Pošto je konzorcijum koji su činili Nibens grupa, Planum iz Zemuna i Putevi iz Užica pobedio na tenderima za puteve od Horgoša do Novog Sada i od Uba do Lajkovca, dobivši poslove vredne gotovo 200 miliona evra, Dušan Petrović, u to vreme visoki funkcioner Demokratske stranke, tražio je da u taj konzorcijum uđe i firma Interkop Šabac, rekao je vlasnik Nibens grupe Milo Đurašković tokom današnjeg izlaganja odbrane pred Specijalnim sudom u Beogradu.
– Ja sam odbio, pošto to preduzeće nema reference da bude na mestu nosioca konzorcijuma. Kasnije me je Mrkonjić opominjao da je iste instrukcije dobio sa Andrićevog venca, od Miodraga Rakića i Borisa Tadića, dodao Đurašković.
Pre nego što je izneo ove optužbe (odgovore Petrovića i Tadića videti u okviru), Đurašković je gotovo četiri sata objašnjavao komplikovanu strukturu poslovnih odnosa sa Miroslavom Miškovićem, kao i aktivnosti za koje ih optužnica tereti. Đurašković i Mišković su optuženi da su, zajedno sa saradnicima, od 2005. do 2010. godine nezakonitim izvlačenjem novca iz putarskih preduzeća i utajom poreza oštetili ova preduzeća za 16,95 milijardi dinara, a budžet za 472 miliona dinara.
− Postao sam privatnik i osnovao privredno društvo 1992. Devedesetih sam se bavio trgovinom. Sve svoje znanje sam pretočio u izgradnju benzinske stanice i porodične kuće u Beogradu. Kada je počela tranzicija iz društvenog u privatni 2002. godine, odlučio sam da tu benzinsku stanicu prodam. Sa grčkom kompanijom Eko dogovorio sam kupoprodaju za 2,2 miliona evra i taj kapital odlučio da uložim u privatizaciju.
Rastu prihodi, rastu i ambicije
− Početkom 2003. raspisan je javni tender za prodaju 70 odsto društvenog kapitala Preduzeća za puteve Niš. Uspeo sam da u nadmetanju sa još pet kandidata kupim za šest miliona evra. PZP Niš zatekao sam u prilično solidnom stanju, sa zastarelom opremom i solidnim kadrovima. Imao je prihod od sedam miliona evra. Već sa prvim ulaganjima beleži se veliki rezultat − od sedam miliona, prihod raste na 18. Taj rast je 2004. bio 25, a posle 30 miliona.
− Sa porastom prihoda, rastu i moje ambicije da učestvujem u privatizaciji putarskih preduzeća koja se odigrala 2005. PZP Niš je mogao da planira kupovinu još jednog ili dva PZP-a iz svojih sredstava, a ja sam probao da obezbedim još novca. Prva mogućnost bila je da razgovaram sa bankama: AIK banka iz Niša i Delta banka iznele su da žele da učestvuju, a jedina mana bila je što su kreditni aranžmani bili dosta skupi.
Hemslade daje kredit
− Prvi kontakt sa porodicom Mišković ostvario sam 2002. godine, tokom izgradnje benzinske pumpe u Jurija Gagarina. To mi je bila preporuka da se obratim Miroslavu Miškoviću. Obratio sam mu se i imao sam projekciju šta bih kupio tim novcem – PZP Kragujevac i naročito PZP Beograd, koji je bio lider u izgradnji i održavanju puteva. Dobio sam zeleno svetlo da želi da investira, odnosno da da kredit PZP-u Niš, sa računa firme Hemslade.
− Paralelno sa tim pregovorima i pozitivnom odlukom, objavljuje se javni tender za prodaju društvenog kapitala ova dva preduzeća. Prvi uspešan tender bila je kupovina PZP Vranje − nešto više od dva miliona evra koje je PZP Niš platio iz svojih sredstava. Drugi uspeh bio je PZP Kragujevac gde je plaćeno 5,1 milion evra. PZP Beograd je kao lider bio moj najveći imperativ, ali sam se sreo sa finansijskom referencom koju PZP Niš nije ispunjavao: prihod od 50 miliona evra na godišnjem nivou.
Miroslav postaje partner
− Da bih učestvovao na tom tenderu, morao sam da obezbedim partnera. S obzirom da sam već razgovarao sa Miškovićem, zatražio sam da napravimo zajednički konzorcijum i dobio pozitivan odgovor. Taj konzorcijum je činio 48 odsto Delta M, 51 odsto PZP Niš i i 1 odsto Emisio broker. Na tenderu smo dali najbolju ponudu od 18 miliona. Milslim da sam preskočio bitan momenat, kreditni aranžman Hemslade-a bio je 23 miliona evra, od toga za PZP Kragujevac dali smo 5 miliona, a ostatak za PZP Beograd. Do kraja 2005. kupljen je i PZP Bačkaput iz Novog Sada. Kupio ga je PZP Niš za 10 miliona evra. Te godine ovih pet preduzeća registruju pravno lice Nibens d.o.o. sa po 20 odsto vlasništva.
− U to vreme unutar konzorcijuma došlo je do preraspodele procenata akcija, tako da je Delta M ostala sa jedan odsto, procenat PZP Niš je skočio na 99 oodsto. Razlog je bio stav Delta M-a da ne želi da se razvija na tom planu. Ja sam smatrao da tako dobru saradnju treba nastaviti i da tako velikog igrača treba izlobirati da bude partner. Moj interes, kao i interes PZP-ova, bio je da se uvuku dodatna sredstva dokapitalizacijom. Ukoliko bismo bili partneri, i otplata kredita od 23 miliona evra bila bi zajednička obaveza. Taj projekat je završen pozitivno, a odluka je bila da u posao uđe Mera Invest sa Holandskih Antila u vlasništvu Marka Miškovića. Raspisana je emisija akcija za prodaju poznatom kupcu. To je uspelo, kompletna sredstva od devet miliona su uplaćena na račun i svih devet su odmah prosleđeni Hemslade-u i tako je dug za kredit umanjen.
