AktuelnoVazduh

Kvalitet vazduha u 2019: Bolje merenje, veće zagađenje, Bor opasan po život

07. sep 2020.
SEPA-ina stanica za merenje kvaliteta vazduha u Boru; foto: CINS
Tek objavljen izveštaj o kvalitetu vazduha za 2019. godinu Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) osim starih problema - PM čestica koje direktno štete zdravlju - pokazuje da se među glavnim zagađujućim materijama nalazi i gas sumpor-dioksid. Zbog njega je Bor 13 puta prošle godine i zvanično bio opasan po zdravlje ljudi. Podaci upućuju i da je u 2019. poboljšan rad mernih stanica u zemlji, čime je procenat relevantnih podataka skočio sa 48% na 85%.

Beograd, Niš, Smederevo, Kosjerić, Pančevo, Novi Sad, Užice, Bor, Valjevo, Kraljevo, Subotica, Požarevac, Zaječar, Beočin zvanično su mesta sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji, pokazuju tek objavljeni podaci Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA). PM čestice koje utiču na zdravlje ljudi, te u krajnjoj liniji mogu da dovedu i do malignih oboljenja, glavni su problem u ovim mestima, osim u Boru koji je zagađen sumpor-dioksidom (SO2).

U Valjevu je zabeleženo 132 dana sa prekomernim zagađenjem PM10 česticama, sledi Užice i jedna stanica u Smederevu, gde je svaki treći dan izmereno prekomerno zagađenje. Najveća koncentracija PM10 čestica u toku samo jednog dana zabeležena je u Zaječaru, više od četiri puta iznad dozvoljene. PM2.5 najviše je bilo u Valjevu, Nišu i Kraljevu. U prestonici je najlošiji vazduh bio na Novom Beogradu, gde je skoro svaki drugi dan bio prekomerno zagađen.

Za većinu gradova ovo nije novost. Ipak, Bor, Niš i Novi Sad su u 2019. svrstani u red onih sa najgorim vazduhom, iako su u 2018, bar zvanično, imali čist vazduh. CINS je ranije pisao da je situacija u 2018. u Nišu bila dobra jer nije bilo dovoljnog merenja.

Agencija upozorila na opasnost u Boru

SEPA u Izveštaju navodi da je i ranije, od 2010. pa do puštanja u rad nove topionice 2015. uočila „zabrinjavajuće stanje“ u Boru. Novom topionicom je nivo SO2 u centru grada smanjen, međutim situacija se opet pogoršala 2019. pa je SEPA pozvala na smanjenje zagađenja.

Topionica je postrojenje u sklopu nekadašnjeg RTB Bora, koji je krajem 2018. preuzeo kineski Ziđin. CINS je već izveštavao o problemima sa zagađenjem u Boru, gde su građani tokom 2019. protestovali i javno govorili da osećaju veće zagađenje koje im smeta dok dišu, te da se zatvaraju po kućama.

Bor se, međutim, izdvaja i po intenzitetu zagađenja – prema izveštaju za 2019, vazduh u centru Bora zbog SO2 bio je „opasan po zdravlje ljudi“ 13 puta. To znači da je 13 puta SO2 ili azot-dioksid (NO2) na jednom mestu bio duže od tri sata u količinama iznad dozvoljenih (u ovom slučaju je prag pomeren sa 350 na 500 mikrograma po satu). O tome SEPA na svom sajtu obaveštava javnost  (svake srede za prethodnu nedelju).

Podaci iz izveštaja upućuju i na dobru vest – da je Agencija poboljšala kvalitet merenja, odnosno da stanice daju veću količinu validnih podataka u odnosu na ranije.

Naime, sistem mernih stanica u Srbiji je godinama propadao, zbog čega je većina podataka sa stanica bila neupotrebljiva, a građani Srbije nisu imali realnu sliku o zagađenju, o čemu je CINS već pisao. Za razliku od 2018, kada je upotrebljivo bilo nešto ispod polovine podataka sa stanica (tačnije 48%), prema SEPA-inom izveštaju ove godine taj procenat je daleko veći i iznosi 85%.

Tako se mreža stanica približila kvalitetu koji je imala na samom početku, odnosno 2011. godini kada je sa stanica dobijeno 94% validnih podataka.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Prijavite se na newsletter.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Najstarije
Najnoviji Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare

Povezano

18. okt 2024.
Kada kompanije nanesu štetu životnoj sredini, njima i njihovim rukovodiocima se u privrednim postupcima izriču kazne ispod zakonskog minimuma. Krivične prijave su retke. CINS analizira zašto je to tako i šta su moguća rešenja.
28. jun 2024.
„Očigledno je trafostanica stala jer je nivo metana na tom mestu prešao kritičnu granicu. Samim tim se isključio separatni ventilator. To se dešava. Nije to ništa neobično. Ako me pitate da li bi to smelo, u principu ne bi smelo da se ostane bez sveže vetrene struje (svežeg vazduha prim. nov.) na samom otkopu”, kaže u intervjuu za CINS Branko Gluščević, jedan od profesora Rudarsko-geološkog fakulteta koji su veštačili nesreću u rudniku Soko u kojoj su poginula osmorica rudara.
26. jun 2024.
Dve godine od nesreće u rudniku Soko, tužilaštvo je stavilo tačku na istragu u ovom slučaju i navelo da niko nije odgovoran za smrt osmorice rudara već da je kriva viša sila. CINS otkriva niz propusta koji su pratili nesreću.
24. jun 2024.
Za rudarske nesreće u Srbiji u većini slučajeva niko ne odgovara. Vratićemo se u 1998. godinu, kada se u rudniku Soko dogodila još jedna velika nesreća i pronalazimo vezu između nje i nesreće iz 2022. U ovoj finalnoj epizodi druge sezone Tragova, sumiramo šta su sve bili propusti pre, za vreme i posle nesreće, istražujemo kakav je položaj rudara u Srbiji i odgovaramo na pitanje šta preostaje porodicama posle svega.