Istraživačke pričeFunkcioneri

Milioni poslanicima za gorivo „na reč“

19. jun 2020.
Narodna skupština; foto: CINS
Narodni poslanici koji svojim kolima dolaze u prestonicu na zasedanja parlamenta novac utrošen na gorivo ne pravdaju računima već samo potpisanim izjavama. Ove beneficije koriste i poslanici koji imaju stanove u Beogradu, u čemu sagovornici CINS-a vide malverzacije.

Na nekoliko stotina metara od Narodne skupštine, u centru Beograda, nalazi se trosoban stan bivšeg gradonačelnika Niša i predsednika poslaničke grupe Demokratske stranke (DS) Gorana Ćirića. Novinarima Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je trebalo tri minuta šetnje od Ćirićevog stana do ulaza u Narodnu skupštinu.

Iako od 2008. godine poseduje stan i garažu blizu radnog mesta, prema istraživanju CINS-a Ćirić je od početka 2016. godine do kraja 2019. od parlamenta naplatio nešto više od 1,5 miliona dinara jer je svojim vozilom dolazio na sednice. Ćirić u Beogradu radi i kao specijalni savetnik u Pošti Srbije.

Na pitanje na osnovu čega je dobijao novac za gorivo kada stanuje u glavnom gradu, Ćirić odgovara da u Niš odlazi „skoro svaki vikend“:

„Živim u Nišu u porodičnoj kući i imam stan u Beogradu. Dvanaest godina sam na putu između Niša i Beograda iz porodičnih razloga. Skoro svakog vikenda putujem u Niš“.

Kako kaže, na jug ponekad putuje i radnim danima, ali u večernjim satima kako bi se ujutru vratio za Beograd.

Ćirić tvrdi i da je novac za gorivo dobijao samo za dane kada putuje na sednice. Međutim, po toj računici, Ćirić bi trebalo da je novac uzimao samo ponekad, ali podaci do kojih je došao CINS pokazuju da je ovaj poslanik za godinu dana bio na najmanje 23 sednice skupštinskih odbora a da je novac uzeo za 20 sednica.

Naime, u zvaničnim skupštinskim dokumentima se vidi da se od jula do kraja oktobra 2016. i od maja do septembra 2017. godine ovaj poslanik nalazi na isplatnim listama za dolazak na maltene sve sednice i sastanke odbora kojima je prisustvovao – uključujući Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Od tri sednice na kojima Ćirić nije uzeo novac za gorivo, dvema je prisustvovao bez naknade, a na trećoj je naplatu puta prepustio koleginici iz stranke. Pored toga, Ćirić je prisustvovao plenarnim sednicama, za koje je takođe dobijao novac za put.

Nakon što su ga novinari CINS-a pitali za komentar na ove nalaze, Ćirić je prestao da odgovara.

 

Pored Ćirića, mesto u parlamentu od 2014. ima i poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Darko Laketić. On je dve godine kasnije postao pomoćnik direktora Kliničko-bolničkog centra Dr Dragiša Mišović, a od decembra 2019. taj posao je zamenio mestom asistenta na beogradskom Medicinskom fakultetu.

Premda Laketić već dugo radi u Beogradu, prema skupštinskoj evidenciji prebivalište mu je u Prokuplju. On u tom gradu na svoje ime nema nekretnine, a u prestoničkom naselju Vračar poseduje troiposoban stan, nedaleko od Hrama Svetog Save, kao i omanji lokal u istoj zgradi. Južne vesti su 2018. godine pisale da Laketić naplaćuje gorivo za dolazak u Skupštinu iako su sugrađani tvrdili da ne živi u Prokuplju, a CINS-ova baza pokazuje da je sa putovanjima nastavio i 2019. te da je za četiri godine na osnovu troškova za gorivo dobio 2,9 miliona dinara.

Na vračarskoj adresi je novinarima CINS-a dva puta rečeno da Laketić nije tu, a komšije koje smo sreli su potvrdile da on i supruga tu stanuju. Sam Laketić je u telefonskom pozivu rekao da se nalazi u Prokuplju, ali da na naša pitanja nema komentar. Laketićev prvi komšija u tom gradu nam je potvrdio da je poslanik tu već neko vreme i da često dolazi:

„Izgubi se možda tako na dva, tri dana, možda, pet, kad kako, ali je ovde“.

Princip da poslanici koji imaju stan u Beogradu uzimaju pare za gorivo predsednik nevladine organizacije Koalicija za nadzor javnih finansija, Dragan Dobrašinović, okarakterisao je kao „bedan“.