Neću da prodam preduzeće
− Dobar rad Nibens grupe primetio je austrijski Strabag. Razgovori sa njima počeli su 2007. kada su posetili Nibens grupu i mene lično i tražili edukativni razgovor sa mnom. Posle niza pregovora došlo je do sastanka u centrali Delte na Novom Beogradu, na kom su bili Rada Brajović, Dejan Jevtić, predstavnici Strabaga, izaslanici Olega Deripaske i ja. Miroslav Mišković tada nije prisustvovao. Vlasnik Strabaga je rekao da planira da investira i da ga zanima isključivo većinski paket, minimum 70 odsto ili sve.
− Ja nisam želeo da prodam, ono što je mene interesovalo bilo je da zaokružim ovaj posao. Drugi razlog bila je ekspanzija društva. Finansijski investitor je, međutim, razmišljao drugačije. Procena iskusnog igrača bila je da posao treba prodati u najvećoj ekspanziji. Želeo sam sam da razvijam taj posao i odlučio da manjinskom partneru ponudim nešto što je bilo proporcionalno njegovom učešću, a to je bilo moguće samo od kreditnog aranžmana. Ponudio sam mu 30 miliona evra i ušao sam u pregovore sa bankama. Unicredit banka je ponudila kredit od 25 miliona evra. To sam im preneo i za te pare sam kupio 41 odsto. (Miroslav Mišković je tokom svog izlaganja odbrane rekao da je ponudu Mila Đuraškovića prihvatio „za tri sekunde„.)
Marko postaje partner
Petrović: To je s one strane pameti
Povodom tvrdnji Mila Đuraškovića, CINS je kontaktirao nekadašnjeg visokog funkcionera Demokratske stranke Dušana Petrovića, koji nam je poslao sledeće saopštenje:
‘Neistinite su i potpuno besmislene tvrdnje Mila Đuraškovica o tome da sam navodno vršio pritisak na njega u vezi sa bilo čim i na bilo koji način. Naravno da je, takođe, potpuno sa one strane pameti da sam davao naloge da u moje ime rade − ministru, šefu kabineta predsednika države i samom predsedniku u vezi sa bilo čim“, tvrdi Petrović, koji u saopštenju kaže i da je zaprepašćen neistinama koje je Đuraškovic izneo i da ne može da pronikne u njegove motive za to“.
Saopštenje je medijima dostavio i bivši predsednik Srbije Boris Tadić, takođe negirajući Đuraškovićeve navode.
„Navodi Mila Đuraškovića o tome kako sam ja vršio politički pritisak na bilo koga su apsolutno neistiniti“, naglasio je Tadić i istakao da nikada nije uticao na donošenje odluke o tome ko će biti nosilac projekta za Koridor 10, niti se time bavio.
„Očigledno je da svi oni koji su optuženi u vreme kada sam ja bio predsednik Srbije koriste sudske procese za iznošenje zakonskih i političkih optužbi protiv mene. To smo imali priliku da vidimo i u slučaju odbrane Stanka Subotića i u mnogim drugim procesima, tako da me ne čudi ni što gospodin Đurašković nastavlja tu praksu. To nije problem samo naše medijske i političke kulture, već i funkcionisanja pravosudnog sistema i institucija države“, zaključio je Tadić.
− Razgovorima je napravljena projekcija Unicredit banke da se kredit ne da ni meni, ni PZP Niš, nego da se registruje novo preduzeće koje smo nazvali Nibens korporacija. Banka je tražila da paket koji se kupuje bude vlasništvo tog društva i da se u njega unesu i akcije koje se odnose na mene kao fizičko lice. PZP Niš je vlasnik svih ostalih putarskih preduzeća − profit koji ostvare sva putarska preduzeća slivao u PZP Niš, a on je dobit prebacivao na račun Nibens korporacije, odakle je Unicredit banka servisirala kredit. Znači, banka se osigurala preko delova moje imovine i zaloga nad akcijama PZP Niš. Kredit Unicredit banke je isplaćen direktno na račun Mera Investa.
Mrkonjić preuzima pregovore
− Dug JP Putevi Srbije prema svim putarskim preduzećima akumulirao se do 2008. Samo prema Nibensu dug je bio 200 miliona evra. Sa Vladom Vojislava Koštunice započeli smo pregovore o isplati. Nažalost, u proleće dolazi do novih izbora i pregovore preuzima Milutin Mrkonjić. Stav Vlade bio je da u budžetu nema dovoljno para, da bi Putevi morali da se zaduže, do toga da moramo da otpišemo kamatu i deo glavnice. Tako je stvorena rupa u bilansima Nibens grupe od blizu 80 miliona evra. Zbog svetske ekomonske krize došlo je i do pada realizacije poslova. Da bismo uspešno ušli u 2010. i zadovoljili banke, odlučujem se da prodam 50 odsto društva Nemetali za devet miliona i ta sredstva finansiram u Nibens grupu.
Posle ovoga, tokom 2010. godine, dolaze, prema tvrdnjama Đuraškovića, politički pritisci opisani na početku teksta.
Đurašković će u nastavku pretresa odgovarati na pitanja branilaca, tužilaštva i sudija.
Ostavi komentar