Istraživačke pričeFunkcioneri
27. maj 2020.

Srpski funkcioneri na Kosovu ne prijavljuju imovinu i prihode po srpskom zakonu

Kosovska Mitrovica; foto: Ivan Vučković/CINS
Stanove, imanja, automobile, kao i zarade koje im se isplaćuju parama građana Srbije, funkcioneri koji rukovode srpskim javnim institucijama na Kosovu uglavnom ne prijavljuju Agenciji za borbu protiv korupcije, iako ih zakon obavezuje. Na pozive iz Beograda funkcioneri se uglavnom odazivaju i daju različita opravdanja - nisu koncentrisani da bi odgovorili, nisu znali da treba da prijave ili su pitali novinare za pomoć.

„Ne znam, ne mogu sada da se setim da li sam prijavljivao ili nisam prijavljivao (imovinu i prihode), sada sam u samoizolaciji pa ne mogu da se skoncentrišem“, rekao je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) donedavni v.d. direktora Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Milan Ivanović.

Milan Ivanović; foto: Kossev

Na Kosovu postoji više od 100 institucija koje su pod ingerencijom Republike Srbije, a Ivanović je samo jedan u nizu funkcionera čija plata se finansira parama građana Srbije, a čijih podataka o imovini i prihodima nema na sajtu srpske Agencije za borbu protiv korupcije.

Agencija pokreće postupak protiv šest funkcionera

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić nije Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio imovinu i prihode, niti je Agencija obaveštena o njegovim funkcijama, saopštili su iz ove antikorupcijske institucije nakon CINS-ovog istraživanja.

Isto važi za predsednika Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica Aleksandra Spirića, doskorašnjeg v.d. direktora Zdravstvenog centra Kosovska Mitrovica Milana Ivanovića, direktora JKP Vodovod Ibar Miodraga Ralića i direktora OŠ Sveti Sava u istom gradu Milorada Jovanovića, kao i dekana Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću Veroljuba Stankovića.

Zbog toga iz Agencije za borbu protiv korupcije najavljuju da će protiv ovih funkcionera „pokrenuti prethodne provere radi utvrđivanja postojanja povrede Zakona o Agenciji“.

Napomena: Ova informacija uneta je u tekst 28.5.2020.

Prema javno dostupnom registru Agencije, tek mali broj aktuelnih javnih funkcionera na Kosovu poštuje zakonsku obavezu da prijavi šta ima od imovine i koliko zarađuje. Podaci izostaju za direktore osnovnih i srednjih škola, javnih i javno-komunalnih preduzeća, dekana, ustanova kulture i socijalne zaštite, zdravstvenih ustanova, pa čak i za predsednike privremenih organa na Kosovu i Metohiji.

Tako je, sudeći po kosovskoj Agenciji za borbu protiv korupcije, predsednik Privremenog organa Opštine Zvečan Ivan Todosijević 2017. godine posedovao tri kuće, automobil ševrolet i godišnju platu od 7.800 evra.

Funkcioneri krše zakon neprijavljivanjem imovine i prihoda

Prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, svi funkcioneri su u obavezi da Agenciji dostave izveštaj o imovini i prihodima kada stupe na funkciju. Takođe, dužni su da dostavljaju i godišnji izveštaj, ukoliko ima promena u njihovom imetku u odnosu na prethodni izveštaj i vanredne izveštaje ukoliko u međuvremenu dođu do prihoda koji premašuju nacionalne prosečne godišnje zarade.

Izveštaje podnose i dve godine od prestanka funkcije, ukoliko ima promena.

Na sajtu Agencije postoji detaljno uputstvo i obrazac koji treba da popune. Oni koji to ne učine čine prekršaj za koji su propisane novčane kazne - od 50.000 do 150.000 dinara za prijavu imovine nakon isteka roka, a ista kazna preti onima koji ne prijave da su stupili na novu funkciju.

Ukoliko sakrije ili da lažne podatke o imovini, funkcioner može biti kažnjen i zatvorom od šest meseci do pet godina, što podrazumeva i otkaz i zabranu obavljanja javne službe 10 godina.

