Koliko je zaista uspešna borba protiv korupcije i kriminala

Osim što je potvrdio kandidaturu za predsednika Srbije na predstojećim izborima, premijer Aleksandar Vučić govorio je o brojnim temama gostujući sinoć u emisiji Upitnik na Radio-televiziji Srbije. Kao jednu od pozitivnih stvari ostvarenih tokom njegovog mandata istakao je borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, međutim, iako su rezultati bolji, nije do kraja zadovoljan jer još uvek postoje ljudi u državnim organima koji sarađuju sa kriminalcima.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) godinama ukazuje na neefikasno pravosuđe i na probleme u borbi protiv korupcije, stoga podsećamo na neka od naših istraživanja, koja ne idu u prilog navodima o dobrim rezultatima u ovim oblastima.

Na pitanje voditeljke Olivere Jovićević „Koji tajkun koji je opljačkao Srbiju je u zatvoru?“ premijer Vučić je nesigurno odgovorio da ih ima mnogo, ali je uspeo da navede tek nekoliko imena, poput Mila Đuraškovića i Miroslava Miškovića. Miškovića i Đuraškovića je imenovao i kada je upitan za sporne 24 privatizacije, dodajući da protiv njih postoje presude.

U stvarnosti, u junu 2016. godine, Miroslav Mišković jeste nepravosnažno osuđen na pet godina zatvora ali za pomaganje sinu Marku u utaji poreza. Iako je danima bio na naslovnicama tabloida i političari su ga često navodili kao primer borbe protiv korupcije, sudsko veće Specijalnog suda u Beogradu ga je zapravo oslobodilo optužbi za malverzacije u putarskim preduzećima.

Đurašković je takođe prvostepeno oslobođen malverzacija u putarskim preduzećima, ali je osuđen na sedam godina zatvora zbog štete nanete kruševačkoj fabrici maziva i utaje poreza.

CINS je u više navrata pisao o slučajevima takozvane „24 sporne privatizacije“ i prodaje preduzeća u državnom vlasništvu, o kojima su predstavnici vlasti neretko govorili kao da su već okončani. Međutim, istrage su vođene dugo, a premijer Vučić sinoć je izjavio da „u šest slučajeva nemamo slučaj.“

Vučić je rekao da brzo otkrivanje i rešavanje ovakvih slučajeva onemogućava neefikasnost u pravosuđu i tužilaštvu.

Upravo su Vučić i drugi predstavnici vlasti u prošlosti neretko najavljivali hapšenja ili prejudicirali ishode istraga. Tako je Vučić u junu 2014. godine Dragoslava Kosmajca označio kao “najvećeg narko dilera u Srbiji”, dodajući da je reč o osobi čije ime niko ne sme da izgovori. Kosmajac je u novembru te godine uhapšen ali ne zbog trgovine drogom. Kasnije je optužen da je nezakonito postao vlasnik parcele od oko 7,5 ari, odnosno, da je utajio oko 4.000 evra poreza.

Političari i bivši državni funkcioneri bez presuda

Voditeljka Olivera Jovićević je u jednom trenutku tokom sinoćne emisije izjavila kako ne pamti kada je politički funkcioner ozbiljnije kažnjen, dodajući da su u kratkom roku sumnji oslobođeni i Mlađan Dinkić i Dragan Šutanovac.

Vučić je na to odgovorio da se vode ozbiljni postupci protiv mnogih političara, navodeći kao primere Olivera Dulića, Borislava Novakovića i Slobodana Milosavljevića.

CINS je takođe pisao o dugogodišnjim istragama i sudskim postupcima protiv funkcionera, koji se neretko okončavaju bez rezultata, odnosno, osuđujućih presuda.

Borislava Novakovića i još sedam osoba je u septembru 2013. godine privela policija, a mediji su čak mesec i po dana pre toga najavili ovo hapšenje. Novaković je u to vreme bio šef poslaničke grupe Demokratske stranke u skupštini Vojvodine i bivši direktor Zavoda za izgradnju Novog Sada. Sa saradnicama iz Zavoda za izgradnju je bio osumnjičen za zloupotrebe službenog položaja i nesprečavanje malverzacija sa zemljištem, dok su ostali bili osumnjičeni za zloupotrebu u privredi i poresku utaju.

