06 April 2011, 12:38

Komentari (0)

Kulturno-istorijski spomenik u opasnosti da ne dobije zaštitu UNESCO

Gradske vlasti Novog Sada planiraju da izgrade još jedan most sa tunelom koji bi vodio direktno kroz Tvrđavu, sa četiri saobraćajne trake, što će osim narušavanja originalnog izgleda verovatno potpuno onemogućiti da Petrovaradinska tvrđava dobije status zaštićenog dobra od svetskog značaja

Piše: Branislav Šovljanski

Radomir Dikosavljević – petrovaradinskatvrdjava.rs

Iako novosadske vlasti godinama obećavaju zaštitu Petrovaradinske tvrđave, ona još uvek nije stavljena na državnu listu spomenika od izuzetnog značaja, a usvajanjem Plana o detaljnoj regulaciji Petrovaradinske tvrđave još dalje je od stavljanja na Uneskovu listu zaštićenih dobara. Ukoliko bi je Unesko zaštitio, Tvrđava i sam Grad Novi Sad imali bi višestruke koristi. Najpre bi njen originalni izgled bio očuvan i održavan po najvišim svetskim standardima, našla bi se na gotovo svim svetskim turističkim mapama, što bi moglo da dovede do razvoja turizma i značajne finansijske dobiti za Novi Sad. Grad bi morao da uloži novac u vraćanje prvobitnog izgleda Tvrđave, ali bi mogao i da konkuriše kod međunarodnih organizacija, raznim projektima.

„Očigledno je da je vizija gradskih vlasti da se pravi novi most, iako postoji mogućnost da Tvrđava onda nikada ne bude na Uneskovoj listi“, kaže arhitekta Darko Polić iz novosadskog Zavoda za urbanizam koji je učestvovao u izradi Plana regulacije. Gradonačelnik Novog Sada, Igor Pavličić tvrdi da su pri izradi Generalnog plana Grada Novog Sada do 2021. godine konsultovani vrhunski stručnjaci u svim oblastima i ne slaže se sa upozorenjima. On smatra da je novi most Gradu potreban: „U Tvrđavu i ovako godinama nije ulagano dovoljno da bi ona bila na Uneskovoj listi“, mada se ne slaže sa tvrdnjama da će izgradnja mosta definitivno sprečiti zaštitu Tvrđave.


Nijedna primedba stručnjaka nije prihvaćena

 

Podzemne vojne galerije Petrovaradinske tvrđave (FOTO: Nenad Šeguljev – petrovaradinskatvrdjava.rs)

Gotovo sve primedbe koje su građani i nevladine organizacije podnele na Plan o detaljnoj regulaciji Petrovaradinske tvrđave, odbačene su i Skupština Grada je usvojila taj dokument 29. decembra 2010. godine. Planom je između ostalog predviđena i izgradnja mosta preko Dunava sa četiri saobraćajne trake na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa, koja podrazumeva i proširenje tunela ispod same Tvrđave, kao i uvođenje šinskog saobraćaja na samoj Tvrđavi. To bi prema stavu arhitekte-konzervatora Slobodanke Babić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, automatski značilo i diskvalifikaciju na Uneskovoj listi, jer se to desilo i Drezdenu sa dolinom reke Elbe, koji je zbog izgradnje mosta izuzet sa liste zaštićenih kulturno-prirodnih spomenika. Tu njenu primedbu, Komisija za planove koju je ovlastila Skupština Grada Novog Sada i koja je kontrolisala izradu Plana regulacije, formalno je odbila konstatacijom da „proces prekategorizacije u kulturno dobro od izuzetnog značaja još uvek nije završen“, i to piše u Izveštaju Komisije o obavljenom javnom uvidu u Nacrt plana detaljne regulacije Petrovaradinske tvrđave.

