20 Januar 2017, 08:32

Komentari (7)

Kako smo istražili doktorat Jorgovanke Tabaković

Mesec dana posle objave teksta o doktoratu guvernerke Narodne banke Srbije, novinarka CINS-a koja je pisala tu priču opisuje koliko je taj posao bio obiman i detaljan

Piše: Anđela Milivojević

Tokom 2014. godine sam u saradnji sa nekoliko naučnika inostranih univerziteta počela da tražim doktorate visokih funkcionera koji su u proteklim godinama stekli doktorsku titulu a u istom periodu se aktivno bavili politikom. Među njima se našla Jorgovanka Tabaković, nekadašnja članica Srpske radikalne stranke, koja je 2012. godine, posle dolaska na vlast Srpske napredne stranke, postavljena za guvernerku Narodne banke Srbije. Godinu dana kasnije doktorirala je na Univerzitetu Educons iz Sremske Kamenice.

 

Dobiti doktorat Jorgovanke Tabaković od ovog univerziteta nije bilo lako i da u Srbiji ne postoji zakon o pristupu informacijama, taj posao bi možda bio nemoguć. Educons je dve godine odugovlačio sa slanjem kopije disertacije koja je na adresu Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) stigla tek početkom juna 2016, uz dopis u kome je pisalo:

 

"Naša sumnja čime je motivisana Vaša namera i pozicija da preispitujemo stavove Vašeg političkog uverenja, za koje smo verovali da treba da budu neutralno, pokazale su se opravdanim".

 

To nije bio prvi put da je Educons insinuirao kako CINS ima skrivenu agendu - kao da je moguće izmisliti da je neki doktorat plagiran. Pre toga su me u mejlu optužili za mobing, kada sam rekla da ću se žaliti Povereniku za pristup informacijama, pošto nisu želeli da mi daju doktorat.

 

Mnogo nedoumica i nesigurnosti je bilo nakon što smo objavili da nam je doktorat stigao. Svi su očekivali da brzo napišemo priču a mi u tom trenutku nismo uopšte bili sigurni da je imamo. CINS ne objavljuje tekstove bez detaljnih analiza i provera, pa je prvo trebalo utvrditi da li je doktorat uopšte plagiran. Da nije bio, sigurno bismo i to objavili.

 

Druga nedoumica bila je pitanje koje se često ponavljalo na društvenim mrežama: ko ste vi da analizirate doktorat, da li ste vi ikada napisali disertaciju?

 

Ja sam novinarka, nemam kompetencije da govorim o naučnom kvalitetu bilo čijeg doktorskog rada. Zato je moj cilj bio da pokušam da uradim najviše što novinar može: nađem primere plagiranja - kopiranja tuđih radova bez citiranja - i da napišem tekst. A za to su bili potrebni meseci predanog rada.

 

(Ne)premostive prepreke

 

Prvi korak je bio pretvaranje 240 kopiranih listova doktorata, napisanih na ćirilici, u elektronsku verziju koja može da bude provučena kroz softver. Tu je u pomoć uskočila mreža istraživačkih centara i novinara OCCRP (Organized Crime and Corruption Reporting Project), čiji je CINS član. Programerski tim ove organizacije čine vrhunski stručnjaci - oni prate inovacije koje su od pomoći novinarima. Jedna takva je program koji skenirane kopirane stranice pretvara u pretraživi elektronski tekst. S obzirom na to da je doktorat bio na ćirilici preporučili su nam jedan ruski program, pa je u roku od sat vremena na moj mejl stigao doktorat u Wordu. Da nije bilo ovoga verovatno bismo svih 240 strana morali ručno da prekucamo kako bismo nastavili sa analizom.

 

Sledeći korak je bio provlačenje teksta kroz softver za detekciju plagijata. Ovo ne bih uspela bez pomoći profesora iz Srbije i inostranstva koji imaju pristup softverima na svojim univerzitetima, a koji nisu besplatni za korišćenje. Ovi softveri su sa razvojem tehnologija postali standard na svetskim univerzitetima.