Slučaj na kraju nije ni dospeo do suda. Nešto više od dve godine kasnije, istraga je obustavljena jer je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu odustalo od krivičnog gonjenja. U odgovoru Tužilaštva CINS-u navedeno je da nema osnovane sumnje da su uradili ono za šta su bili osumnjičeni.

Osim ovog, protiv Novakovića se vodi još jedan postupak zbog navodnih zloupotreba prilikom izgradnje Bulevara Evropa u Novom Sadu. U ovom slučaju se trenutno pred Specijalnim sudom u Beogradu, iznose završne reči.

Jedan od najstarijih nerešenih slučajeva u Višem sudu u Beogradu, protiv Mire Marković i još deset optuženih, traje gotovo 14 godina. Ročišta su odlagana najmanje 50 puta, proces je barem četiri puta vraćan na početak, a optužbe protiv dve osobe su u međuvremenu zastarele.

Pored Mire Marković, supruge nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića i direktorke Direkcije Jugoslovenske levice, među optuženima su: Živka Knežević, nekadašnji Generalni sekretar Vlade Srbije, Mihalj Kertes, bivši direktor Savezne Uprave carina, Branislav Ivković, koji je obavljao funkciju ministra nauke i tehnologije i drugi. Više javno tužilaštvo ih sumnjiči da su 2000. godine učestvovali u nezakonitoj dodeli državnih stanova.

Istraživanje CINS-a pokazalo je da se borba protiv korupcije u praksi svodi na medijske najave i hapšenja pred kamerama. Njih prati veliki broj krivičnih prijava, znatno manje optužnica i još manje osuđujućih presuda. Češće se procesuira „sitna“ korupcija.

U periodu od početka 2013. do kraja 2015. godine, osnovni i viši sudovi su za koruptivna dela dosudili 1.861 kaznu, od čega najviše uslovnih – 1.268. Kaznu kućnog i pravog zatvora dobilo je 538 osoba, a njih 55 kažnjeno je novčano.

Pritom se borba protiv korupcije većinom svodi na svega tri krivična dela: proneveru, zloupotrebu službenog položaja i zloupotrebu položaja odgovornog lica u privatnoj firmi. Prema rečima osoba iz pravne struke, dva dela zloupotrebe položaja su problematična jer su preširoko formulisana pa je, u praksi, ljude moguće procesuirati za različite stvari, bez velikih rezultata.

U intervjuu za CINS sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić rekao je da se vrši zloupotreba zloupotrebe:

“Koliko tih postupaka od samog starta biva potpuno pravno rečeno, besmisleno povedeno… ali postoji određeni politički pritisak kroz medije i onda se ulazi u jednu reku koja nema ni kraja ni početka i gde je svima manje više jasno da to nikuda ne vodi.“

CINS je istraživao i šta se dešava funkcionerima koji prekrše Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. U velikom broju slučajeva institucije odlučuju da ne prihvate preporuke Agencije za razrešenje funkcionera, a kao opravdanje navode različite razloge, od toga da je Agencija pogrešila pa do toga da je kazna preoštra i da je dovoljna samo opomena funkcioneru.

Tako funkcioneri koji zapošljavaju rodbinu, novcem građana plaćaju svoje ili firme članova porodice i zauzimaju više funkcija odjednom, često ne odgovaraju zbog toga. CINS je analizirao više od 50 preporuka – u samo 11 slučajeva funkcioneri su smenjeni.

O postupcima koje je pokretala Agencija CINS je objavio bazu podataka koju možete pogledati na OVOM LINKU.

U bazi se izmedju ostalih, nalaze i tri postupka protiv gradonačelnika Beograda Siniše Malog zbog neblagovremenog podnošenja izveštaja o imovini i prihodima i neprenošenja upravljačkih prava u firmi zbog čega su mu izrečene mere upozorenja. U proteklim danima Mali je bio tema, nakon što je Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) objavila intervju sa njegovom bivšom suprugom u kojem iznosi niz optužbi. Vučić je kratko govorio i o ovom slučaju, te je praktično najavio da Mali neće još dugo biti na funkciji.

Povezane priče

Otkrivamo podatke koje REM krije: Kako su u kampanji izveštavali Pink, Hepi, Prva i B92

Vučić i pretnje na internetu: Strah koji gazi zakon

Kako je SNS od podstanara došao do milionskih nekretnina

Život posle državnog posla: Gde odlaze javni funkcioneri