„Oni se poigravaju, prijavljuju ono što je njima povoljnije na osnovu svojih interesa, tako da to svakako jeste zloupotreba. (…) Oni (zakonski) mogu to da rade, ali time što to rade, oni praktično varaju nadležne organe“, izjavio je Dobrašinović za CINS.

Prema Odluci Administrativnog odbora, narodni poslanici koji svojim kolima putuju u Beograd na sednice i druge skupštinske obaveze imaju pravo da dobiju 15 odsto od cene goriva po kilometru u oba smera.

Ukoliko skupštinska sednica ili rad u radnim telima traju duže od jednog dana, poslanik može u celosti da naplati samo jedan dolazak i odlazak iz prestonice, a za ostale dane za put do 125 kilometara od Beograda (250 km u oba smera), što narodni poslanici često i koriste.

Tu mogućnost je koristio i Miloš Bošković iz Niša, poslanik stranke Dosta je bilo od juna 2016. do marta 2018. Kada su sednice bile vezane, kolega i on su uzimali novac kao da putuju, a onda su njime plaćali zakup stana u Beogradu. To nisu prijavljivali Skupštini jer onda ne bi mogli da putuju kućama:

„Veliki problem je kad ti uzmeš stan u Beogradu – ti se vodiš da si tamo sve vreme i nemaš nadoknadu troškova za Niš. (…) Razmisli, imaš ženu i decu u Nišu i sada ćeš ti da odeš u Beograd, a oni će da ostanu tamo. (…) Na kraju ti ispadne najbolja ova fleksibilna varijanta gde sam rešavaš smeštaj“.

Poslanici koji su koristili sopstvene automobile za četiri godine ukupno su potrošili nešto manje od 290 miliona dinara na gorivo.

Skok cene benzina, više para za poslanike

Drastični skok cene benzina 2018. godine, kada su vozači protestovali, odrazio se i na to koliko građani plaćaju prevoz poslanicima. Naime, troškovi goriva su skočili gotovo za trećinu pa je iz budžeta za gorivo za poslaničke automobile 2016. i 2017. godine izdvajano oko 60 miliona dinara godišnje, a u naredne dve godine po oko 85 miliona dinara.

Mladen Jovanović, direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju koja se zalaže za izmenu izbornog sistema i demetropolizaciju narodnih poslanika, smatra da se političari u Srbiji vode duhom secikesa i da to urušava imidž parlamenta.

„Postajemo prosto imuni na tu pojavu, a zapravo te male stvari najbolje pokazuju prirodu ljudi koji su u politici. (…) Mislim da je važno da mi kao građani razumemo da ti putni troškovi u ukupnom iznosu nisu veliki. (…) Šta onda neko ko želi nešto pošteno, dobro da uradi za svoj grad, može da očekuje od poslanika koji na tako sitnim stvarima pravi svoje malverzacije?“

Do novca samo uz izjavu

Prema Informatoru o radu parlamenta, poslanici ne moraju kao dokaz da dostavljaju račune za gorivo čime bi potvrdili da li su i odakle putovali. Primera radi, ukoliko poslanik koji živi u Novom Sadu jednog dana u Skupštinu dođe iz Pančeva, on može bez ikakve kontrole da napiše da dolazi iz rodnog grada i da naplati veće troškove.

Koliko su kilometara prešli poslanici dokazuju jedino svojom potpisanom izjavom.

„Narodni poslanici koji na sednice Narodne skupštine i njenih radnih tela dolaze sopstvenim vozilom, potpisuju izjavu kojom potvrđuju da su za dolazak na sednicu koristili sopstveno vozilo, sa navođenjem podataka o registarskom broju vozila, relaciji putovanja, broju pređenih kilometara i datumu održavanja sednice Narodne skupštine, odnosno sednice radnog tela“, piše na sajtu parlamenta.

Prema podacima koje je CINS-u dostavila Narodna skupština, naknadu za sopstveni prevoz su dobili i poslanici koji žive u Baćevcu kod Barajeva pa i beogradskoj opštini Palilula. Međutim, oni tvrde da taj novac uopšte nije bio za put do kuće.

Tako je poslanik Ljubinko Rakonjac iz partije Zeleni Srbije i direktor Instituta za šumarstvo 2017. godine na kredit kupio jednosoban stan kod Filmskog grada, a živi u udaljenom beogradskom naselju Baćevac. Prema podacima koje poseduje CINS, njemu je 2018. i 2019. godine isplaćeno po više od 90.000 dinara za troškove sopstvenog auta.

Iako neveliki troškovi, Rakonjac u razgovoru za CINS kaže da to nije za put do kuće, već za sednice mimo Beograda - za šta su popunjavali i putne naloge:

„To se odnosi na troškove održavanja sednica skupštinskih odbora, koje su održavane van Beograda. Naime, jedna međunarodna organizacija, mislim da je UNDP, finansira troškove narodnih poslanika, kada se sednice odbora održavaju u mestima van Beograda“.