Među ostalim primedbama, Babićeva navodi i da će izgradnja mosta „dovesti do mogućih oštećenja i zagađenja koja će ugroziti zaštitu kulturnog dobra, nadzemnih i podzemnih objekata, te narušiti autentičnost sklopa“. U primedbama koje su navedene u izveštaju Komisije stoji i da će „zbog izgradnje tunela biti srušen deo petrovaradinske stene, što će ugroziti najatraktivnije šetalište kod bastiona Marije Terezije, koji je ujedno i najstariji bastion Gornje tvrđave“. U nizu sličnih primedbi navodi se veliki broj oštećenja koja bi mogla nastati ukoliko se sprovedu neke odluke iz Plana o regulaciji. Babićеva navodi da će „projektovani profil tunelskih cevi opasno ugroziti objekat Ratni bunar sagrađen u 18. veku“, i da se „u većem delu trase saobraćajnice na izlazu iz tunela nalaze ostaci antičkog groblja iz 3. i 4. veka, te vojno groblje s kraja 17. veka sa procenjenim brojem od nekoliko desetina hiljada grobova“. Komisija je na sve te primedbe odgovorila da „nije u mogućnosti da utvrdi da li su iznete tvrdnje i konstatacije tačne“, te da je upravo Zavod za zaštitu spomenika kulture, u kojem radi Slobodanka Babić, kao nadležna institucija, dao mišljenje na predmetni Plan.

Slične primedbe na Plan imale su i brojne nevladine organizacije iz Srbije, ali i okolnih zemalja: Udruženje „Suburbium“ iz Petrovaradina, „Expeditio“ iz Kotora, „Zelena mreža Vojvodine“ iz Novog Sada, „Cultural Heritage Without Borders“ iz Bosne i Hercegovine, „Evropa Nostra Srbija“ i delovi mreže „East European Heritage“. Svi njihovi predlozi i zamerke na Plan su odbačene.

Komisiju za planove Grada Novog Sada čine predsednica mr Milica Kostreš sa Fakulteta tehničkih nauka, Živka Maraš, Leonid Nešić, Miodrag Krnajski, svi arhitekte, i pravnik Zlatibor Paunov, načelnik Gradske uprave za urbanizam Grada Novog Sada.


Nije bilo političke volje za dobijanje statusa

 

Mapa Petrovaradinske tvrđave

Kao jedan od razloga zbog kojih Petrovaradinska tvrđava nije do sada proglašena za nacionalno dobro od izuzetnog značaja, Slobodanka Babić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji bi trebalo da prikupi neophodnu dokumentaciju i izradi elaborat o Tvrđavi, navodi da je problem određivanje granica kulturnog dobra na zastareloj karti iz katastra. Postoje i problemi finansijske prirode, tvrde u Zavodu, pošto je karte placeva iz katastra Zavod platio pola miliona dinara, ali one zbog zastarelosti moraju da se dorade, a za taj posao u Zavodu trenutno nema novca. Krajem prošle godine, kada su mape Tvrđave iz 18. i 19. veka, iz državnog arhiva u Beču stigle u Novi Sad, predsednik Skupštine Grada Novog Sada, Aleksandar Jovanović, izjavio je da će „ti do­ku­men­ti do­pri­ne­ti struč­nja­ci­ma u za­šti­ti, kon­zer­vi­ra­nju i re­sta­u­ra­ci­ji obje­ka­ta na Tvr­đa­vi, a sve to tre­ba da do­ve­de do kraj­njeg ci­lja – da Pe­tro­va­ra­din­ska tvr­đa­va od dr­ža­ve naj­pre do­bi­je sta­tus spo­me­ni­ka od iz­u­zet­nog zna­ča­ja, a po­tom bu­de za­šti­će­na i od Uneska”. Inače, mape iz Austrije i mape koje postoje u nekim mađarskim arhivima, trebalo bi da pokažu gde su nekada bile granice Tvrđave, koji su objekti postojali, a više ih nema i kako su oni koji su očuvani izgledali kada su sagrađeni.

