv sudije i njenog kolege podneo krivičnu prijavu. Sud u Zvorniku je raspisao i centralnu i međunarodnu poternicu. Neko vreme, nikome nije bilo poznato gde se Lidija Borković nalazi. Osim radnicima “Autoprevoza“ iz Loznice.
Ovo preduzeće je privatizovano 2006. godine. Novi većinski vlasnik je postao Dobrosav Marković. U određenom trenutku, na mesto pravnice “Autoprevoza“ dolazi tada nepoznata Lidija Boković. Prema rečima radnika, znali su samo da je iz Loznice i da je ćerka čuvenog inspektora Borkovića. Ipak, ubrzo se u Loznici saznaje za njenu presudu u Republici Srpskoj. Bosanskohercegovačke novine počinju da objavljuju tekstove o njoj. Dnevni Avaz 2006. godine objavljuje tekst u kojem otkriva da se odbegla sudija nalazi u Srbiji, čak još preciznije – u Loznici. Godinu dana kasnije iste novine objavljuju i da je zaposlena u “Autoprevozu“. Nikakvih reakcija iz Srbije nije bilo.
U postupku stečaja u kojem se ovo preduzeće sada nalazi, Lidija Borković je poverilac i u tom svojstvu se pojavljivala na sudskim ročištima. Drugim rečima, osoba koja je osuđena za krivično primanja mita, i to u svojstvu sudije i koja je bila u bekstvu, pojavljivala se na sudu bez ikakvih problema. Stečajni upravnik do trenutka pisanja ovog teksta nije odgovorio na pitanja koja smo mu poslali, a među kojima je i – da li je znao da se Borkovićeva nalazila na međunarodnoj poternici i ako jeste, zašto to nije prijavio nadležnim institucijama.
“Autoprevoz“ nije jedino preduzeće u kojem je Lidija bila aktivna. Dobrosav Marković je 2008. godine preko “Mlintest coopa“, preduzeća svoje supruge Cvijete Marković, kupio i Akcionarsko društvo za novinsko izdavačku deltanost “Pančevac“ iz Pančeva. Prema Prospektu za distribuciju hartija od vrednosti ovog društva iz juna 2009. godine, član nadzornog odbora bila je i – Lidija Borković. Marković nije želeo da govori za CINS, pa smo tako, kao i u slučaju stečajnog upravnika, ostali uskraćeni za odgovore na pitanja da li je znao da se Lidija Borković nalazi na međunarodnoj poternici i ako jeste, zašto to nije prijavio nadležnim institucijama.
Prema dopisu Osnovnog suda u Zvorniku, nakon šest godina neuspešnog traganja za bivšom sudijom, njen predmet je “arhiviran iz razloga što je u međuvremenu nastupila zastarelost izvršenja kazne zatvora.“ Lidija Borković nije želela da da odogovara na pitanja novinara CINS-a.
Iz kancelarije Interpola u Srbiji nisu želeli da komentarišu ovaj slučaj.
*****
Ostali tekstovi iz serijala „Autoprevoz Loznica“:
“Autoprevoz Loznica“: kako upropastiti preduzeće, a onda upravljati i stečajem (1)
“Autoprevoz Loznica“: kako upropastiti preduzeće, a onda upravljati i stečajem (2)
Ostavi komentar