Meho Omerović iz Socijaldemokratske partije Srbije je podneo ostavku na poslaničku funkciju jula 2018, nakon što je uhapšen na frankfurtskom aerodromu zbog neplaćene kozmetike iz duty free šopa. Te godine, ali i godinu dana ranije, Omerović je na konto korišćenja svog auta naplatio oko 50.000 dinara, iako stanuje u beogradskoj opštini Palilula. Za CINS kaže da je u pitanju gorivo koje je potrošio na službeni put u zemlji, a koje mu je uplaćeno pod tom stavkom.

Narodna skupština do objave teksta nije odgovorila na pitanja CINS-a kako je do toga došlo, kao ni da li UNDP zaista nadoknađuje troškove prevoza za poslanike.

 

Sledi nalog za isplatu naknada na ime narodnog poslanika i, na kraju meseca, novac im leže na račun.

Dragan Dobrašinović smatra da ovakvi propisi treba da se menjaju:

„Taj propis po kojem oni ništa ne moraju da pokazuju i dokazuju, on je, pretpostavljam, prepisan iz zakona ili podzakonskih akata nekih zemalja u kojima se daleko više drži do morala. U kojima je nezamislivo da poslanik radi takvu stvar. (…) Međutim, kod nas je stanje stvari očigledno drugačije“.

Komentarišući nalaze CINS-a da se isto ponašaju poslanici iz vlasti i iz opozicije, Dobrašinović kaže da u takvim slučajevima između rivala iz skupštinskih klupa postoji konsenzus:

„U takvim stvarima, kada treba da se čerupa država, onda postoji konsenzus. Oni nemaju ništa jedni protiv drugih u takvim stvarima. Dakle, i jedni i drugi su sa prstima u medu. Makar i to malo. To je objektivno malo novca u odnosu na sve troškove kriminala državnog, korupcije, malverzacija, zloupotreba, to je malo. Ali u moralnom smislu, nije ništa manje problematično.“

Narodna skupština do objave teksta nije odgovorila na pitanja da li i kako kontroliše putovanja poslanika.

Novac za put uzimao je i predsednik Pokreta za obnovu Kraljevine Srbije Žika Gojković. Kako je iz Sombora, on je od 2016. do 2020. naplatio 2,3 miliona dinara za gorivo. Međutim, prema podacima iz Katastra nepokretnosti, Gojković je od 2018. godine vlasnik dvosobnog stana na Voždovcu, nedaleko od fudbalskog stadiona Crvene zvezde. On za CINS objašnjava da je stan nasledio od tetke i teče i da samo povremeno svraća, jer sa porodicom živi u Somboru.

„Nikada se nisam selio za Beograd, nikada nisam uzimao dodatak za odvojeni život, nikakve privilegije nisam uzimao od Skupštine. Skupštinska kola sam možda uzimao 5-6 puta, za 5-6 godina.“

Poslanik iz redova SNS Ljubiša Stojmirović takođe poseduje stan u Beogradu, a od pre nekoliko godina živi u Crnoj Travi. Do kraja 2019. godine Stojmirović je kao naknadu za gorivo uzeo 2,9 miliona dinara.

Novinari CINS-a su ga pronašli na mirijevskoj adresi. On je rekao da putuje otkako je, u toku mandata, promenio prebivalište:

„Živim u Crnoj Travi, ali imam i ovde stan. Nekad budem (u Beogradu) par dana, nekad budem desetak dana“.

Mladen Jovanović smatra da bi pored personalizacije izbornog sistema, odnosno promene kojom bi građani direktno birali svoje predstavnike u parlamentu, poslanici trebalo da imaju obavezu da jedno vreme rade u Beogradu, a jedno vreme u mestu iz kojeg su došli.

„Dve nedelje si u svom mestu koje te je izabralo, dve nedelje si u Parlamentu. (…) Time postoji vrlo jasan zahtev posla poslanika, kad treba gde da budeš, a samim tim opredeljena sredstva za putne troškove se znaju unapred. (…) A ovako imamo taj sistem, u kojem ko u stvari utvrđuje da li je bilo opravdano putovanje? Niko. Samo poslanik za sebe“, kaže Jovanović.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Realizovano uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije.

(Video u priči je realizovan uz podršku Internewsa u okviru projekta Jačanje nezavisnih medija u Evropi i Evroaziji (SIMEE).)

Autori:

Ostavi komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o

Tagovi

Povezano

Send this to a friend