Mediji za vreme izbora omogućavaju strankama gotovo besplatnu promociju, odobravajući im popuste na oglašavanje koji idu i do 90 odsto. Interesi kojima se vode prilikom donošenja ovakvih odluka nisu poznati i ne mogu se ekonomski opravdati, pokazuje istraživanje Cenzolovke.
Za vreme izbora, političke stranke na oglašavanje u medijima potroše oko 10 miliona evra. Najveći deo tog novca odlazi televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, pošto na taj način poruke političara najlakše dolaze do publike, odnosno glasača.
Mediji često odobravaju popuste koji zavise od količine novca koja se uplati. RTS je odobravao do 30 odsto, TV Prva do 45, B92 i do 65 odsto. Lideri u ovakvom poslovanju sa strankama proteklih godina bili su Happy i Pink sa 90 i više odsto.
Da bi privukli neku stranku da se baš kod njih oglašava, mediji često odobravaju popuste koji zavise od količine novca koja se uplati. Radio-televizija Srbije je, na primer, odobravala popuste do 30 odsto, TV Prva do 45 odsto, a B92 i do 65 odsto.
Često su ti popusti bili i mnogo viši. U proteklih pet godina, kao lideri u ovakvom poslovanju sa partijama istakle su se televizije Happy i Pink, koje su odobravale popuste više i od 90 odsto. Na taj način se prostor, koji je televizijama sa nacionalnom frekvencijom država samo ustupila, u velikoj meri stavlja na raspolaganje političkim partijama i njihovim liderima.
Kako 120 miliona pretvoriti u 10
Tako je za drugi krug predsedničkih izbora 2012. godine Televizija Pink na već odobrenih oko 70 odsto popusta, predsedničkim kandidatima koji su ušli u drugi krug izbora, Borisu Tadiću i Tomislavu Nikoliću, odobravala dodatne popuste približno iste visine. Time je omogućila ovim političkim liderima da prostor na televiziji, koji vredi oko 120 miliona dinara, plate svega desetak miliona.
Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije
Da ekonomija ne igra glavnu ulogu u ovakvim odnosima pokazuje i primer TV Happy. Ova televizija je 2014. godine sklopila sa strankama ugovore za oglašavanje po cenovniku sa popustima koji nisu mnogo odstupali od drugih televizija.
Nekoliko dana nakon toga, međutim, poslovodstvo TV Happy menja cenovnik i strankama sa kojima je već sklopila ugovor, bez obzira na količinu kupljenog prostora, daje jedinstveni popust od 90 odsto.
Posebno je zanimljivo to što je TV Happy ovakvim popustima zaradila dvostruko manje novca za dvostruko više izdatog prostora za oglašavanje nego u vreme parlamentarnih izbora 2012. godine, kada toliki popusti nisu odobravani.
Naime, 2012. godine ova televizija je za emitovanje oko pet i po sati stranačkih oglasnih poruka zaradila skoro 11 miliona dinara, da bi 2014. godine, sa ogromnim popustima, za skoro devet sati zaradila svega oko pet miliona.
Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, kaže da, prema njegovom mišljenju, ne postoji ekonomska opravdanost za ovako visoke popuste, i dodaje:
“Možemo pretpostaviti dve stvari: ili se radi o želji da se načini ustupak određenoj političkoj opciji, ili se, s druge strane, ekonomska cena dopunjuje nekakvim okolnim putevima u saradnji sa političkim strankama i pojedincima.”
U Agenciji za borbu protiv korupcije, koja nadgleda finansiranje izbora, kažu da veliki popusti ne znače nužno i kršenje Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Televizija Happy je 2014. ovakvim popustima zaradila dvostruko manje novca za dvostruko više izdatog prostora za oglašavanje nego u vreme parlamentarnih izbora 2012. godine, kada toliki popusti nisu odobravani
“Kršenje tog zakona bi pretpostavljalo odstupanje od tržišnih uslova poslovanja medija koji daje popust. Pa, recimo, na taj način stavi u neravnopravan položaj jedan politički subjekt i za istu uslugu — na primer oglašavanje u trajanju od jednog minuta — jednoj partiji da popust 30 odsto, a drugoj 60 odsto i tu razliku nam ne prijavi kao prilog”, kaže Predrag Knežević iz Agencije za borbu protiv korupcije.
On smatra da ovakvi slučajevi ipak izazivaju sumnju:
“Pobuđuje sumnju to da medij koji dozvoljava toliki popust u tome ima interes. Recimo, da će sutra, kada neka od tih partija bude na vlasti, taj medij biti u povoljnijem položaju u odnosu na druge, ili da će imati neke povlastice prilikom naplate poreza i slično.”
PINK nudi i 95 odsto
Televizija Pink je 2013. godine za lokalne izbore u Zemunu, na Voždovcu i u Odžacima cenovnikom odredila da se popusti kreću od 75 odsto naviše, te da najveći, 95 odsto, bude određen za svaku uplatu veću od 14 miliona dinara.
Ipak, i pored ovako dobrih uslova, jedino se vladajuća Srpska napredna stranka u tom periodu kod njih oglašavala, ostvarujući popuste od 80 i 92 odsto.
Predrag Knežević, Agencija za borbu protiv korupcije
Agenciji za borbu protiv korupcije ovakve situacije dodatno otežavaju mogućnost da kontroliše da li je neka partija favorizovana, jer ne postoji druga partija sa kojom se ona koja je dobila ovakav popust može uporediti.
“Ukoliko bi se nama neka politička stranka obratila s tim da joj nije dozvoljeno da se reklamira pod istim uslovima kakve ima druga stranka, mi bismo onda svakako reagovali”, objašnjava Predrag Knežević i ističe da Agencija jedino može da reaguje ukoliko im se neka stranka sama požali na uslove.
Zbog ovakvog odnosa medija i stranaka, odnosno zbog nerealnih cena oglašavanja, političari dobijaju nesrazmerno veliki prostor za propagandu.
Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost smatra da se ovaj problem može rešiti ograničavanjem troškova kampanje, kao i ograničenjem prisustva u medijima.
“Trebalo bi da se odredi neka granica kojom bi se sprečilo da se birači prezasite, da više nisu u stanju da vide ono što bi moglo da im pomogne da donesu odluke”, kaže Minić.
Odgovore na pitanja šta utiče na popuste koje određuju, kao i do koje visine popusta su spremni da idu, nismo mogli da dobijemo ni od Televizije Happy ni od Pinka. Naši zahtevi za intervju ostali su bez odgovora.
Ostavi komentar