Nesanitarne deponije veliki problem po zdravlje

Javna debata pod nazivom “Regionalna deponija u Novom Sadu: Rast zagađenja i birokratije” održana je u petak u Medija centru Vojvodine u Novom Sadu, u organizaciji Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Panelisti su se složili da se u reciklažu, sistem odlaganja i transporta otpada ne ulaže dovoljno, dok je zagađenje i šteta po zdravlje koju taj otpad proizvodi – velika. Veoma važno je raditi na edukaciji i razvijanju svesti građana.

“Stanje je loše, sistem upravljanja otpadom se svodi na nešto što smo imali u srednjem veku: skupite i bacite”, rekao je Igor Jezdimirović, predsednik udruženja Inženjeri zaštite životne sredine.

“Mi imamo priču da je to jako skupo. Slažem se. (…) Ono što nije podvučeno je da građani Novog Sada više od 20 godina plaćaju mesečnu ekološku taksu koja na godišnjem nivou iznosi skoro dva miliona.” On dodaje da “novca ima, samo se ne troši za ono što jesu prioriteti” i pozvao na odgovornost nadležne jer se zdravlje ljudi mora smatrati prioritetom.

Na uticaj koji deponije mogu imati na zdravlje ljudi upozorila je Nataša Dragić iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine. “Kroz lanac ishrane čovek zaista jeste ugrožen ukoliko se deponije ne dovedu na nivo sanitarnih deponija”, rekla je Dragić. Kao loše posledice po životnu sredinu i zdravlje navela je negativan uticaj na vode, mogućnost širenja zaraznih bolesti i štetne emisije zagađujućih materija.

Među problemima je istakla požare na deponijama, koji “direktno ugrožavaju zdravlje ne samo stanovnika u blizini deponije nego i radnika na deponiji, a sve je više sakupljača otpada”.

Problem je i buka koja narušava kvalitet života, a mogu je pratiti i teži zdravstveni problemi poput kardio-vaskularnih.

Kristina Cvejanov, predsednica udruženja Asocijacija reciklera ambalažnog otpada, predstavila je evropske prakse koje Srbiju tek čekaju: “Vi nigde u Evropi ne možete da istovarite šleper otpada i da za to ne platite“.

Prosečna naknada za ambalažu (eko taksa) u Srbiji je najniža u regionu, objašnjava Cvejanov, sa devet evra po toni ambalažnog otpada, što je višestruko niže od zemalja u regionu. Pored toga naplata eko taksi je nedovoljno efikasna, a naši recikleri prerađuju otpad iz inostranstva, kako bi imali isplativ posao, dodaje ona.

Milica Stojanović, novinarka CINS-a, predstavila je nalaze istraživanja koji su ukazali na malu udaljenost glavnih deponija od naseljenih mesta, među kojima je novosadska, a govorila je i o problemu velikog broja divljih deponija.

“U Novom Sadu nova deponija bi trebalo da nastane proširenjem već postojeće gradske, na čemu je rad započet 2010. godine“, rekla je Stojanović. Međutim, iako je sanitarna deponija, po planu, trebalo da bude gotova 2014. godine, radovi još nisu počeli. Otpad se odlaže na staru deponiju, čime ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi.

“Ovakvi zastoji postoje u čitavoj zemlji“, rekla je Stojanović.

Strategija upravljanja otpadom Srbije dala je predlog o izgradnji 26 regionalnih centara koje bi trebalo da reše problem upravljanja otpadom. Procene su da je za rešenje problema sa deponijama u Srbiji potrebno 918 miliona evra.

Panel o dugogodišnjem problemu sa kojim se suočavaju građani Novog Sada – odlaganju otpada i sporoj realizaciji izgradnje nove regionalne deponije organizovan je nakon višemesečnog istraživanja CINS-a koje možete da pročitate ovde. Na panelu se nisu pojavili predstavnici iz lokalnih i državnih institucija, iako su bili pozvani.

CINS-ovo istraživanje je nastalo kao deo šireg projekta koji se bavi temama iz oblasti zaštite životne sredine, na kome CINS sarađuje sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji, uz podršku Švedske.