 

Mi smo koristili Turnitin, jedan od vodećih na svetskim univerzitetima, koji funkcioniše tako što prolazi kroz tekst dat na analizu i pronalazi reči, rečenice, cele paragrafe i tekstove na internetu. Ako nađe podudaranja, softver označava tekst koji je potencijalni plagijat i navodi izvor u kome ga je pronašao.

 

Primer označenog teksta nakon Turnitin analize

 

Rezultat koji smo dobili pretragom ćirilične verzije doktorata bio je pet procenata prenetog teksta bez citiranja, a izvor su bili tekstovi sa sajta Narodne banke Srbije.

 

Turnitin je kao potencijalni plagijat crvenom bojom označio cele stranice, ali pet procenata teksta za rad od 240 stranica nam se činilo malo, a izazvalo je i dovoljno sumnje, pa smo želeli napraviti još provera. Tada mi je palo na pamet da pokušamo sa latinicom - mnogo više tekstova na internetu napisano je latiničnim pismom, pa bi ih Turnitin lakše prepoznao i pronašao.

 

Nakon što smo tekst prebacili u latinicu, ponovo smo ga proverili na Turnitin-u. Nova pretraga dala je neverovatan rezultat. Latinična verzija je u sebi sadržala 24 procenta poklapanja, sa šest različitih sajtova kao izvora. 

 

Čitave stranice su bile označene različitim bojama i brojkama. To je već bio znak da imam priču. Pet posto je možda slučajnost, ali 24 posto ne može da bude slučajna greška.

 

U tom trenutku bi neka redakcija odmah objavila tekst sa ovim rezultatima - ekskluziva: softver pokazuje ukupno 29 posto plagiranog teksta u doktoratu guvernerke Narodne banke Srbije. Šta još ima da se istražuje?

 

Ali CINS je medij sa visokim profesionalnim standardima pa je za nas softverska analiza samo bila osnova. Sada je trebalo svaku označenu rečenicu posebno pronaći i uporediti.

 

Pretraga se svodila na ukucavanje delova rečenica koje je program označio i pronalaženje izvora na ukazanim sajtovima. Prvi izvor sam vrlo brzo našla na sajtu Univerziteta Singidunum - knjiga profesorke Lidije Barjaktarović iz koje je, prema Turnitin-u, preuzeto 12 posto teksta.

 

Izvor broj dva bio je sajt socioeconomica.info na kome se nalazila knjiga dr Mehmeda Murića. Međutim, knjiga je izdata 2013. a doktorat odbranjen 2011. godine. Veliki propust bi bio da smo ovo prevideli.

 

Kako bismo dokazali da je izvor broj 2 stvarno prepisani tekst i razjasnili nepoklapanje u godinama, morala sam da se učlanim u Narodnu biblioteku Srbije, tražim pomoć od jednog makedonskog časopisa i u isto vreme pronađem originalnog autora teksta. Na kraju se ispostavilo da je knjiga iz 2013. zapravo monografija - zbirka radova koje je autor objavljivao ranije. U njoj se nalazio tekst iz 2010. godine, originalno objavljen u makedonskom biznis časopisu.

 

Treći izvor bio je lični sajt Nikole Tasića, nekadašnjeg savetnika u Narodnoj banci Srbije. Ali na tasic.net me je čekala poruka: "Site is currently down for maintenance" (Sajt trenutno nije dostupan zbog održavanja).

 

Ovo je bio i najteži deo istraživanja. Mali trik istraživačkih novinara mnogo je pomogao - Wayback Machine - online platforma koji može da rekonstruiše sajtove koji više nisu u funkciji. Wayback Machine je uspeo da otvori Tasićev sajt na kome su bili navedeni svi njegovi radovi na srpskom, ali nažalost linkovi ka tim tekstovima više nisu radili. Preko deset od tih tekstova sam pronašla na drugim mestima, skinula i počela sa čitanjem, upoređivanjem, podvlačenjem, lepila stikere, pisala beleške, zaokruživala sitne izmene. Na kraju se to svelo na četiri Tasićeva rada koja su na raznim mestima u doktoratu Jorgovanke Tabaković korišćena i kombinovana.