Kao godina konačne prekategorizacije Petrovaradinske tvrđave u kulturno-istorijski spomenik od izuzetnog nacionalnog značaja, u političkim krugovima često se navodila upravo 2011. godina. Međutim, sredstva koja se ulažu u održavanje Tvrđave, manja su iz godine u godinu. Nakon nešto više od dva miliona dinara koliko je bilo utrošeno u 2010. godini, za ovu je predviđeno 1,1 milion dinara koji će biti potrošeni na održavanje rasvete, drvenih mostića, bedema, staza i mobilijara, dok je Tvrđava ove godine izbrisana iz programa finansiranja komunalnih delatnosti u gradu, što znači da javna preduzeća čiji je to zadatak neće kontinuirano održavati prostor na Tvrđavi (zelene površine, puteve, rasvetu, vodovod itd.) već će probleme rešavati po vanrednim nalozima. U Planu detaljne regulacije Petrovaradinske tvrđave stoji i procena da je iz javnog sektora potrebno uložiti milijardu dinara u sređivanje saobraćajnih površina, hidrotehnike, energetike i ozelenjavanje slobodnih površina.

 

Slikarski ateljei pretvoreni u kafiće

 

Atelje na Petrovaradinskoj tvrđavi

Još jedan od problema na Petrovaradinskoj tvrđavi je nerešena situacija sa 77 slikarskih ateljea, koji su dodeljivani umetnicima sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, uz njihovu obavezu da umesto novčane naknade Gradu ostavljaju jedan deo svojih radova. Pošto su prvobitno bili planirani kao prostori za umetnike i dodeljivani na doživotno korišćenje, a neki su u medjuvremenu postali prostor za organizovanje žurki, ili su postali kafići, a neretko su i svadbe organizovane u njima, gradske vlasti su formirale komisiju za ispitivanje kriterijuma dodele i utvrđivajne činjenica o tome ko sada koristi te prostore. Komisija je sa radom počela 1. septembra 2009. godine i nakon godinu dana rada utvrđen je ukupan broj ateljea, kao i da postoje ateljei koji u nadzemnim objektima i oni u lagumima Tvrđave. Ateljei “u objektima” se nalaze u gornjem delu Tvrđave i u boljem su stanju, priključeni na kanalizacionu i električnu mrežu, dok su ateljei “u lagumima” u veoma lošem stanju i nemaju priključke na infrastrukturu.

Komisija je utvrdila i niz nepravilnosti u korišćenju ateljea. Korisnici su ih sami preuređivali, bez konsultacija sa nadležnim institucijama službe zaštite. Probijali su zidove, postavljali galerije kako bi proširili prostor, uvodili instalacije na svoju ruku, zauzimali javne površine ispred ateljea, a u nekim slučajevima, kako se navodi u Izveštaju Komisije potpuno narušili originalni izgled spomenika kulture. Takođe, utvrđeno je da postoje i različiti osnovi za korišćenje ateljea, kao i da od ukupno 77 ateljea, samo dva imaju validne ugovore sklopljene sa JP „Poslovni prostor“ – koristi ih zanatlija koji održava sat na Tvrđavi.

       Ateljei na Petrovaradinskoj tvrđavi

 

