Šteta nastala tokom katastrofalnih poplava u maju 2014. godine procenjena je na 1,7 milijardi evra. Oko 500 porodica ostalo je bez kuća, umrlo je 57 ljudi, evakuisano nešto manje od 32 hiljade građana, a zbog poplavljenih kopova uglja Srbija se zatekla u energetskoj krizi.
Za štetu koju su pretrpela domaćinstva u 119 opština, koliko je pogođeno poplavama, država je obećala pomoć. Rešenja o dodeli pomoći su donosile opštine, a novac je isplaćivala Kancelarija za pomoć i obnovu poplavljenih područja, danas Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima.
Za obnovu 21.393 domaćinstva do sada je isplaćeno 5,44 milijardi dinara, navela je Kancelarija u odgovoru Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Najviše novca, odnosno 4,96 milijarde dinara, isplaćeno je 20.179 građana za obnovu oštećenih objekata, dok je njih 214 umesto novog mesta za život dobilo nešto manje od 484 miliona.
Ipak, nisu svi uzeli novac za obnovu kuća i stanova u kojima su živeli, što je bio uslov za dodelu novca, neki su naplatili i pomoćne objekte, kao posebna domaćinstva, a građani su uzimali novac i za obnovu vikendica, stanova koje ne koriste jer žive u inostranstvu i tome slično.
Tako se u Obrenovcu dešavalo da jedna kuća dobije dve ili više novčane pomoći, ili da manji stan dobije više novca od većeg, što je državu koštalo najmanje 40 miliona dinara.
Zbog sumnje na mahinacije, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima je podnela 1.571 krivičnih prijava, saznaje CINS. Od tog broja nadležna tužilaštva su odbacila 89%, odnosno oko 1.400 prijava, u pet slučajeva su podigla optužnice, tri postupka su okončana oslobađajućim presudama, a dvema presudama su okrivljeni proglašeni krivim za davanje lažnog iskaza. U 55 predmeta tužilaštvo je primenilo oportunitet, odnosno odbacilo je krivične prijave nakon novčane nagodbe sa osumnjičenima. Krivične prijave tužilaštvima su stizale i od opština i anonimnih građana.
Stanovnici ugroženih područja koji nije trebalo da dobiju pomoć su do sada Kancelariji, odnosno državi, vratili 34,7 miliona dinara.
grafički prikaz: CINS
Najveći problem u Obrenovcu
Oko dve milijarde dinara državne pomoći je otišlo u Obrenovac, beogradsku opštinu koja je najviše stradala u poplavama 2014.
“Pravo na državnu pomoć imali su samo oni ljudi čije su nepokretnosti, stanovi, kuće, itd. bili poplavljeni, pod uslovom da su tu stalno i svakodnevno živeli”, navode iz Osnovnog javnog tužilaštva u Obrenovcu. Ukoliko nisu imali dokaz o prijavi prebivališta, dovoljna je bila potpisana izjava dva svedoka.
Međutim, u praksi “od 100 ljudi, 60 žive tamo gde nisu prijavljeni”, izjavio je nakon poplava Srđan Milosavljević iz obrenovačke opštinske uprave.
Iz Kancelarije su tokom kontrole primetili da su oštećeni u poplavama i njihovi svedoci u nekim slučajevima davali lažne izjave. Najviše zloupotreba bilo je u Obrenovcu, a krivične prijave Tužilaštvu su slali Kancelarija, Opština, kao i manji broj anonimnih građana.
Kuća u Obrenovcu nakon poplava 2014; foto: CINS/ Perica Gunjić
“Zbog sumnje da su u postupku dodele državne pomoći radi otklanjanja štete na porodičnim stambenim objektima nastale usled poplave u maju 2014. godine, dali neistinite podatke i izjave” u Tužilaštvu su primili prijave protiv 1.501 lica.
Svima koji su osumnjičeni da su uzeli više novca za svoje objekte Tužilaštvo je ponudilo oportunitet, na šta je veliki broj ljudi pristao. Složili su se da vrate novac pa je na račun Kancelarije, odnosno na račun Vlade Republike Srbije od strane osumnjičenih uplaćeno ukupno 18,3 miliona dinara, navodi se u odgovoru.
Oni koji nisu pristali na oportunitet su tuženi. U Obrenovcu je optuženo 28 osoba, devetoro je pravnosnažno osuđeno na uslovne kazne, a prijave protiv 990 lica su odbačene, jer nije bilo elemenata krivičnog dela.
Kako je CINS ranije pisao, neke prijave su odbačene zbog proceduralnih propusta prilikom izdavanja rešenja u opštinama.
Za lažno svedočenje je predviđena kazna zatvora do pet godina, ali iz Tužilaštva navode da su primenjivali oportunitet, jer su svakako korisnicima sredstava oduzimali stečeni novac. Zato su svedocima nalagali da na račun Vlade uplate od 20 do 40 hiljada dinara, u zavisnosti od situacije.
Šta se zaista dogodilo tog maja u Obrenovcu
Kiša koja je u maju 2014. godine tri dana nemilice padala uzrok je bujica koje su prvo pogodile beogradsku opštinu Obrenovac. Istražujući tok događaja, novinari CINS-a su otkrili da bujice nisu jedine odgovorne za štetu u ovoj opštini – nejasni zakoni, manjak informacija i odgovornosti, ali i nemar prema životima i imovini meštana takođe su isplivali tog maja.
Informacije o velikim padavinama, a onda i količini vode koja se sliva ka Obrenovcu, nisu bile dovoljno upozorenje za institucije.
Višemesečno istraživanje i razgovori sa nekoliko desetina stanovnika Obrenovca, predstavnika obrenovačke vlasti, intervjua sa stručnjacima, doveli su novinare CINS-a do zaključka da je vlast na svim nivoima reagovala neprimereno na velike poplave.
Poplavni talas je na putu ka Obrenovcu prvo stigao u nezaštićeno selo Poljane, bez evakuacije ili upozorenja. Najveći deo sela bio je u vodi nekoliko sati pre dolaska tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji je pozvao meštane na evakuaciju.
Poplavljeni kop Rudarskog basena Kolubara; foto: CINS
Nešto kasnije su meštani obrenovačkog sela Veliko Polje dočekali poplave, takođe nespremni i bez upozorenja, iako je za upozorenje bilo vremena. Voda im je uništila kuće, evakuacija je bila neefikasna, a meštani su se sami organizovali da spasu svoje susede.
Iako je tim za vanredne situacije Rudarskog basena Kolubara tvrdio da kopovi uglja nisu ugroženi, Srbija se ubrzo našla u energetskoj krizi. Reka Kolubara je probila nasipe i potopila kopove Tamnava – Zapadno polje i Veliki Crljeni, na kojima se vrši eksploatacija dve trećine kolubarskog lignita.
Negativne efekte poplava u Srbiji je povećalo i nekontrolisano kopanje šljunka nadomak reka. Na nekim mestima su oštećeni nasipi, na drugim pregrađeni vodotoci, a stvorene su i divlje deponije.
Ipak, država je reagovala.
Nakon poplava je u beogradsku policijsku upravu privedeno ili saslušano 15 ljudi, zbog sumnje da su širili paniku na društvenim mrežama. Neki od njih su proveli 10 dana u pritvoru, a po nalogu Višeg javnog tužilaštva protiv devetoro je podneta krivična prijava. Predviđena kazna za “izazivanja panike i nereda” se kretala od šest meseci do pet godina zatvora.
Iz istog razloga bilo je privođenja i u drugim gradovima Srbije. To je osudila Dunja Mijatović, predstavnica za medije misije OEBS, tadašnji Zaštitnik građana Saša Janković i drugi.
Država je davala pomoć, ali posle toga ispadne da vi nemate pravo na pomoć ako niste prijavljeni na toj adresi. Elem imate stan i kuću (lični primer) i pošto živite u stanu (nije poplavljen i nije ništa uzeto za to) a kuću koristite povremeno (u kući je bilo 2.5m vode i sve je uništeno od nameštaja bele tehnike sve) uzeli smo pare za pomoć. Posle smo tuženi jer jelte nismo prijavljeni na toj adresi i sklopili dogovor da vratimo novac i da po pravu oportuniteta uplatimo 25000 dinara u dobrotvorne svrhe. E tu dolazi zakčoljica, želeli smo da uplatimo pare dečijem udruženju Prijatelji u nevolji ali ne može, već se novac uplaćuje u BUDŽET REPUBLIKE SRBIJA !_”!”!:” znači dobrotvorna pomoć ide u punjenje budžeta a pri tome stav države i susdstva je da ta pomoć nije isplaćivana od donacija i da je sve to država dala ”svoje” pare, valjda su to prvo pare napaćenog naroda, a drugo takve zloupotrebe i krađe zarad punjenja državnog budžeta nismo videli. Pa vi plaćajte porez i sve ostalo i budite poslušne sluge ovoga sistema!!!
Odakle vam pravo da pisete ovakve gluposti, niko nije odgovarao za 57 mrtvih , imao sam stetu oko 200000 eu. Prvi vojni camac sam spustio i krenuo u spasavanje stanovnistva. Jos uvek se nisam skroz oporavio od stete jer sam dobio ukupno 10000 tak hiljada eu raznih pomoci i za kuce i za lokal . Posteno placam porez na sve a nisam dobio skoro nista . Sutra bih se menjao sa vama koji niste poplavljeni da to moze. Otac mi je umro par meseci posle poplave jer nije mogao da se pomiri sa tim da je ostao bez icega , a sve je posteno zaradio . Niko ne moze u parama da mi nadoknadi sta sam sve izgubio i koliko radim ovih 5 godina da se oporavim. Nemam ni jednu uspomenu kad sam bio dete .