 

Četvrti izvor bio je sajt profesorke Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danice Popović – sa njim i poslednja zagonetka. Danima nisam uspevala da pronađem bilo šta što bi se na tom sajtu podudaralo sa doktoratom.

 

S obzirom na to da teksta nije bilo nigde morala sam da kontaktiram profesorku Popović i zamolim je za pomoć. Ispostavilo se da je ranije na njenom sajtu bio postavljen rad profesorke Jasne Atanasijević iz Novog Sada iz koga je preuzeto dva posto teksta.

 

Turnitin je na poslednjem mestu naveo dva izvora sa po jednim procentom preuzetog teksta. Sajt Udruženja banaka Srbije morali smo da zanemarimo jer je na njemu bio jedan od Tasićevih tekstova koje smo ranije našli na sajtu Narodne banke Srbije. Drugi je bio sajt Centralne banke Crne Gore ali ni njega nismo uzeli u obzir jer je Turnitin uglavnom označio isprekidane rečenice ili delove nekih rečenica.

 

Sve ovo istraživanje rezultiralo je tvrdnjom da preko 20 posto tekstualnog dela doktorata Jorgovanke Tabaković čine tuđi necitirani tekstovi.

 

Turnitin izveštaj

 

Provera provere softvera

 

Posle nekoliko meseci čitanja o monetarnoj politici, repo kamatnim stopama, ciljanju inflacije i vektorske autoregresije, tekst je bio napisan. Ali onda sledi još jedna provera.

 

Svaki CINS-ov tekst prolazi kroz proveru činjenica, koja podrazumeva ispitivanje bukvalno svake reči i rečenice u tekstu. To rade osobe koje do tada nisu imale nikakav dodir sa istraživanjem, kako bi bile u potpunosti nepristrasne. Ako nemaš zvaničan i pouzdan dokaz za neku tvrdnju, taj podatak leti napolje, makar to bila rečenica "Aleksandar Vučić je predsednik Srpske napredne stranke". Sve mora da se dokaže.

 

Koleginica Milica Šarić, koja je radila proveru ovog istraživanja, morala je praktično da uradi isto što sam i ja prethodnih nekoliko meseci. Da prođe kroz svaki izvor, pročita ponovo svaku rečenicu, uporedi je i potvrdi da nisam nešto pogrešila ili propustila.

 

Iskreno ne znam kako novinari uopšte mogu da objavljuju tekstove bez detaljne provere i da mirno spavaju. Ja se ne bih usudila da objavim ovaj tekst, a da ga nismo tako detaljno proverili. "Ne veruj nikome čak ni međunarodno priznatom softveru za detektovanje plagijata", šalili smo se u redakciji.

 

Na kraju, kada smo sve potvrdili, trebalo je zvati Jorgovanku Tabaković, njenog mentora, Univerzitet Educons, sve profesore od kojih su preuzeti tekstovi.

 

Guvernerku smo pokušavali da dobijemo danima, ali nam nije odgovarala. Nekoliko dana nakon što je tekst objavljen, Jorgovanka Tabaković je u dnevnom listu Blic proglašena za najmoćniju ženu u Srbiji. U tim istim novinama početkom 2017. godine je dala intervju u kome je na pitanje o doktoratu rekla:

 

"O tome je svoju reč već dao Univerzitet Educons, koji je za to pozvan, i ja ne bih dalje komentarisala".

 

Rektor Univerziteta Educons, Aleksandar Andrejević, rekao je da, za razliku od prirodnih i tehničkih nauka, u društvenim oblastima postoji veća tolerancija na poklapanje teksta, pa 20 posto nije nužno plagiranje.

 

Ni jedan profesor od kojih su tekstovi praktično ukradeni nije želeo da komentariše. Da li su se uplašili imena i funkcije osobe o čijem doktoratu smo pisali ili je nešto drugo u pitanju ne znam, ali je razočaravajuća činjenica da ljudi koji sebe smatraju delom akademske zajednice ćute.

 

Čemu sve to?

