Građani koji više meseci protestuju protiv režima Aleksandra Vučića širom Srbije, okupili su se sredinom aprila ispred Doma Narodne Skupštine u Beogradu na velikom mitingu „Svi kao jedan-1 od 5 miliona“.
Protest je trajao rekordnih pet sati, a procena broja demonstranata do danas nije utvrđena – varira od nekoliko hiljada, kako tvrde predstavnici vlasti, do nekoliko desetina hiljada koliko je izbrojala opozicija i pojedini mediji.
Na Dedinju, u drugom delu grada, nekoliko ljudi pratilo je protest iz studija televizije Pink, među njima i Željko Mitrović. Vlasnik Pinka, provladine televizije sa čestim negativnim kampanjama usmerenim protiv neistomišljenika, među prvima je izneo procenu da je na skupu bilo svega sedam i po hiljada ljudi, što je ocenio kao debakl opozicije.
Mitrovićeva televizija je uživo emitovala program sa mitinga pomoću bespilotnih letelica, takozvanih dronova.
„Današnji dan je obeležio potpuni rat informacijama i mi smo se zbog toga jako dobro tehnički opremili i digli smo šest dronova u vazduh i imali kompletnu sliku ceo dan“, rekao je Mitrović.
Prema snimcima koje je Mitrović prikazao, dronovi Pinka su nadletali Skupštinu grada Beograda i Pionirski park kod Predsedništva, snimajući miting ispred Narodne skupštine.
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva da su Mitrović i ljudi koji su za njega snimali propustili da o letu obaveste Kontrolu letenja Srbije i Crne Gore – SMATSA i Direktorat civilnog vazduhoplovstva, iako bez toga nisu mogli da lete.
Sima Marković iz udruženja koje okuplja ljude koji koriste bespilotne letelice – Nacionalnog klastera bespilotnih letelica i bliskih sektora, rekao je za CINS da se većina ovakvih letova ne prijavi, što je pogrešno sa stanovišta bezbednosti. Na taj način se izvrdava zakon i država, kao i ljudi koji uredno imaju dozvole i plaćaju takse za njih.
„Drugi letači koji imaju dozvolu ne znaju da ti letiš i može da dođe do udesa. (…) Letelice koje nose kamere su teške. Zamislite da vam 3-4 kilograma padne sa 30 metara visine. Znate koji je to udarac. Plus brzina kojom je letelica išla“, rekao je Marković. Letelice koje se sudare, dodaje, mogu da padnu na ljude i usmrte ih, dok elise letelica mogu da odseku prste.
Naime, pravila nalažu da onaj koji želi da snima iz vazduha, bilo gde u Srbiji, pored registrovane letelice i položenog testa znanja, za svaki let mora da traži određena odobrenja.
Iz Direktorata, koje ima nadležnost da donosi propise i kontroliše oblast vazdušnog saobraćaja, CINS-u su odgovorili da nemaju podatke da su letelice kojima je uživo emitovan program na Pinku imale odobrenje za letenje, kao i da ne znaju kako su nastali navedeni snimci.
Ministarstvo odbrane je takođe uključeno u proces dobijanja dozvola jer prema Zakonu o odbrani mora da kontroliše svako moguće snimanje i objavljivanje snimaka vojnih objekata, navodi Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Pošto se Skupština i Predsedništvo nalaze u zoni uslovno zabranjenih letova, letelice su morale da imaju i saglasnost MUP-a. „MUP daje mišljenje jer se u tom potezu Beograda nalaze objekti koje štiti Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, koja je deo Direkcije policije“, objašnjava Đorđević i dodaje:
„Svako ko upravlja dronom u uslovno zabranjenoj zoni u Beogradu bez saglasnosti Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i dozvole Direktorata, krši zakon. Kazna za pravna lica je novčana i u rasponu je od 500 hiljada do dva miliona dinara“.
Novinarka CINS-a do objavljivanja teksta nije dobila odgovore da li su letelice imale još dve neophodne saglasnosti – Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i Ministarstva odbrane.
Ipak, sve i da je Pink nabavio potrebne dozvole, nije smeo da leti 13. aprila, jer nije obavestio SMATSA-u. Ova agencija za upravljanje vazdušnim saobraćajem usklađuje plan leta drona sa letenjem drugih vazduhoplova (aviona, helikoptera) pa je neophodno da zna ko će, kada, gde i u koje svrhe leteti. Zbog toga letači podnose zahtev za, stručno rečeno, „alokaciju vazdušnog prostora“, bez koje ne mogu da lete.
