Kontrola finansiranja političkih stranaka nije navedena kao jedna od nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije u nacrtu novog zakona koji reguliše njen rad. Prema još važećem Zakonu o Agenciji, ovo telo kontroliše i vodi registre koji se tiču finansiranja stranaka.
Na debati o nacrtu zakona, održanoj 21. novembra na Fakultetu političkih nauka,
član Odbora Agencije, Zoran Stojiljković, rekao je da mu se ovo ne čini kao dobra odluka i da je ta nadležnost trebalo da se nađe u nacrtu.
“Na mala vrata se uvodi mogućnost da se sutra pojavi rešenje gde ćete vi nekog manje nezavisnog, sa manje kapaciteta a više političkog upliva, ovlastiti za to”, kaže Stojiljković.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, dodao je da bi ovo moralo što pre da se reši, između ostalog jer se predsednički izbori održavaju sledeće godine.
Niko iz Ministarstva pravde, čija je Radna grupa izradila nacrt zakona, nije prisustvovao debati.
Tatjana Babić, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije
Na pitanje novinara Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) zbog čega je ova promena napravljena, iz Ministarstva su naknadno odgovorli da je u toku javna rasprava koja za cilj ima da se komentarima i sugestijama dobije što kvalitetniji zakon, kao i da je finansiranje stranaka uređeno Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti.
U Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti navodi se da je Agencija nadležna za kontrolu finansiranja stranaka, ali nije jasno kako će to izgledati u budućnosti, s obzirom na to da se po novom Zakonu o Agenciji, ta njihova nadležnost briše.
Novi zakon o Agenciji trebalo je da bude usvojen pre više od dve godine, ali je do sada njegovo donošenje odlagano nekoliko puta. Na veliko kašnjenje ukazali su i izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije za 2015. i 2016. godinu. Nacrt zakona je objavljen u septembru 2016. godine, nakon čega je stavljen na javnu raspravu, a prema sadašnjim planovima trebalo bi da bude usvojen do kraja ove godine.
CINS je u avgustu pisao i da se preporuke za razrešenje koje Agencija donosi protiv funkcionera često ne poštuju, zbog čega oni prolaze nekažnjeno. Istraživanje je pokazalo da su funkcioneri smenjeni u samo 11 od preko 50 preporuka koje smo analizirali.
Jedan od razloga za retko postupanje po preporukama Agencije je što one do sada nisu bile obavezujuće, a sudeći po nacrtu novog zakona, tako će i dalje ostati.
Tatjana Babić, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, kaže da su oni predlagali da preporuke budu obavezujuće, ali da Ministarstvo pravde to nije prihvatilo. Stav Ministarstva je da bi time Agencija imala mogućnost da menja volju građana ukoliko bi mogla da smenjuje ministre ili premijere.
Preko nam je potrebna potpuno kadrovski nova Agencija za borbu protiv korupcije koja će istražiti i poreklo imovine funkcionera , zaposlenih i finansijsko poslovanje u sadašnjoj ! Postojeća nema kredibilitet i treba je rasformirati. Zašto više niko ne pominje konferenciju za štampu na kojoj je Mario Spasić obelodanio dokaze o teškim finansijskim i zloupotrebama prilikom zapošljavanja u ovom državnom organu koji treba da bude kjlučna institucija u borbi protiv korupcije.