Istraživačke pričeLicnostMiškovićProjekti
17. feb 2011.

Istorija „C marketa“: „Dogovorna ekonomija“ Koštunice i tajkuna

Priča o načinu na koji je Miroslav Mišković u kabinetu Vojislava Koštunice, daleko od slobodnog tržišta i principa ravnopravne konkurencije, postao vlasnik „C marketa“ i tako, ostvario, prema izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije, dominantan položaj na beogradskom maloprodajnom tržištu robe široke potrošnje nije nova, ali činjenice koje su do sada isplivale na površinu nisu sakupljene na jedno mesto i dostupne javnosti. CINS (NUNS) i OCCRP su pribavili od ranije poznatu dokumentaciju i dodali joj nešto nove.   Produkcija: CINS (NUNS) i OCCRP Glavni istraživač: Dragana Pećo Istraživački tim: Stevan Dojčinović, Bojana Jovanović, Anđela Milivojević i Vladimir Kostić Urednici: John Holland, Branko Čečen

Radulović: „Nisam imao hrabrosti da odbijem“


Bivši direktor „C marketa“ Slobodan Radulović 2006. godine odlazi iz Srbije pred optužnicom za organizovani kriminal u privredi i od tada je nedostupan policiji. Godinu nakon toga, u septembru 2007, šalje pismo Savetu za borbu protiv korupcije u kom obelodanjuje, do tada javnosti nepoznat, sastanak radi dogovora o prodaji „C marketa“ izvršen po nalogu Vojislava Koštunice, tadašnjeg premijera. „Ja nikad ne bih pristao da potpišem Memorandum o razumevanju niti bilo kakav drugi dogovor sa Miškovićem oko privatizacije „C marketa“ da me na to nije naterao Predsednik Vlade Koštunica… Imao sam snage i hrabrosti da odbijem ponudu Miškovića da mu lično omogućim da privatizuje „C market“ jer nisam pristao da me kupi. Nisam imao mogućnosti ni hrabrosti da odbijem nalog Koštunice da potpišem Memorandum, iako sam znao da je Koštunica to uradio da bi omogućio Miškoviću da, posle svih njegovih neuspeha, uđe u proces privatizacije „C marketa“, naveo je Radulović u svom pismu. Postupak protiv Radulovića i još preko trideset optuženih, pokrenut na osnovu najobimnije optužnice u istoriji Srpskog sudstva, još uvek je u toku.

Radulović je označen kao jedan od vođa grupe optužene da je u „aferi stečajna mafija“, koja je oštetila nekoliko javnih preduzeća, među kojima je i „C market“, u saradnji sa sudijom privrednog suda protivzakonito došao do akcija više preduzeća. Pred Specijalnim sudom u Beogradu, septembra 2007. godine, u postupku protiv Radulovića, Milan Beko je bio samo svedok, iako je zajedno sa Radulovićem učestvovao u sastavljanju Memoranduma i bio njegov potpisnik. U transkriptu Bekovog svedočenja stoji da je „Novafin S.A“ osnovao sa namerom da preuzme akcije „C marketa“. Beko je takođe izjavio da je i sam osnovao nekoliko kompanija sa posebnom namenom, kako ih on naziva „školjka firmi“ (firme sa formalnom namenom, bez stvarnog poslovanja). „Novafin S.A“, koja je preuzela akcije „C marketa“, u trenutku osnivanja bila je „pod njegovom kontrolom“, rekao je. Na pitanje ko je platio akcije „C marketa“, Beko je rekao: „Banka je odobrila kredit. Hypo, Komercijalna…“ Nije mogao da se seti koja banka je obezbedila novac za preuzimanje „C marketa“, kao ni iznosa koji je njegov „Novafin“ dao „Primeru C“. Advokat Radulovića je na suđenju rekao da se radilo o 29.000.000 evra.

Prema zapisniku sa suđenja „stečajnoj mafiji“, kompanije kao što je „Novafin S.A“, dobijale su kredite od banaka za kupovinu akcija tih preduzeća. Međutim, nejasno je čime su kompanije garantovale za kredite, osim svojim, inače simboličnim, osnivačkim kapitalom. One nisu posedovale finansijske izveštaje, s obzirom da su osnovane neposredno pre privatizacije. Na ovo pitanje jasan odgovor nije dao ni Beko tokom svedočenja.

Preuzimanjem akcija „C marketa“ od strane „Primera C“ koji prelazi u vlasništvo Miškovića, stvoren je dominantan položaj na beogradskom tržištu maloprodaje. Nakon komparativnog pregleda trgovinskih lanaca na teritoriji Beograda, Komisija za zaštitu konkurencije je izvestila da je utvrđeno ukupno učešće „C marketa“, „Delta Maxija“ i „Pekabete“ (u kojoj „Delta Maxi“ učestvuje sa 69,44 procenata), koje su u vlasništvu Miškovića, od preko 60 procenata, čime je, tvrdi komisija, prekršen Zakon o zaštiti konkurencije.