Komisija je predložila dva načina za rešenje tog stanja. Jedan je raskid ugovora sa svim korisnicima što bi, kako se navodi u Izveštaju, bio dugotrajan proces praćen sudskim sporovima. Drugi je legalizacija postojećeg stanja i sklapanje novih ugovora sa svim korisnicima. U Zaključku o radu Komisije, koji je usvojilo Gradsko veće Novog Sada 25. decembra 2010. godine, zaduženo je JP „Poslovni prostor“ da sklopi ugovore sa postojećim korisnicima na period ne duži od godinu dana, pri čemu bi korisnici morali da po prvi put plaćaju naknadu gradu za korišćenje, a u međuvremenu bi trebalo da bude usvojen akt na nivou grada koji bi regulisao kriterijume za dodelu ateljea. Gradska uprava za urbanizam je zadužena da u roku od tri meseca pripremi nacrt tog akta što znači da bi u martu ove godine trebalo da počne proces sređivanja haosa koji je tolerisan više od 30 godina. JP “Poslovni prostor” predložio je da cena zakupa iznosi 100 dinara po kvadratnom metru, što znači da će umetnici plaćati od dve do dvadeset hiljada dinara mesečno, u zavisnosti od kvadrature. Umetnici su predložili da zakup ponovo plate svojim delima. U preduzeću Poslovni prostor rečeno nam je da to više neće biti moguće.

 

Bata Kan – Kan počinje da plaća kiriju

 

Ratko Butorović - Bata Kan-Kan

Ateljei su samo jedan primer nebrige prema Petrovaradinskoj tvrđavi, ali i činjenice da Grad Novi Sad svoje kapacitete na Tvrđavi ne kontroliše, ne koristi, pa čak ni ne zarađuje novac na njima. Tridesetog avgusta 2006. godine, preduzeću HTUP „Park” koje je pre toga kupilo novosadski „Hotel Park”, a čiji je vlasnik biznismen Ratko Butorović, poznatiji kao Bata Kan-Kan, izdat je u zakup na 30 godina tadašnji hotel „Varadin” sa 5.405 kvadratnih metara korisnog prostora. Butorović je domaćoj javnosti postao poznat kada ga je u januaru 2008. policija teatralno uhapsila u svojstvu predsednika FK Vojvodina, zbog sumnji da je učestvovao u nameštanju fudbalske utakmice između Vojvodine i Mladosti iz Lučana. Sudski postupak stigao je do Vrhovnog suda, koji je vratio predmet Višem sudu u Novom Sadu. U Višem sudu kažu da je postupak u fazi zakazivanja i da bi novo suđenje Butoroviću i četvorici optuženih za davanje i primanje mita moglo da počne u aprilu ove godine.

Ugovor o zakupu na 30 godina potpisali su tadašnja gradonačelnica Maja Gojković i Kosta Kliska, koji je naveden kao direktor preduzeća HTUP „Park”. Ugovorom je predviđeno da je zakupac oslobođen plaćanja zakupa u prvih pet godina i da je u obavezi da u tom periodu u renoviranje hotela uloži šest miliona evra, a da nakon isteka roka od pet godina plaća zakup u iznosu od 3,80 evra po kvadratu, odnosno gotovo 21 hiljadu evra mesečno. Prvi novac koji će Novi Sad dobiti od ovog posla trebalo bi da stigne u septembru ove godine.

 

   Hotel 'Leopold' na Petrovaradinskoj tvrđavi

Krajem 2009. godine, potpisan je još jedan ugovor između grada i Javnog preduzeća Poslovni prostor, koji su potpisali gradonačelnik Igor Pavličić i direktor Poslovnog prostora Marko Cvijan, kojim se prethodno potpisan Ugovor prenosi na to javno preduzeće, što znači da prihod od izdavanja hotela, u međuvremenu nazvanog „Leopold Prvi”, ide preduzeću Poslovni prostor. Hotel „Leopold Prvi” postao je drugi hotel u Novom Sadu, posle Hotela „Park” sa kategorizacijom od pet zvezdica.

Petnaestog novembra 2007. godine, na prostoru koji se naziva Gornja tvrđava srušeno je 200 metara zaštitnog bedema, što je dovelo do izbijanja afere „Bedem” i situacije u kojoj su se predstavnici nekoliko javnih preduzeća i hotela „Leopold Prvi” prepucavali i prebacivali odgovornost jedni na druge.

 

Do danas je ostalo nepoznato ko je naredio rušenje bedema, a uhapšen je Stjepan R. iz naselja Bukovac jer je utvrđeno da je rovokopačem porušio zid. Nikada nije razjašnjena pozadina tog čina. Bedem je ponovo sazidan nekoliko meseci nakon rušenja.

