Istraživačke pričePoplave
03. nov 2014.

Država ne zna kako je poplavljen Obrenovac

Nasip na Savi u Zabrežju, pored Obrenovca, pukao tokom majskih poplava. Ni danas nije napravljena analiza posledica koje je po poplavljeni grad imalo pucanje ovog nasipa. Mesecima posle poplava nasip nije popravljen. Foto: P. Gunjić/CINS
Ni danas nema zvanične analize kako je poplavljen Obrenovac. Dokumenti tri državne institucije ne slažu se u proceni koja voda je poplavila opštinu

Ni pet meseci posle majskih poplava država ne zna šta se dogodilo u Obrenovcu: ni danas ne postoji analiza kako je u ovu opštinu stigla tolika količina vode, dovoljna da životno ugrozi više od 25.000 ljudi (zvaničan broj evakuisanih).

Od maja do danas, građani Srbije više puta su se suočili sa poplavama, od kojih su mnoge bile na bujičnim tokovima. Bujice su jedna od najvećih prirodnih opasnosti za stanovništvo, privredu i infranstrukturu zemlje: u Srbiji ih ima najmanje 14.000. I dalje, međutim, ne znamo šta se dogodilo tokom najvećih ovogodišnjih poplava.


Do sada su državne institucije zabeležile gde su vode probile nasipe u Obrenovcu i okolini. Nijedna nadležna institucija, sa čijim su predstavnicima razgovarali novinari CINS-a, nema analizu koja objašnjava zašto su nasipi probijeni, kuda su se vode kretale i, na kraju, koliko je koja reka – Kolubara, Tamnava, Peštan, Trstenica – učestvovala u potapanju Obrenovca. Ne zna se ni koliko je vode stiglo sa kopova rudnika Kolubara.

 

Bujične poplave se ovde ne događaju u sto ili hiljadu godina, već su mnogo češće. Srbija sa svojih 14-15 hiljada bujica mora da nauči da živi. I da ih dočeka mnogo spremnija nego u Obrenovcu 

Miloš Milovanović, direktor Beogradvoda u vreme poplava (razrešen dužnosti 18. septembra) u razgovoru sa novinarima CINS-a rekao je da je njegovo preduzeće napravilo izveštaj sa podacima o tome gde je koja reka prelila ili probila nasip i kako je voda stigla do Obrenovca, ali da taj izveštaj treba da tražimo od Republičke direkcije za vode.

Miodrag Pješčić, direktor Republičke direkcije za vode u okviru Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, koja tokom koordiniše rad svih vodoprivrednih preduzeća, tvrdi suprotno:


– Ima izveštaja koliko hoćete, raznih. Ali nema jedne velike analize. To se mora uraditi. Pitanje je da li će se to uraditi iduće ili ove godine. Treba neka stručna služba da je napravi.

Prema dostupnim informacijama, ni Republička direkcija za vode, ni Kancelarija za obnovu, niti bilo koje od tri vodoprivredna preduzeća nije raspisalo javnu nabavku za ovakvu analizu poplave u Obrenovcu.

Prema Operativnom planu za ovu godinu, Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi zadužen je za hidrološke, hidrauličke i filtracione analize. Direktorka Zavoda za uređenje vodnih tokova u Institutu Jaroslav Černi – institutu u većinskom vlasništvu države – Marina Babić Mladenović kaže da ova vrsta analize od njih još uvek nije naručena:

– Mi to radimo jedino ako nam republička Direkcija za vode ili neko javno preduzeće uputi zahtev i projektni zadatak u kome piše šta treba da se radi. Za sada nema ništa od toga. Oni su prezauzeti popravkama objekata koji su srušeni, još nisu stigli do analize. Ukoliko je budemo radili to će biti na osnovu prognoze Hidrometeorološkog zavoda, koja je najavila ekstremne kiše. Treba da utvrdimo gde je zbog čega došlo do plavljenja, da li je negde bilo neodbranjivo, da li je negde nasip postavljen na pogrešnom mestu, pa ga u nekoj budućnosti treba izmestiti, napraviti neku akumulaciju…

 

Odakle je došla sva ta voda?

 

Podatke o tome šta se zapravo, dogodilo u Obrenovcu i okolnim selima novinari CINS-a našli su na terenu, razgovarajući sa direktnim svedocima, kao i u tri zvanična dokumenta. U Izveštaju Vlade Srbije piše da je u petak, 16. maja “usled izlivanja reke Kolubare, 80% teritorije opštine Obrenovac bilo pod vodom”.