 

Često mi ljudi postavljaju ovo pitanje. Kada malo razmislimo o tome šta se desilo sa doktoratima Nebojše Stefanovića, Aleksandra Šapića, Siniše Malog - jedno veliko ništa - pitanje ima smisla. Pojavile su se neke nezavisne komisije koje su rekle da doktorati nisu plagirani. Ali ono što je bitno - sistem se pomalo menja. Nakon tekstova o doktoratima funkcionera iz 2014. godine, uveden je Nacionalni Repozitorijum Disertacija Srbije - onlajn baza doktorskih radova na svim univerzitetima u Srbiji, privatnim i državnim.

 

Nacionalni savet za visoko obrazovanje u oktobru prošle godine usvojio je dokument pod nazivom "Osnove za kodeks o akademskom integritetu na visokoškolskim ustanovama u Republici Srbiji", koji će primenjivati svi državni i privatni univerziteti u Srbiji i koji između ostalog daje mogućnost za kažnjavanje plagiranja.

 

Pre toga je u junu 2016. Univerzitet u Beogradu usvojio Etički kodeks i Pravilnik kojim se definiše jasna procedura utvrđivanja plagijata i mere kojima se kažnjava neakademsko ponašanje.

 

Problem koji, nažalost, ostaje je što su univerziteti jedini koji imaju nadležnost da pokrenu procedure kojima bi se proverili navodi da li je nečiji doktorat plagijat. Sa Educonsa do danas, ni mesec dana posle CINS-ovog teksta, nisu objavili šta planiraju da urade u vezi sa doktoratom Jorgovanke Tabaković.


Komentari (7)
Napiši komentar
DANE JOVIĆ
21 Februar 2017, 12:21
MI SMO STVARNO NA DNU
Redakcija CINS
23 Januar 2017, 11:23
@Voja

Koristili smo ABBYY FineReader tokom tehničke pripreme teksta.

Pozdrav
Marko
21 Januar 2017, 11:21
da li je bilo proveravanja da li je postojalo delova direktno prevedenih sa engleskog?
Goran Rakić
21 Januar 2017, 03:21
Ceo ovaj vaš trud košta nekog.A koliko još takvih slučajeva ima i čekaju da budu ispitani?A kakvih šteta i koliko štete su prouzrokovale društvu te lažne diplome ?Pa i sam princip je bitan ! A posledice za buduće ? Isti oni će učestvovati u sledećim,budućim,aferama sa diplomama.Nesaglediva i nemerljiva katastrofa. Sunovrat,bez povratka.
Voja
20 Januar 2017, 22:20
Kad su ovi amateri sto ne umeju da koriste ABBYY nego bi da prekucavaju 240 strana uocili plagijat, ne smem ni da zamislim kako izgleda taj Cicin masterpiece. Inace 5% plagijata ne moze da bude slucajnost ni u ludilu. Jedini false positive automatskih sistema za pretragu plagijata mogu da budu definicije koje se kopiraju doslovno, ali to se lako uoci.

P.S.
Nadam se da ste platili licencu za ABBYY?
Andrija
20 Januar 2017, 15:20
Kod nas je sve naopako.Napolju je privatni fakultet stvar prestiza u smislu obrazovanja, a kod nas se na isti ide da bi se uz novac na braka dobila diploma-tako ides da nesto naucis, a ovde da zavrsis.Deco bezite odavde, ovde ce vas ovi kvayi intelektualci pojesti bez znanja....
Korisnik
20 Januar 2017, 11:20
"S obzirom da je doktorat bio na ćirilici preporučili su nam jedan ruski program, pa je u roku od sat vremena na moj mail stigao doktorat u Wordu. Da nije bilo ovoga verovatno bi svih 240 strana morali ručno da prekucamo kako bi nastavili sa analizom."

OpenOffice i Translit plugin Aleksandra Uroševića bi vam rešio problem
http://oootranslit.lugons.org
U svakom slučaju izuzetan koristan plugin za preslovljavanje iz ćirilice u latinicu i obrnuto. MUST HAVE za svakog korisnika računara u Srbiji...


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS