Radnica u doba korone: Primiću platu koju sam zaradila i novca više nemam

U ponedeljak, 23. marta, agent u kompaniji za taksi i limo prevoz Natalija Korica je još uvek radila. Njeni poslodavci su poslušali savete Vlade i u vreme vanrednog stanja zaposlene organizovali tako da rade od svojih kuća.

Telefonska linija pomoću koje je Korica komunicirala sa klijentima iz Amerike i Evrope kako bi im organizovala prevoz od tačke A do tačke B, nekoliko dana unazad nije bila zauzeta kao obično.

„Ta jutarnja smena je bukvalno prolazila da niko ne pozove. Čisto eto, sedimo tu, kao smo na poslu a ne dešava se ništa“, priseća se Korica tog ponedeljka u razgovoru sa novinarkom Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Korica je do tada u firmi radila sedam meseci, na ugovor koji je produžavan na svaka tri meseca.

Međutim, tog ponedeljka popodne, nakon što je završila smenu, preko telefona joj je saopšteno da ne mogu da joj produže ugovor. U razgovoru su joj rekli da im je žao, da su odugovlačili sa otpuštanjem, ali i da nekome moraju dati otkaz. Zvaće je, dodali su, kad sve ovo prođe.

„Iskrena da budem, kad su to rekli, nisam sigurna da li je to neko obećanje ili je više kao neka uteha. Da li će da zovu, da li neće. Nemam pojma“, kaže Korica.

Korica nije usamljeni slučaj. Tim u kojem je radila brojao je dvadesetak ljudi. Prema njenim rečima sada je smanjen na pola.

U ovom trenutku najugroženiji su radnici koji su angažovani preko agencija, zaposleni na ugovor o delu ili na određeno vreme, kaže za CINS predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković.

„Jedna je stvar ako ste vi u stalnom radnom odnosu ili na određeno vreme, ali duže. Tu je ta procedura komplikovanija i najlakše će odlaziti ovi koji su angažovani na ugovor o delu, sezonski. To su izgleda krenuli masovno da praktikuju, tipa ako ugovor još traje (onda ih pošalju) na neplaćeno, a onda ne produžavaju zato što nema posla”, precizira Stojiljković.

Međutim i radnici sa dužim ugovorima su na udaru.

Tako je Sandri Komatović, koja je radila u jednoj beogradskoj firmi, nakon 11 meseci rada raskinut ugovor. Kako Komatović kaže za CINS, vlasnica joj je u jednom trenutku saopštila da je firma u velikim gubicima, da su od početka godine poslovali loše, a da ih je trenutna kriza totalno uzdrmala.

„Zvanično nisam dobila otkaz kao prekid ugovora, mene je (gazdarica) pitala da li sam ja saglasna da potpišemo sporazumni raskid ugovora“, priča za CINS Komatović i nastavlja: „Ćutala sam kad me je prvi put pitala zato što uopšte nisam znala koje su moje mogućnosti, koje su mi opcije. Ona me je pitala i drugi put i rekla: ‘druga opcija ti je ako hoćeš, mislim, jedino možeš da nas tužiš’“.

Komatović je pristala na sporazumni raskid ugovora koji bi, da nije raskinut, važio do januara 2021. godine.

Nacionalna služba za zapošljavanje je zbog virusa korone obustavila rad sa strankama pa sad oni koji su ostali bez posla mogu samo elektronski da se prijavljuju. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je 30. marta izneo podatak da je u prvih pet dana elektronskog prijavljivanja, 1.445 nezaposlenih građana zatražilo upis u evidenciju ove službe. Od tog broja njih 1.152 prijavilo se za naknadu u slučaju nezaposlenosti.

Da bi ublažila ekonomske posledice, Vlada je donela paket pomoći koji su 31. marta predstavili ministar finansija Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. Ovaj paket antikriznih mera vredan 5,1 milijardi evra odnosiće se samo na poslodavce koji su otpustili manje od 10% radnika kao i za firme koje su privremeno prekinule sa radom nakon 15. marta.

I subvencionisane firme otpuštaju ugovorce

Da od gubitka posla u trenutnoj situaciji nisu zaštićeni ni radnici kompanija kojima je država dala novac u vidu subvencija primer je fabrika za proizvodnju kablova za automobilsku industriju PKC Wiring Systems iz Smedereva.

Fabrika je pre dve nedelje, kako je prenela Radio-televizija Srbije (RTS), otpustila 150 radnika na određeno vreme. U decembru 2019. ova finska kompanija dobila je subvencije od države u visini od 6,4 miliona evra, obavezavši se da će do 2023. zaposliti još 1.200 radnika na neodređeno.

Prema ugovoru na osnovu kog je javni novac dodeljen ovoj firmi, trenutno stanje izazvano pandemijom korone može da se podvede pod „Slučaj više sile“.

„Korisnici podsticaja nisu odgovorni za neispunjenje ili kašnjenje u ispunjavanju ugovornih obaveza, ali su dužni da preduzmu sve mere u cilju umanjenja svake štete koja može nastupiti zbog Slučaja više sile i da poštuju zakone i druge propise”, navodi se u odgovoru Ministarstva privrede na pitanja CINS-a.

Period realizacije ovog ugovora i monitoringa, dodaju iz Ministarstva, može se produžiti za ono vreme za koje je ispunjenje bilo sprečeno ili odloženo.

Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo kaže da poslodavcima nije potrebno pozivanje na višu silu da bi otkazali ugovore o radu, dovoljan je smanjeni obim posla:

„Zakon o radu, kao ni drugi zakoni, ne regulišu ove situacije jer su izuzetno retke i veoma specifične. U vanrednom stanju se ostavlja izvršnoj vlasti, uglavnom Vladi, da prilagodi propise nekom opštem dobru”.

S druge strane, neki strani investitori koji posluju u Srbiji obustavili su svoje proizvodnje poput Gorenja, Kalcedonije, Geoksa, prokupačkog i niškog pogona fabrike Leoni. Mnogi od njih su prilikom obustave rada svoje radnike poslali na kolektivne odmore ili im aktivirali preostale slobodne dane.

U slučaju da se te opcije istroše kompanije mogu radnike poslati na prinudni odmor. Tada, prema Zakonu o radu, zaposleni imaju pravo na naknadu najmanje u visini od 60% od zarade, ali ne ispod minimalca.

Zoran Stojiljković iz Nezavisnosti mišljenja je da u Srbiji vlada konfuzija jer ne postoji dovoljno precizna uredba koja bi definisala trenutnu situaciju.

„Imate situaciju da tražite ono za šta nemate preduslova, tipa da ljudi rade a da nemaju zaštitna sredstva, da ograničavate međugradski saobraćaj, a da jedan broj ljudi putuje ali firme nemaju organizovani prevoz, da ljude šaljete (sa posla) a ne znate da im kažete da li ih šaljete na plaćena, neplaćena odsustva, bolovanja, što apsolutno nisu iste stvari”.

Natalija Korica uskoro puni 26 godina, a dva ispita dele je do kraja studija. Sada traži novi posao:

„Odmah razmišljaš šta ćeš i kako ćeš. Razmišljaš – dobiću još jednu platu, snaći ću se za sledeći mesec. Dečko i ja živimo zajedno, on i dalje radi. Skrpićemo se nekako. Zato sam odmah i krenula da nađem nešto onlajn, da ne bismo morali da razmišljamo šta ćemo za onaj tamo mesec“.

Ni Korica ni Komatović ne planiraju povratak kod starih poslodavaca.

„Ono na šta oni idu, i ono u šta oni veruju, jeste da ću se ja tamo vratiti. (…) Ne bih se vratila negde gde me neko otpustio u situaciji kad je najteže. I kao, vratićemo te kada nam opet bude bilo super, a ti do tad ko zna šta ćeš“, objašnjava Komatović.

Po pitanju traganja za novim poslom ona je neodlučna. Pitanje je, kaže Komatović, da li bi neko trenutno obavio razgovor za posao. Do sada nije dobila otkaz iako od srednje škole radi, nakon čega je završila i fakultet.

„Znaš, ja ću primiti tu svoju platu koju sam zaradila, ali više nemam. Ono što mi je možda najteže palo je što sam ostala i bez zdravstvenog osiguranja odjednom“, objašnjava Komatović.