U Beogradvodama, međutim, tvrde da je značajan doprinos poplavi dala i Tamnava, pritoka Kolubare, koja se u izveštaju Vlade, u kontekstu reke koja je učestvovala u obrenovačkoj poplavi – ne spominje. Sledeći dokument je izveštaj načelnika beogradske Uprave za vanredne situacije Radeta Miloševića u kome piše da 16. maja “voda… sa južne strane ulazi u grad”. Ovaj dokument ne precizira na koju vodu se odnosi. Geografski, u odnosu na Obrenovac, reka Kolubara je jugoistočno, dok je južno od grada ušće reke Tamnave. Treći trag vode koja je potopila Obrenovac je na spisku oštećenih nasipa i brana, koji su vodoprivredna preduzeća morala da predaju Kancelariji za obnovu kako bi dobila novac za saniranje. U ovoj tabeli piše da je, na teritoriji Obrenovca, probijen Čikovački nasip, kao i da su Tamnava i Trstenica probile svoje nasipe.

U ova tri dokumenta nema detalja o tome koliko je koja reka uticala na poplave u Obrenovcu i kojim putem su te vode ušle u okolna sela, grad i došle do Termoelektrane Nikola Tesla.


Ovi dokumenti daju samo grube procene o tome šta se u Obrenovcu dogodilo. CINS je dobio kontradiktorne odgovore na pitanje zašto je voda u Poljane, Veliko Polje i Obrenovac, prema tvrdnjama stanovnika ovih mesta, dolazila “sa svih strana”: jedne koji govore da je za to odgovorna konfiguracija terena, drugi ističu mnogo veći uticaj izlivanja Tamnave od izlivanja Kolubare, dok treći misle da je najviše vode u Obrenovac donela upravo Kolubara.

 

U Nacionalnoj strategiji zaštite i spašavanja u vanrednim situacijama piše da u Srbiji postoji između 14.000 i 15.000 potencijalno bujičnih vodotokova. Reč je o podacima iz starih katastara bujičnih tokova, te se u Strategiji napominje da je procenu potrebno ažurirati. Postojeća procena ugroženosti od poplava važi samo za velike reke, dok je procena ugroženost od bujičnih poplava rađena za svega nekoliko opština, piše u Strategiji.

 

 

Šta su “hiljadugodišnje vode”?

 

Tokom medijskih izveštavanja o obrenivačkoj poplavi često su korišćeni pojmovi “stogodišnje” odnosno “hiljadugodišnje vode”.


Ovi pojmovi odnose se na verovatnoću pojave padavina određenog intenziteta. Međutim, kako je navedeno u knjizi Inženjerska hidrologija, to ne podrazumeva da se određeni događaj pojavljuje pravilno. Slično je u tekstu za Politiku napisao i profesor Građevinskog fakulteta u penziji Miodrag Jovanović: „U proseku jednom” znači da u periodu od sto godina postoji mogućnost da se razmatrana velika voda javi samo jednom (u bilo kojoj godini ovog perioda), ali i da se uopšte ne javi, ili da se javi više puta!”


Ono na šta se ovi pojmovi ne odnose jesu bujične poplave: one se u Srbiji događaju svakih nekoliko godina, samo ne u ovom obimu i ne tako blizu prestonice.

 

Tokom godina, bujične poplave su se događale sve češće i postajale sve destruktivnije: raniji vodni naleti zapremina od protoka vode javljali su se u intervalu ponavljanja od 100 godina, a sada se ti događaji ponavljaju u intervalu od 20 godina.

 

(Izveštaj o proceni potreba za oporavak i obnovu poplavljenih područja

 

Bilo je primera da se javljaju u zimskom periodu (novembar 2007. godine, na rekama: Vlasina, Nišava, Jablanica i Pusta) ili u prolećnom periodu (maj 2010. godine, Trgovište) i letnjem periodu (jun 1988. godine, na reci Vlasina, a jun 1999. godine na rekama: Jasenica, Kubršnica i Topčiderska reka). Godina 2010. je karakteristična po tome što su bujične poplave nanele velike štete po celoj Republici Srbiji.

 

(Nacionalna strategija zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama


U dokumentima po kojima je organizovana odbrana od poplava u Srbiji, a do kojih je CINS došao, bujice se vrlo šturo spominju. Samo u Opštem planu navedeno je uputstvo da se, ako na bujičnom vodotoku prvog reda vodostaj poraste do nivoa redovne odbrane i ima tendenciju daljeg rasta – uvede vanredna odbrana od spoljnih voda. Od 1998. godine postoji Metodologija za odbranu od bujičnih poplava, ali se ona, kako je za CINS rekao predsednik Udruženja bujičara Srbije, Milutin Stefanović – ne primenjuje.

 

Razorna bujična poplava u Srbiji bila je 26. juna 1988, kada je na reci Vlasini, nakon što je za tri sata pala trećina godišnje količine kiše u tom delu zemlje, talas vode uništio 500 kuća, 32 mosta, tržni centar i autobusku stanicu u Vlasotincu. Pre maja ove godine, velike bujične poplave zahvatile su novembra 2007. godine Leskovac, Pirot, Babušnicu i okolinu.