Da se ista procedura odnosi i na one koji funkcije obavljaju na Kosovu, CINS-u su potvrdili iz Agencije:

„Direktori u javnim preduzećima na teritoriji Autonomne pokrajine Kosova i Metohije, čiji je osnivač Republika Srbija, imaju obavezu da podnesu Izveštaj“.

Zašto tih podataka nema i u srpskoj Agenciji, Todosijević nije želeo da objasni preko telefona. Nakon što smo organizovali susret na Kosovu, Todosijević je prestao da se javlja, čak i da odgovara na poruke.

Neki su, pak, prebacivali loptu na druge.

Slavko Simić, načelnik Kosovskomitrovačkog upravnog okruga i narodni poslanik Srpske liste u Skupštini Kosova, prema prošlogodišnjim podacima kosovske Agencije poseduje automobil od 7.000 evra koji je dobio na poklon i ušteđevinu u bankama. Za odgovor na pitanje kako je moguće da Agencija u Beogradu nema ove podatke, Simić nas je uputio na svog portparola, koji je ostao bez komentara i ponovo uputio na Simića.

Slavko Simić; foto: Ivan Vučković/CINS

Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže za CINS da ni funkcioner ni institucija ne mogu da dozvole sebi da imaju duple funkcije ili plate ukoliko ne poštuju zakone.

„Besprizorno je i za jedne i za druge da ostvaruju bilo šta, a da ne ispunjavaju nešto što im je obaveza. Sa druge strane, postavlja se pitanje da li i kako reaguje Agencija za borbu protiv korupcije. Ne može neko imati poseban tretman zato što je na Kosovu ili zato što nije informisan.“

„Nisam znao da treba“ – najčešće opravdanje srpskih funkcionera

Srpski funkcioneri, kako je pokazalo ranije istraživanje CINS-a, najčešće pribegavaju opravdanju da nisu znali da treba da prijave imovinu i prihode.

Jedan od njih je i glumac Svetislav Bule Goncić, koji je od 2016. godine direktor Ustanove kulture Vuk Stefanović Karadžić. On je izveštaj dostavio sa 526 dana kašnjenja, a pravdao se da nije znao da to treba da učini niti je imao pravnog savetnika da mu na to ukaže.

Slično je tvrdio i aktuelni ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović, dok je bio gradonačelnik Sremske Mitrovice. On je za CINS rekao da 2015. nije podneo izveštaj o imovini i prihodima, jer je „zaboravio“.

Sve to nije opravdanje za kršenje zakona, kaže Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.

„Zakon ne predviđa da bilo ko ima obavezu da podseti funkcionere - ni institucija u kojoj je zaposlen ni sekretarica ni ministarstvo ni partijski drugovi, nego zakon podrazume da neko ko prihvata određenu odgovornost, ko prihvata određenu funkciju, treba da proveri kakve mu obaveze ta funkcija nosi. Kao što zna da li ima pravo na vozača, ili na novčane dodatke, tako bi trebalo da zna da ima obavezu da prijavi imovinu“, objašnjava Minić.

Inače, kašnjenje u slanju izveštaja, kršenje zabrane vršenja druge funkcije i neprenošenje upravljačkih prava u firmi najčešći su osnov prekršajnih prijava koje je Agencija od 2010. do novembra 2018. podnela u 746 slučajeva.

Direktor Centra za socijalni rad u Leposaviću, Gradimir Nastić, nije negirao da je propustio da prijavi imovinu i prihode, ali nije želeo da daje zvanične komentare, već nas je uputio na Ministarstvo. Novinari su kontaktirali Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odakle su nam rekli da se obratimo Opštini Leposavić koja je Nastića imenovala za direktora. Iz Opštine do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor.

Drugi funkcioneri su za CINS izneli raznovrsne razloge zbog kojih nisu dostavili svoje izveštaje.

Slobodan Mihajlović je direktor Gimnazije u Kosovskoj Mitrovici, a tvrdi da u suštini nema šta da prijavi jer živi u majčinom stanu.

„Ja sam tek skoro postavljen i prijaviću, nije problem. (…) Pa ja ni nemam imovinu. Prihode da, imovinu ne. (…) Živim u majčinom stanu“, rekao je Mihajlović.