Podaci SMATSA-e i Direktorata pokazuju da za taj dan nije tražena alokacija vazdušnog prostora za deo ispred Narodne Skupštine, Skupštine grada Beograda, Predsedništva i Trga Nikole Pašića, odnosno mesta na kojima su, prema snimcima sa televizije, leteli dronovi Pinka.
Prema listi koju je dostavila SMATSA, tog dana je samo jedna bespilotna letelica imala odobrenje da leti kod Terazija, ali ona nije snimala za Pink, saznaje CINS.
Letove u krugu od 500 metara od državne ustanove treba da odobri i vlasnik ili korisnik objekta.
Rat informacijama preči od propisa
Pravila su uvedena pre nekoliko godina, kada su takozvani dronovi masovno počeli da se koriste. Poštovanje propisa treba da garantuje da će se ove letelice koristiti bezbedno, pre svega zbog ljudi iznad čijih glava lete, a onda i aviona koje let drona može ozbiljno da ugrozi.
Sima Marković upozorava na opasnost od sudara bespilotne letelice i putničkog aviona pri sletanju na aerodrom. Kako je objasnio, pri sletanju pilot aviona leti niže, prosečnom brzinom od oko 200 km na sat i teško da može da primeti bespilotnu letelicu. Ako bi dron kojim slučajem ušao u motor aviona došlo bi do eksplozije, a verovatno i do rušenja aviona, objašnjava Marković.
Navedeni propisi se ne primenjuju jedino na, kako ih profesionalci zovu, „igračke“, odnosno bespilotne letelice do pola kilograma težine, male brzine i visine letenja. Sagovornici CINS-a koji rade sa bespilotnim letelicama smatraju da letelice Pinka ne spadaju u tu kategoriju.
Dozvole Direktorata nisu potrebne ni Ministarstvu odbrane i MUP-u, ali čak i oni svoje letove moraju da najave SMATSA-i, kaže Marković.
Uslovno zabranjena zona letenja; izvor: Direktorat civilnog vazduhoplovstva
Ostali letovi, sa druge strane, moraju da izvade odobrenja i plate takse. Hipotetički gledano, Pink bi za sve letelice trebalo da plati ukupno oko 5.000 dinara.
Marković u razgovoru za CINS kaže da je, prema njegovom iskustvu, za dobijanje neophodnih dozvola potrebno nekoliko dana, ali da je procedura nešto duža u slučaju uslovno zabranjene zone letenja, jer za nju odobrenje mora da da i MUP.
Prema podacima sa zvaničnog sajta Direktorata, prostor na kome su održani protesti spada u uslovno zabranjenu zonu letenja.
Željko Mitrović nije odgovorio na poziv i tekstualnu poruku (SMS) novinarke CINS-a.
Iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva su u odgovoru CINS-u naveli da je za pokretanje prekršajnih postupaka usled kršenja zakona upotrebom bespilotnih letelica nadležan MUP. Oni upućuju na odredbe Zakona o policiji, te ugrožavanje sigurnosti uređajima na daljinu iz Zakona o javnom redu i miru, kao i odredbe Zakona o vazdušnom saobraćaju koje se, između ostalog, odnose na ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja i korišćenje bespilotnih letelica suprotno propisima koje je doneo Direktorat.
MUP i Direktorat nisu odgovorili na pitanja CINS-a da li su pokrenuli postupak u slučaju Pinka.
Dozvole koje je Pink morao da ima; grafički prikaz: CINS
Tekst je nastao u okviru projekta “Nadzor javnih politika: prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24” koji je podržala Evropska unija. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.
Rad CINS-a od novembra 2018. do septembra 2019. podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“
Prijavite se na newsletter.
Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.
Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/
Nekada davno u bovsojJNA sam bio pripadnik cete VOJIN – Vazdusno osmatranje, javljanje i izvidjanje. Moj pretpostalvjeni staresina tada zvani dvestoti, ovakve stvari bi obarao na 1, ako nije dobio urednu najavu leta. Umeo je da podigne lovce, ako ne dobije dozvolu za poletanje putnickog aviona iako je to bio redovan let svake srede za Beograd, ako slucajno ne stigne najvava. Te najave su ponekad bile i provera stanja na terenu, kako ce reagovati jedinice VOJINA, RV I PVO? A sada sve se moze?