 

Dominantan položaj na tržištu


Komisija za zaštitu konkurencije, osnovana sa ciljem da vrši kontrolu konkurencije na tržištu, dva puta je donela Rešenje kojim odbija zahtev za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije kapitala između „Primera C“ i „C marketa“. Protiv oba rešenja „Primer C“ je pokrenuo tužbu protiv Komisije. „Delta M“ je 2006. godine naručio dve studije kojima u sudskom postupku nastoji da ospori pravnu zasnovanost rešenja komisije. Sud ove studije nije dostavio Komisiji, kako bi i ona dala mišljenje o njima.

Jednu od tih studija potpisalo je nekoliko profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Studija osporava pravnu zasnovanost Rešenja Komisije. Jedna od potpisnica ove studije za odbranu Miškovića, a protiv Komisije, je profesorka Pravnog fakulteta Vesna Besarović. Besarovićeva je danas članica Komisije za zaštitu konkurencije. Druga studija, zbog koje se „Delta“ obratila Privrednoj komori Srbije, trebalo je da utvrdi da „Delta“ nije monopolista. PKS, čiji je tadašnji predsednik bio ministar trgovine Slobodan Milosavljević, za tu namenu angažuje firmu „Conzit“ d.o.o. iz Beograda. Prema podacima Agencije za privatizaciju, supruga ministra Milosavljevića Katarina Andrić-Milosavljević imala je 11,1% udela u „Conzitu“ d.o.o. u periodu kada je ta studija rađena.

Konsultantska firma „Belox Advisory Services“ je takođe analizirala tržišnu koncentraciju „Delte“ u Beogradu, ponovo po narudžbi „Delte“. Prema njihovoj studiji, na celokupnom beogradskom tržištu maloprodaje „Deltin“ udeo je samo 39 procenata, za procenat manje od onoga što Zakono o zaštiti konkurencije definiše kao „dominantan položaj na tržištu“. Vlasnik 50 posto ove konsultantske kuće i njen direktor je bivši potpredsednik Vlade i nekadašnji član DS i G17+, Miroljub Labus.

Verica Barać kaže: „Svi građani Beograda i okoline plaćaju cenu monopola. Svaki artikal plaćaju mnogo skuplje zato što je on monopolista“.
 

Donedavna predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović tvrdi da je preuzimanje „C marketa“ bilo ilegalno i da je tako stvoren dominantan položaj na tržištu, sa čime je tadašnja Vlada bila upoznata. Marković-Bajalović kaže se njenim tvrdnjama o monopolu na beogradskom tržištu u više navrata u medijima suprotstavljao ministar trgovine Slobodan Milosavljević, tvrdeći da „u Srbiji nema monopolista u oblasti trgovine“. Ovakve izjave Marković-Bajalović vidi kao pritisak na rad Komisije, o čemu je obaveštavala Vladu. Dijanu Marković-Bajalović Skupština nije ponovo kandidovala za predsednicu Komisije za zaštitu konkurencije.

Slučaj „C marketa“ je kroz sudske instance dospeo na Vrhovni sud Srbije. VSS nije odlučivao o ovom predmetu, jer je, početkom 2010. godine osnovan Upravni sud u čiju nadležnost je prenet i predmet u vezi sa „C marketom“. Portparolka Upravnog suda Vesna Dabić kaže da je u pitanju slučaj koji je veoma interesantan javnosti, ali da „postupak još nije završen“.

Radulović se i danas nalazi u bekstvu, a u medijima se spekuliše da se nalazi u Španiji. Za njim je raspisanja crvena Interpolova poternica kojom se zahteva hapšenje i izručenje određenog lica. Tužba u vezi sa „C marketom“ u Upravnom sudu je predmet iz 2008, ali je sud na početku svog rada prvo morao da reši sporove od 2007. godine, tako da slučaj u vezi sa „C marketom“ nije ni blizu rešenja. Za to vreme, Miroslav Mišković najavljuje da je blizu dogovora o prodaji polovine maloprodajnog lanca „Delta maksi“, „poznatoj evropskoj kompaniji“.

 

„Lepša strana kupovine“


Ove jeseni, akcionari su nakon osam godina ponovo na ulici uporno zahtevajući da ih primi neko iz Vlade. Predstavnik malih akcionara „C marketa“ Miljan Smiljanić kaže da se njihovi zahtevi zasnivaju na poništavanju prodaje tog preduzeća. „Cela prodaja je urađena nezakonito, bez naše saglasnosti, odnosno bez „volje druge strane“. Želimo da se sve poništi i da nam se vrate akcije“, izjavio je Smiljanić srpskim medijima.

Akcionarka Nada Cerić, koja je bila otpuštena za vreme Radulovićevog vođenja kompanije, nije vraćena na posao iako je Mišković to obećao.

„Bilo je veoma jasno da su akcije „C marketa“ vredele više, ali je to bila situacija u kojoj je država bila na njihovoj strani“, kaže Nada Cerić.

Autor:

Ostavi komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o

Tagovi

Povezano

Send this to a friend