Njegov sugrađanin, direktor Osnovne škole Sveti Sava Milorad Jovanović, je pitao novinara da li to mora da čini u svakom mandatu, iako, prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, on svoju funkciju, kao ni imovinu i prihode, nikada nije prijavio.

Jovanović je ljubazno zamolio novinara da ga uputi gde da nađe obrazac koji treba da popuni, a pristao je i da izjavu da pred kamerom. Međutim, kada ga je za snimanje pozvao novinar sa Kosova, Jovanović se predomislio.

Veroljub Stanković je dekan Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću od 2015. i za CINS kaže da je „čuo“ da ne treba ništa da prijavljuje. Međutim, nije mogao da se seti gde, kada i od koga je to čuo.

„Pa ne znam, tako se pričalo. (…) Inače, imovina sigurno ne može da se uvećava što tiče plata i toga, jer su plate sve manje i manje“, kaže Stanković.

Sa druge strane, dekanica Ekonomskog fakulteta Priština sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Tanja Vujović, očigledno je bila upućena jer je Agenciji dostavila izveštaj krajem 2018. godine.

Ipak, često opravdanje srpskih funkcionera na Kosovu je da nisu znali da je nužno da to učine.

Predsednik Privremenog organa Opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić, kaže da je  „nesporno“ da nije prijavio imovinu i prihode. Ovaj funkcioner, koji prema podacima kosovske Agencije ima stan od 72 kvadrata, jedan koji se vodi na suprugu od 60 kvadrata i godišnja primanja 7.800 evra, objašnjava:

„Iskreno rečeno, nisam dobio ni neki mejl, ni ne znam. Iskreno da ti kažem. Ali nije to problem, to svakog momenta mogu da prijavim“.

Uprkos brojnim pozivima i porukama, novinarima se nije javljao gradonačelnik Severne Mitrovice i funkcioner Srpske liste Goran Rakić, koji na Kosovu obavlja nekoliko funkcija, ali imovinu nije prijavio. Prema podacima Agencije za privredne registre, Rakić je i direktor  JKP Standard, a od septembra 2019. i zastupnik Fudbalskog kluba Trepča, nasledivši kontroverznog biznismena Milana Radoičića.

Goran Rakić; foto: Ivan Vučković/CINS

CINS je pitao Agenciju za borbu protiv korupcije da li će protiv funkcionera koji nisu prijavili svoje funkcije na Kosovu, imovinu i prihode, biti pokrenuti postupci, odnosno da li će biti sankcionisani, ali odgovor do objave teksta nije stigao. Pitali smo i zašto se veliki broj ovih funkcionera ne može pronaći na sajtu Agencije u „pretrazi funkcionera“, kao i da li je neko od njih ipak poslao izveštaj ali je Agencija propustila da ga objavi.

Prijave protiv funkcionera i ranijih godina

Od 2010. do 2018. godine Agencija za borbu protiv korupcije podnela je četiri prijave protiv javnih funkcionera koji rade na Kosovu.

U slučaju direktora Instituta za srpsku kulturu u Prištini Dragana Tančića 2017. godine i sudije Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici Milorada Antića 2016. prekršajne prijave su podnete zbog kašnjenja sa prijavom imovine i prihoda.

Detaljnije u bazi postupaka protiv funkcionera na sajtu CINS-a.

Zlatko Minić iz Transparentnosti objašnjava da je sasvim moguće da Agencija nije čula za neku zdravstvenu ustanovu na Kosovu ili fakultet, ali čim čuje, mora da reaguje.

„I sada, ako to do sada nije učinila, bi morala da pokrene postupak“, podvlači Minić.

Na ovakve postupke funkcionera koji se finansiraju iz budžeta Srbije Kancelarija za Kosovo i Metohiju nije imala komentar.

 

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Autori:

Ostavi komentar

avatar
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Mile Recent comment authors
  Prati  
najnoviji najstariji sa najviše glasova
Obavesti me o
Mile
Guest
Mile

Pa, ponašaju se onako kako se ponaša i država- mafijaški. Što da prijave, znaju da im niko ništa neće i ne može. Jadan je samo narod koji trpi i koji zaostaje…

Tagovi

Povezano

Send this to a friend