Oba događaja jasno pokazuju da se bujične poplave ne događaju u sto ili hiljadu godina, već da su pojava sa kojom Srbija sa svojih 14-15 hiljada bujica mora da nauči da živi. I da ih dočeka mnogo spremnija nego u Obrenovcu. Naročito zato što je 92,2 posto teritorije ovog grada ispod 200 metara nadmorske visine, niže nego sve reke i potoci koji se ka njoj slivaju od Valjeva, kopova Kolubare, Uba, Koceljeve…


To znači da ja moram stalno da se pripremam da živim sa poplavom. Na primer, Tisa se brani od stogodišnjih voda. Ali, mi unapred predviđamo šta radimo ako se negde taj nivo prevaziđe. Predviđene su “kasete” – prostori koje će namenski da budu “žrtvovani”. Kada je SFRJ bila jedinstven vodoprivredni prostor, u Hrvatskoj su Mokro Polje i Lonsko Polje bili predviđeni upravo za to: nasip je za stogoišnju vodu, ali je bila ustava na počeku i na kraju. Ako je na Savi “stani pani” otvara se ustava na početku, a ovo na kraju je da bismo mogli da ispustimo posle vodu.

 

(Dr Branislav Đorđević, profesor Građevinskog fakulteta u penziji)

 

Koliko su bujični tokovi veliki problem Srbije pokazuju i poplave koje su pet meseci nakon majskih, 15. septembra, pogodile istočni deo zemlje: reke Boljetinska, Podvrška i Mali Pek izlile su se iz korita, pri čemu su sela Boljetin (Majdampek) i Tekija (Kladovo) skoro potpuno poplavljena. Sektor za vanredne situacije saopštio je da je 370 ljudi evakuisano, a lokalni mediji javili su da je jedna žena stradala. Podvrška reka je srušila i most na putu Kladovo – Negotin, a sve čine još težim klizišta koja su proradila.

 

Dejan Vasić, pomoćnik rukovodioca odbrane od poplava u Beogradvodama kaže da ove poplave dokazuju da nivo “hiljadugodišnjih voda” koje se uzimaju kao standard u odbrani od poplava mora da se redefiniše: 

 

– Promenila se hidrologija, skroz su drugi parametri. Ali to se generacijama radi. Da sad uzmeš da podigneš nasipe na petstogodišnju vodu, za to treba vreme. Vreme i novac.

Autori:

Ostavi komentar

avatar
3 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
0 Comment authors
Nikolina LazarevićObrenovacZackChuck Recent comment authors
  Prati  
najnoviji najstariji sa najviše glasova
Obavesti me o
Nikolina Lazarević
Guest
Nikolina Lazarević

Da li zaista niko ne zna odokle je dosla tolika voda ili se istina krije zbog necije neodgovornosti? Pricu treba nastaviti…

Obrenovac
Guest
Obrenovac

Evo sta mi je ispricao jedan stariji gospodin, geometar ciji je lokal blizu mog, kada smo cistili posle poplave. Postoje 3 mesta predvidjena za potapanje (kasete – kako ste vi napisali) na Kolubari: kod sela Slovac, kod sela Poljane i ispod Mislodjinskog brda (pre ulaska Kolubare u Obrenovac). Ukoliko voda prodre u grad, kao sto se desilo, planski treba otvoriti nasip pored Save, uzvodno od usca Kolubare na delu gde je izletiste Zabran, kako bi voda oticala u Savu. Kako nijedna od ovih opcija nije iskoriscena, voda je iz Zabrana prodirala na sever ka Zabrezju. Na delu koji se naziva Perilo, nalazi se malo veca depresija pored nasipa (sa strane suprotne od reke Save), zbog cega je bujica na tom mestu formirala vir i sto je na kraju dovelo do probijanja nasipa (oko 2-3 sata ujutro u subotu) i odlivanja vode u Savu (ovo mi je potvrdio i prijatelj koji stanuje u neposrednoj blizini i koji je bio prisutan). Tada je vodostaj u gradu prestao da raste, inace bi rastao jos oko pola metra dok ne bi doslo do prelivanja vode preko nasipa u Savu. Rupa u nasipu na tom mestu je mnogo veca od ove koju ste prikazali na slici, oko 50 metara (https://www.youtube.com/watch?v=h6SbT6Ek9Tg). Slicno objasnjenje izneo je u (cini mi se) Beogradskom programu i jedan inzenjer hidrogeologije u nedeljama nakon poplave. Moj utisak je da neko nije smeo da uradi ono sto je bilo potrebno, po principu – ako nista ne radim, necu biti kriv ni za sta.

ZackChuck
Guest
ZackChuck

Zna, zna država sve, iako je vlast apsolutno nesposobna, ali neće da saopšti zvanično. Čekaćemo da vučiću i družini vidimo leđa, a to – kada se dogodi – ne sme da prođe bez posledica, kao u dosadašnjoj srpskoj političkoj praksi. Morajau da odgovaraju, da polože račune i sa Obranovac i za mnoge, mnoge druge loše stvari koje su za relativno kratke vreme učinili Srbiji i narodu, a posebno što nas neskriveno, bezobrazno, svakim danom sve više prave budalama, i igraju se našom inteligencijom (naravno, onog dela populacije koji ume , može i razmišlja).

Tagovi

Povezano

Send this to a friend