19 Decembar 2017, 10:19

Komentari (0)

Spora primena novih pravila o uručivanju sudskih pisama

U prekršajnim sudovima u Beogradu, Nišu i Novom Sadu je tokom pet godina zastarelo skoro 11% svih slučajeva koji su bili u radu - jedan deo i zbog nemogućnosti uručivanja sudskih pisama stranama u postupku

Piše: Dina Đorđević

Foto: Nova sudska pisma sa obaveštenjem

Foto: Nova sudska pisma sa obaveštenjem

U periodu od 2012. do 2016. godine pred prekršajnim sudovima u Srbiji slučajevi su zastarevali i zato što se stranke u postupku nisu nalazile na prijavljenim adresama.


Sudovi su za dostavljanje poziva i drugih dokumenata koristili usluge Pošte Srbije ili drugih kurirskih službi. Praksa je bila takva da bi strankama slali pisma u više navrata, sve do uručenja - lično ili nekom punoletnom članu domaćinstva. Kada pisma ne bi bila uručena, vraćala bi se poštama, a zatim i sudovima. Oni bi ih potom ponovo slali.


Takav princip primenjivan je „na uštrb efikasnosti, brzine postupka i troška para iz budžeta”, kaže za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) predsednik Prekršajnog suda u Beogradu Milan Marinović.


Izmene Zakona o prekršajima iz februara 2016. godine predstavljale su prvi korak ka rešavanju ovog problema jer je propisano da se pismo, u slučaju nepronalaska osobe i vraćanja sudu, postavi na oglasnu tablu i internet stranicu suda. Time bi se smatralo uručenim.

 

Ako vas ja vidim svaki dan na televiziji, nelogično mi je da sud ne može da dođe do vas. Ali nažalost, tako je. Bilo da se radi o pevačicama, glumcima, političarima - pojedinim, ne važi za sve.

Foto: Medija centar

Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu

Na osnovu ugovora o saradnji koga je 10. aprila 2017. godine potpisala sa Visokim savetom sudstva, Pošta tog dana donosi Tehnološko uputstvo o prijemu i uručenju sudskih pisama. Uputstvo je napravljeno u skladu sa Sudskim poslovnikom, Zakonom o prekršajima i drugim procesnim zakonima, poput Zakonika o krivičnom postupku, pa je osim prekršajnih, obuhvatilo i krivične, parnične i izvršne sudske postupke. U julu iste godine, Pošta je donela dopunjeno uputstvo u kome su propisane posebne koverte sa svaki od ovih postupaka.


Uz koverte dolazi i obaveštenje koje se prilikom prvog slanja pisma ostavlja na adresi osobe, ukoliko ona ne bude pronađena na adresi. U obaveštenju za prekršajne predmete se navodi da je pismo vraćeno sudu i da ga se tamo može preuzeti u roku od 15 dana. U slučaju da pismo ni tada ne bude preuzeto, kopija se postavlja na oglasnu tablu i internet stranicu suda na osam dana. Nakon toga se pismo smatra uručenim.


Milan Marinović, predsednik beogradskog Prekršajnog suda, navodi da bi novi sistem trebalo da smanji gubljenje vremena u suđenjima, posebno zato što su u prekršajnom postupku najkraći rokovi zastarelosti - u većini slučajeva iznose dve godine.


S obzirom da primena novih pravila traje tek nešto više od šest meseci, još je neizvesno u kojoj će meri rešiti probleme prekršajnih sudova i problem zastarevanja predmeta zbog neprimanja sudske pošte.


Od tri prekršajna suda u Srbiji sa najvećim brojem zastarelih predmeta u 2016. godini, sa novom praksom je u trenutku pisanja ovog teksta počeo samo Prekršajni sud u Nišu, dok sudovi u Beogradu i Novom Sadu nisu.


Iz novosadskog Prekršajnog suda navode da, prema dogovoru sa sastanka predstаvnikа preduzeća Poštа Srbije i sudovа koji je održаn 30. maja 2017. godine, sudovi koji imаju zаlihe starih koverata nastavljaju da ih koriste dok ih ne potroše, kada bi i počeli sa primenom novih pravila.


Milan Marinović kaže da će, prema njegovoj proceni, puna primena Tehnološkog uputstva za celu Srbiju početi početkom 2018, ali da to zavisi od zaliha pisama u sudovima. Dodaje da bi bilo dobro kada bi Visoki savet sudstva raspisao javnu nabavku koverata za celo pravosuđe jer bi se zbog količine pisama smanjila njihova cena, a ujedno sudovima i tužilaštvima olakšala nabavka.


Za sud nedostupni, a svakodnevno na televiziji


Ranija istraživanja CINS-a pokazala su da su postupci odlagani ili čak zastarevali jer nije bilo moguće uručiti pisma osumnjičenima, iako su neki od njih bili funkcioneri koje je bilo moguće pronaći na mestima poput Narodne skupštine, čiji se prenosi emituju na javnom servisu.

 

Problem imali drugi sudovi i tužilaštva

Veroljub Stevanović, bivši gradonačelnik Kragujevca, nije se odazivao na pozive Osnovnog tužilaštva u Kragujevcu za saslušanje, niti je doveden po naredbi, jer nije pronađen na adresi prebivališta i boravišta. Za pojedina ročišta tražio je odlaganje zbog poslaničkih obaveza u Narodnoj skupštini.