Bedem na Petrovaradinskoj tvrđavi

 

Od predstavnika vlasti u Novom Sadu nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanje hoće li novac od izdavanja hotela biti uložen u održavanje Tvrđave.


„Exit” koristi Tvrđavu bez naknade
 

Još jedan od “korisnika” prostora Petrovaradinske tvrđave jeste i muzički festival „Exit”. Od 2001. godine, festival se organizuje na prostoru Tvrđave, a tokom 10 godina posećivalo ga je prosečno 100 hiljada posetilaca godišnje. Grad od organizacije „Exit” ne dobija nadoknadu za korišćenje prostora, dok je festival postao jedan od vodećih muzičkih događaja u ovom delu Evrope i jedan od “najprepoznatljivijih brendova” Srbije. Samo prethodni festival, u 2010. godini, prema podacima organizatora posetilo je preko 20 hiljada stranaca. Ono što je posebno zanimljivo jeste da Grad finansijski pomaže festival i to sa gotovo polovinom sredstava koje se godišnje izdvajaju iz budžeta za kulturu. I pored toga, predstavnici festivala do danas nisu na javni uvid dostavili zvanične finansijske izveštaje o poslovanju. Prvi put su 2010. godine gradskim odbornicima predstavili prezentaciju finansijskog izveštaja koji je između ostalog sadržao podatke o posećenosti festivala i računicu o dobiti koju Grad ima od njega, ali na njemu nije bilo nikakvih pečata i potpisa nadležnih organa.

 

Nebriga ili lični interes?

 

Petrovaradinska tvrđava

Politička volja da se Petrovaradinska tvrđava zaštiti očigledno ne postoji, iako su brojni političari godinama obećavali veća ulaganja, obnovu objekata i infrastrukture te pokretanje procedure da se Tvrđava nađe na Uneskovoj listi. Iako su pojedini stručnjaci predlagali da se zida pešački most, a ne most sa 4 trake i proširenje tunela kroz samu stenu, gradski čelnici za sada od tog plana ne odustaju. Planirano je i formiranje prave likovne kolonije na Tvrđavi, čiji bi se prostor javno i zakonski koristio, ali je očigledno da samo retki mogu biti „Umetnici iz Petrovaradina”.

Dolazak stranih gostiju na muzički festival je pozitivna stvar i slanje pozitivne slike u svet je nešto što je ovoj zemlji nedostajalo decenijama, ali bi i to moralo biti otvoreno predstavljeno javnosti i to uz poštovanje svih važećih zakona. U isto vreme, osim pozitivne slike treba nam i red. A reda na Petrovaradinskoj tvrđavi za sada nema. Na listi Svetske zaštićene baštine nalaze se samo četiri dobra iz Srbije od kojih jedno čine manastiri na Kosovu. Na Tvrđavi ima mnogo onih koji imaju ličnu korist, ali malo onih koji hoće da je zaštite.


Lista zaštićenih dobara

 

Kako stoji na internet stranici Udruženja za Ujedinjene Nacije Srbije, lista Svetske baštine uključuje 911 dobara. Tu spadaju 704 lokaliteta kulturne baštine, 180 lokaliteta prirodne baštine i 27 mešovitih dobara, u 151 državi na svetu. Smisao je u njihovoj zaštiti od propadanja, očuvanju prvobitnog izgleda, ali i razvoju održivog turizma, kako bi lokaliteti opstali i kako bi sve naredne generacije mogle da ih posete. Stručnjaci Unesko-a stalno obilaze zaštićene objekte, proveravaju, ali i pomažu vlastima da sačuvaju objekat i od njega naprave popularnu turističku destinaciju.

 


Tekst je nastao u okviru CINS-ovog programa „Škola istraživačkog novinarstva“


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite