Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja kaznio je Poštu Srbije sa 200 hiljada dinara jer Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) nisu dostavili podatke o dve komisije koje su formirali 2015. i 2016. godine. Posao komisija je bilo postavljanje već zaposlenih na nova radna mesta.
CINS je zahtev za pristup informacijama Pošti uputio 14. jula 2016. godine. Nakon što iz ovog javnog preduzeća nisu odgovorili, CINS se žalio Povereniku koji je naložio Pošti da dostavi podatke. Potom je, u dva navrata i pod pretnjom prinudnom naplatom, kaznio Poštu iznosima od 20 i 180 hiljada dinara. Prema evidenciji Poverenika, plaćena je samo veća kazna.
Ovo javno preduzeće je tako radije odlučilo da novac troši na kazne nego da novinarima dostavi informacije. Članovi komisija koje su novinari CINS-a kontaktirali bez problema su pristali da razgovaraju o radu komisija.
Prema podacima sa internet stranice Pošte, Milan Krkobabić, tadašnji direktor preduzeća je u junu 2015. godine imenovao devetočlanu komisiju za izbor zaposlenih za poslovodstvo i taktičko/operativno rukovođenje.
CINS je došao do informacija da je u januaru 2016. godine Krkobabić formirao komisiju sličnog naziva – za izbor zaposlenih prijavljenih na interni poziv za obavljanje poslova operativnog rukovođenja – rukovodilac službe/odeljenja i poslovi upravnika pošte van reda/I reda.
Među 17 članova te komisije bilo je šest direktora, tadašnja šefica Krkobabićevog kabineta, šestorica funkcionera Sindikata PTT Srbija i jedan vozač. Devetoro od njih je učestvovalo i u radu komisije iz prethodne godine.
Nekadašnji izvršni direktor Pošte za informacione tehnologije Mihailo Jovanović, koji je bio član obe komisije, objasnio je za CINS da je Pošta napravila novu organizaciju i odlučila da se svi rukovodioci biraju na internim, odnosno pozivima za zaposlene i da se na prvom konkursu birao menadžment i „srednje poslovodstvo“, dok je u januaru 2016. bio izbor za niže rukovodioce.
Iz pošte nisu mogli da popišu sve komisije
Državna revizorska institucija je u julu 2016. godine objavila izveštaj „Opravdanost formiranja komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru.“ U odgovoru na upitnik revizora iz Pošte su naveli da su tokom 2014. godine formirali veliki broj komisija i da „usled brojnosti, ne postoji mogućnost da se precizno popišu sve komisije“. Takođe su naveli „da se za sve komisije obrazovane u Preduzeću članovi biraju iz redova zaposlenih (…) te da za članstvo u komisijama ne primaju posebnu naknadu“.
„Komisije su radile žestoko, ona prva, za prvo poslovodstvo, bilo je preko hiljadu prijava. Mi smo sa svakim ko se prijavio obavili razgovor, proverili njegov program, tako da je višemesečan rad komisije bio“, kaže Jovanović.
Jedan od članova komisije iz 2016. bio je Aleksandar Pavlović, predsednik Sindikata PTT-a. On kaže da je komisija imala zadatak da razgovara sa svim prijavljenima na interni konkurs.
„Interno se ocenjivalo, sabirali su se glasovi i to je kao predlog zapisnički išlo generalnom direktoru koji je u jako velikom procentu i uvažio to mišljenje, taj ishod glasanja“, kaže Pavlović. Dodaje da se komisija sastajala nebrojeno puta, odnosno da se radilo 4-5 sati dnevno, koliko je bilo kandidata.
Prema dokumentu u CINS-ovom posedu, Krkobabić je odlučio da se članovima „zbog dodatnog angažovanja i zalaganja“ u januarskoj komisiji isplati dupla plata.
Pavlović kaže da se to povećanje odnosi samo na neto iznos plate, bez poreza i doprinosa, dok Jovanović navodi da je on lično dobio povećanje od oko 5 posto, zbog toga što su u ovom preduzeću „plate limitirane“.
Novinari CINS-a su od Pošte, između ostalog, tražili informacije o tome šta su tačno bila zaduženja komisija, koliko puta su se sastajale i koliko je novca isplaćeno članovima.
Osim što nisu odgovorili na zahtev za pristup informacijama, iz Pošte su odbili i da odgovore na naknadno postavljena pitanja.
Novac građana za skrivanje od građana
Tokom 2016. godine, Poverenik je doneo 154 zaključaka o izvršenju i kažnjavanju. Ukupan iznos izrečenih kazni za tu godinu je 13,2 miliona dinara.
Nešto više od 20 posto onih koji ne izvršavaju rešenja Poverenika su lokalna ili republička javna preduzeća.
CINS je krajem septembra 2015. godine objavio istraživanje po kome je od 2010. godine do tada Poverenik 253 puta kaznio ministarstva, javna preduzeća, sudove, lokalne samouprave pa čak i jedan zoološki vrt – zbog nepoštovanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ukupna vrednost izrečenih kazni bila je 19 miliona dinara.
Poverenik preduzeća i institucije kažnjava ako nakon njegove intervencije i dalje odbijaju da građanima ili medijima dostave tražene informacije. Najpre izriče kaznu od 20, a potom i kaznu od 180 hiljada dinara. Ukoliko ni to ne pomogone, Poverenik traži od Vlade da prinudi instituciju na dostavljanje podataka.
Poverenik Rodoljub Šabić kaže za CINS da taj mehanizam uopšte ne funkcioniše i da “Vlada nikada na zahtev Poverenika ne izvrši svoju zakonsku obavezu i prinudom obezbedi izvršenje njegovog rešenja.”
Osim toga, kako Šabić navodi, pojedina preduzeća “vrlo uporno podnose tužbe protiv rešenja Poverenika, iako su takve tužbe po zakonu nedopuštene.”
Do sada su od raznih preduzeća, najviše od Telekoma i Elektroprivrede Srbije, podnete ukupno 84 takve tužbe. Postupak je okončan u 79 slučajeva, u svima sa identičnim ishodom – odbacivanjem tužbe.
zasto neko ne proveri koliko Posta ima radnika na PP ugovore kojma je plata 15000 din i koji rade danonocno bez osnovnih uslova za rad,niko ne preispituje Postu,radnici su dotakli dno u tom preduzecu,postoje radnici koji su radili po 3 godine na PP ugovore,bedno i jadno,a ovamo se hvale profitom,tipicna propaganda