Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ne mora da objavi odgovor reditelja Emira Kusturice na tekst „Sukob interesa: Emir Kusturica potpisivao ugovore sa svojom firmom”, presudio je Viši sud u Beogradu.
Sud je odbio tužbeni zahtev Kusturice protiv Dina Jahića, glavnog i odgovornog urednika CINS-a, navodeći da je zahtev neosnovan, uz obavezu da Kusturica nadoknadi troškove parničnog postupka od 12.000 dinara. Presuda je prvostepena i na nju je moguće podneti žalbu.
Prema presudi, CINS ne mora da objavi odgovor Kusturice jer se pojedini njegovi delovi uopšte ne odnose na informacije objavljene u tekstu već „tužilac iznosi svoj stav i mišljenje“ o CINS-u, uređivačkoj politici ili načinu na koji se u tekstu iznose informacije. Po Zakonu o javnom informisanju i medijima, odgovor mora biti obavljen integralno – onako kako je poslat, bez ikakvih izostavljanja.
„Odgovorni urednik medija CINS, ovde tuženi Dino Jahić, nije mogao objaviti odgovor tužioca bez delova odgovora u kojima se iznosi mišljenje tužioca a ne tvrdnja o činjenicama, ili u kojima se odgovor ne odnosi na informaciju za koju se tvrdi da se odgovara…“, navedeno je u presudi Višeg suda.
Kusturica je tužio Jahića 11. decembra 2017. godine, što je i bio rok za ovu vrstu tužbe, određen Zakonom o javnom informisanju i medijima. Prema Zakonu, onaj na koga se odnosi objavljena informacija koja može da povredi njegovo pravo ili interes, može da od odgovornog urednika zahteva da, bez naknade, objavi odgovor.
Zakon takođe sadrži i razloge zbog kojih obaveza objavljivanja odgovora ne postoji. Na primer, redakcija ne mora da objavi odgovor ako se on ne odnosi na informaciju na koju podnosilac tvrdi da odgovara ili ako odgovor ne sadrži tvrdnju o činjenicama, već mišljenje.
Smatrajući da je značajan deo navoda Emira Kusturice bio upravo takav, urednik CINS-a Dino Jahić odlučio je da odgovor ne objavi.
Tekst na koji je Kusturica poslao odgovor bavio se postupkom koji je Agencija za borbu protiv korupcije vodila protiv njega. U tom postupku Agencija je utvrdila da je ovaj reditelj i predsednik skupštine Parka prirode Mokra Gora, prekršio četiri člana Zakona o Agenciji: dva koja se odnose na sukob interesa, te po jedan o zabrani vršenja više javnih funkcija bez saglasnosti Agencije i o obavezi prenošenja upravljačkih prava u privatnoj firmi prilikom stupanja na funkciju.
Park prirode Mokra gora je državno preduzeće koje upravlja Parkom prirode Mokra gora. Kusturica je funkciju direktora Parka prirode obavljao od osnivanja 2006. do 2013. godine, kada je podneo ostavku. Potom je postao predsednik Skupštine Parka prirode.
CINS je još ranije, u martu 2017, objavio istraživanje koje se bavi objektima na Mokroj gori – državnim Nacionalnim ekološkim centrom kojim upravlja Park prirode i naseljem Drvengrad, čiji je vlasnik Emir Kusturica. Dok Drvengrad posluje uspešno i ugošćava hiljade posetilaca, Centar ni šest godina posle otvaranja zvanično nije primao turiste. Građevinsku dozvolu objekat je dobio dan nakon otvaranja, a upotrebnu šest godine kasnije, skoro četiri meseca nakon objavljivanja CINS-ovog teksta.
Ostavi komentar