Saslušanje Stevanovića je zatim povereno Policijskoj upravi Kragujevac, ali je Osnovno tužilaštvo u odgovoru CINS-u iz novembra 2017. navelo da Stevanović još uvek nije saslušan.


Novo Tehnološko uputstvo o prijemu i uručenju sudskih pisama uvelo je promene i prilikom dostavljanja pisama u krivičnim, parničnim i izvršnim postupcima u sudovima i tužilaštvima.


U ranijem intervjuu za CINS Dejan Garić, zamenik predsednika Drugog osnovnog suda u Beogradu, rekao je da postupci traju godinama jer osumnjičene i oštećene nije moguće uvek dovesti zajedno na suđenje. On je rekao da je problem u tome što je osobe teško pronaći na prijavljenim adresama, kao i da dopisivanja sa policijom u vezi sa proveravanjem adresa mogu da traju i duže od mesec dana.


Ivana Ramić, sudija i portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu, kaže da je jedan od razloga za odlaganje glavnog pretresa i uručivanje pisama svedocima: „Kada je svedok u pitanju vi nemate mnogo mogućnosti da ga dovedete u sud, po zakonu. Možete da ga novčano kaznite ili privedete ukoliko je on primio poziv, a nije opravdao izostanak. Ali svakako morate da odložite pretres.“


Ramić navodi da je Prvi osnovni sud dobio nove koverte i počeo da primenjuje nova pravila.

Slučajevi protiv ministara u različitim mandatima Vlade Srbije, Rasima Ljajića i Saše Dragina, pred Prekršajnim sudom u Beogradu su zastareli jer okrivljeni “nije dostižan sudu”, odnosno, jer je “privremeno nedostupan”. To su dva od ukupno 40 zastarelih slučajeva pokrenutih na osnovu 159 prekršajnih prijava Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljuba Šabića, zbog neodgovornog ponašanja funkcionera prema ličnim podacima građana.


Prekršajni sud u Beogradu tokom 2011. i 2012. godine nije došao ni do Čedomira Jovanovića, predsednika Liberalno-demokratske partije (LDP) i narodnog poslanika. Postupak protiv njega zbog neprenošenja upravljačkih prava u firmi je obustavljen, a u obrazloženju piše da je sud više puta na zakazani glavni pretres pozivao Jovanovića na adrese prebivališta, LDP-a i Narodne skupštine, ali da pozivi nisu mogli da budu lično uručeni i da je očigledno da je "izbegavao prijem poziva".


Na osnovu dopisa suda, policija je više puta pokušala da dođe do Jovanovića odlaskom na njegovu kućnu adresu, ali ga tamo nije zaticala. Kako je u međuvremenu prošlo više od dve godine od izvršenja prekršaja, postupak je zastareo.


Predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, Milan Marinović, kaže: „Ako vas ja vidim svaki dan na televiziji, nelogično mi je da sud ne može da dođe do vas. Ali nažalost, tako je. Bilo da se radi o pevačicama, glumcima, političarima - pojedinim, ne važi za sve.“


Prekršajni sudovi u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, ne vode evidenciju o uspešnosti dostave sudskih pisama. Ovi sudovi CINS-u nisu dostavili ni evidenciju o tome u koliko je postupaka nastupila zastarelost zbog neuručivanja poziva – niški i novosadski sudovi je nemaju, dok u beogradskom navode da nisu u mogućnosti da podatke dostave zbog preobimnosti zahteva koji podrazumeva uvid u svaki predmet ovog suda.


U periodu 2012-2016 u Beogradu je zastarelo 178.436 od ukupno 1.456.550 prekršajnih postupaka, u Nišu 17.411 od 228.592 i u Novom Sadu 51.252 od 571.437 predmeta.


To znači da je skoro 11% svih predmeta u radu ovih sudova zastarelo.


Ako se posmatraju samo rešeni predmeti, procenti su još gori. Samo u 2016. godini u beogradskom Prekršajnom sudu zastarelo je 35.468 predmeta, odnosno, ukupno 27,03% svih rešenih predmeta. U istoj godini je u Prekršajnom sudu u Novom Sadu zastarelo 6.983 (27,09%), a u niškom prekršajnom sudu 6.611 zastarelih predmeta (24,87%).


Od tri prekršajna suda od kojih je CINS tražio podatke, samo niški raspolaže informacijom koliko je novca utrošeno na slanje sudskih poziva - 8.973.085 dinara od 2012. do 2016. godine. Ovaj iznos predstavlja više od četvrtine novca potrošenog na slanje svih pisama u ovom sudu za dati period (39.567.818 dinara).


Cena koju su prekršajni sudovi u Beogradu i Nišu plaćali za slanje jednog pisma od 2012-2016 preko Pošta Srbije iznosila je 46,40 dinara. Prekršajni sud u Novom Sadu je pisma slao preko Omladinske zadruge Sloga, po ceni od 40 dinara za svako uručeno pismo.


„Problem je u tome što se Pošti isplaćivalo da ne uruči pismo (…). Vi ste imali situaciju da onaj poštar koji uruči, on je ustvari neisplativ za Poštu jer tu pošiljku sud više ne mora da uruči“, kaže Marinović za CINS.


Pošta nije odgovorila na zahtev za intervju koji je novinarka CINS-a poslala.


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite