“Gde sad da obrišem poštarev broj!”, nervirao se gledajući u svoj mobilni telefon, Nenad Petković iz obrenovačkog sela Konatice, dok je čamac, u kojem je bio sa nekoliko ljudi iz carinske Kriminalističke policije, jurio preko nadošle Kolubare.
Nenad je te večeri, 15. maja, pošao da policajcima pokaže put do susednog sela Poljane, kako bi spasili jednu četvoročlanu porodicu.
Obrisao je broj dok je pokušavao da mobilnim pozove svog prijatelja, Jovicu Sinđelića, poštara i predsednika Mesne zajednice Poljane, kako bi ga ovaj uputio kuda treba da idu po poplavljenom selu. Srećom, voda ih je uskoro nanela baš do Jovicine kuće.
“Nešo, ‘ej, evo me ovde, na terasi!”, vikao je Jovica u noći bez telefona i struje.
“’De je kuća Panića?!”, vikao je Nenad kroz kišu i huk Kolubare.
“Nema Panić, ima Pantić! A ima i Pajić!”
“Neki sa četvoro dece, na krovu je!”
“Idi tamo, tamo su!”
“’Oćeš i ti?!”
“Nemoj, idi vidi ‘oće li oni, moja deca su starija!”
“Da se vratimo po tebe?!”
“Ako možeš. Aj’ vrati se, ja idem u opštinu, idem da tražim čamac!”
Jovica Sinđelić, predsednik MZ Poljane: ‘Ljudi, to je bilo neorganizovano, nema čamaca, nema vojske, nema spasavanja’
Foto: Perica Gunjić / CINS
Čamac u kome je bio Nenad Petković plovio je selom u četvrtak 15. uveče, nekoliko sati pre nego što je voda potopila Obrenovac, koji je od Poljana udaljen dvadesetak kilometara.
Selo je bilo potpuno poplavljeno, ali meštani sa kojima su novinari CINS-a razgovarali nisu evakuisani niti upozoreni pre nego što je voda ušla u njihove kuće. Neki od naših sagovornika nisu evakuisani ni posle toga.
I za Poljane, kao i za Veliko Polje, kako smo opisali u prethodnoj priči, evakuacija stanovnika, navodno je bila naređena, oko 10 sati 15. maja. Četvoromesečno istraživanje CINS-a, međutim, pokazuje da ona nije do kraja i na adekvatan način sprovedena.
Poljane, uz još dva sela pored Kolubare – nema nikakvu zaštitu od poplava. Koliko meštani pamte, selo nikada nije imalo nasip koji bi ljude i imovinu branio od izlivanja vode. Zbog toga se, prema njihovim svedočenjima, često događa da poplavi, pa ni evakuacije nisu retke. Kako naši sagovornici tvrde niko ih nije obavestio da će ovog puta biti mnogo gore, niti da treba da spasavaju pokretnu imovinu, stoku, automobile i traktore.
Kada su tokom 1980-ih godina pojačani i dorađeni odbrambeni nasipi na teritoriji opštine Obrenovac, prostor Poljana ostavljen je u potpunosti nezaštićen. Kao mogući razlog isticana je potreba postojanja sigurnosne zone koja bi trebalo da predstavlja zaštitu samog grada Obrenovca, a za tu zonu je “žrtvovana” teritorija Poljana.
(Prirodni potencijali i degradirane površine opštine Obrenovac, grupa autora, 2008)
Postoji mogućnost da se postavi taj nasip od metar, kako nas ne bi svaka manja poplava kačila. Neka se ostave propusti da se ne bi žrtvovao Obrenovac, neka kroz te propuste puste vodu u Poljane. Neka – neka pliva, ali da ljudi imaju vremena. I da izvuče stoku, i da izvuče mašinu, i sve živo ako si na vreme obavešten. Mada ovog puta nije bilo ni obaveštenja na vreme.
(Jovica Sinđelić, predsednik Mesne zajednice Poljane)
Prema rečima Jovice Sinđelića, poštara sa početka ove priče i predsednika Mesne zajednice Poljane, ovde je voda došla u sredu 14. maja oko osam sati uveče – oko 32 sata pre nego što će voda ući u Obrenovac. – Da je bila poplava istog dana u Obrenovcu, pa da razumem. Ali 15. je bila u Poljanama a 16. u Obrenovcu. Ne može niko da mi tvrdi da nije moglo da se nabavi tri ili četiri čamca za te ljude. Da bi se posle čula priča kako su ljudi evakuisani iz Poljana. To nije uopšte tačno – izričit je Sinđelić.
Evakuacija stoke
Predstavnici vlasti, opštinske i republičke, upućivale su građanima apele da ne odbijaju evakuaciju zbog straha za svoju imovinu. U selima se briga za imovinu posebno ogleda u brizi za stoku, od kojih veliki broj seoskih domaćinstava živi.
Predsednik Srbije je u Poljanama potvrdio taj apel, rekavši da razume ljude, ali da oni “neće ostati bez svoje stoke, ne ostavljaju je na cedilu”. U tom trenutku, kako se vidi na snimku Nikolićeve posete, deo sela već je bio poplavljen i stoka nekih meštana u opasnosti.
(Izgubili smo) šesnestoro stoke rogate, trinaestoro svinja, pet traktora je potopljeno, pa kombajn, pa berač… Mi smo potopljeni u četvrtak ujutru, u pola 9 smo već bili na spratu. Mi smo dan pre mogli da pređemo sto kilometara za sat vremena, moglo je to. Nit’ nam je ko rekao, nit’ je ko znao.
(Dragan Pantić, Poljane)
Evakuacija stoke regulisana je i Zakonom o vanrednim situacijama koji je opisuje kao preventivnu meru i jedan od poslova nadležnog štaba za vanredne situacije, što znači da je trebalo da bude urađena pre nego što je voda poplavila skoro čitavo selo.
Na fotografiji: bager odnosi kravu koja se udavila tokom poplava u Velikom Polju.
Foto: Goran Marković
Kada je o evakuaciji reč, kako smo objasnili u prethodnom tekstu, ona je i za ovo selo, navodno, bila naređena.
Sinđelić, međutim, tvrdi da do njega – kao prvog čoveka sela i kao poverenika Civilne zaštite koji bi po Zakonu o vanrednim situacijama, morao da bude uključen u evakuaciju meštana, za šta je postojalo i naređenje – takva naredba nije stigla:
– Niko mene nije obavestio o tome da mora da bude kompletna evakuacija. Vatrogasci su, kad su tu bili, rekli su ko hoće da se evakuiše – da se evakuiše. Znači nije bilo na obaveznom nivou, da kažu “e, slušajte ljudi, preti katastrofalna poplava, biće vam život ugrožen, morate ići odavde”, pa da ja mogu narodu da prenesem tako – kaže Sinđelić.
Zbog opasnosti od poplava mi smo opet najavili meštanima sela Poljane – zato što je to najugroženije selo – da će poplave biti ogromnih razmera, da su već u Lazarevcu imali problema, da je to takozvana i bujična poplava, da je ogromna količina vode, da moraju da se evakuišu. Međutim, opet su pojedinci odbili u smislu kao “šta vi znate, ovo nama nije prvi put, to poplavi, traje 2,3 sata, voda se povuče, nema od toga ništa”.
(Mile Jovičić, komandant vatrogasno-spasilačke brigade Beograd za CINS)
Zbog opasnosti koja dolazi od reka, opština Obrenovac usvojila je 2013. godine Plan odbrane i otklanjanja posledica od poplava za ovo i još dva sela. Ovaj dokument sadrži i spisak domaćinstava ugroženih poplavom. Jedno od takvih je i kuća Slađane Marinković, kojoj su poplave uništile gotovo kompletan nameštaj i tehniku. Ona za CINS kaže da njenu porodicu niko nije upozorio na opasnost i da ih nije evakuisao:
– (Voda je došla) U četvrtak 15. maja, u 6:30, ujutru. Nama nije niko ništa rekao osim što smo čuli preko televizije da će biti izlivene velike količine padavina. Pošto sam diplomirani inženjer poljoprivrede, znala sam da će da bude katastrofalna poplava. Ali da je nas neko obaveštavao, to ne. Nama je tek u petak ujutru, oko 11, prišao čamac, koji i odakle, pojma nemam. Nama se podavilo deset ovaca i pet svinja i sva živina, kaže Slađana Marinković.
Desetak sati pošto je njena kuća poplavljena, kao i veliki deo Poljana, u selo dolazi predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Ja sam piskao i vriskao i rekao sam “ljudi, ovi ljudi neće da se pomere”, jer oni nisu verovali da će voda da bude u (tom) naletu. U 12 sati mene obaveštava kabinet predsednika države da će doći lično predsednik da ih potera odatle. Kažu, ko će veći autoritet u državi biti, jer sam ja plačnim glasom zvao i govorio “ljudi, podaviće se narod”.(…) I mi čekamo Tomu. Trebalo je u podne da dođe, a došao je u četiri, bio je u Majdanpeku neki ruski investitor…
(Miroslav Čučković, predsednik opštine Obrenovac)
U Majdanpeku je u to vreme bila organizovana svečanost povodom otvaranja azotnog postrojenja u Fabrici bakarnih cevi. Proslavi su prisustvovali članovi uprave ruske kompanije “UGMK Holding” (vlasnici FBC), ambasador Rusije Aleksandar Čepurin i Tomislav Nikolić. Početak skupa, dan ranije, najavljen je za 13:00 časova.
Mi smo tri sata bukvalno bili tu, tu su postrojili te ljude… U ta tri sata nije bilo nikakvih akcija jer su naredili vatrogascima i svim tim službama da – tu čekaju predsednika. I tri sata bukvalno.(..).. mi smo tri sata svi čekali predsednika.
(Ivan Jegorović, član Kriznog štaba Obrenovca)
Jegorović nije jedini član Kriznog štaba Obrenovca koji kaže kako su tog dana, u vreme dok su velike vode išle ka gradu koji će sledeće jutro potopiti – čekali Nikolića.
Sa Nenadom Bjelicom i Novicom Filipovcem nastavio sam do Poljana, da ponovo vidimo kako se tamo odvija. Neko je rekao da bi bilo dobro da budemo tamo i zbog te posete predsednika. Predsednik je trebalo da dođe, koliko ja znam, negde oko dva sata, mi smo tamo bili otprilike u to vreme. Pošto on nije dolazio, nama nije padalo na pamet da ga čekamo, nego smo otišli. Samo smo došli do tamo, videli šta se dešava. Priličan broj ljudi je izvučen, bili su u tom autobusu. Tamo su bili Predrag Marić, ovaj načelnik Štaba, Mile Jovičić, opštinski funkcioneri, čitava ekipa i oni su, posle čujem, njega čekali do četiri.
(Dragoslav Mršević, tadašnji zamenik komandanta Kriznog štaba Obrenovca)
U Službi za saradnju sa medijima predsednika Srbije za CINS su rekli da je događaj u Majdanpeku planiran nedeljama unapred, ali da je svoj boravak tamo Tomislav Nikolić skratio “da bi mogao da bude sa svojim narodom u tako teškom trenutku”. U odgovoru na pitanja CINS-a, Vuk Fatić iz predsednikove Službe demantuje tvrdnju naših sagovornika o kašnjenju predsednika i ističe da je njegova poseta Poljanama najavljena za 15.30. U najavi za medije koju nam je Fatić dostavio, međutim, piše da će predsednik u to vreme posetiti selo – Konatice.
Na pitanje novinara CINS-a zbog čega u najavi piše Konatice umesto Poljane, Fatić odgovara:
– Tog dana je zaista bilo predviđeno da predsednik Nikolić obiđe mesto Konatice. Međutim, kako mi najave za medije šaljemo blagovremeno (nekoliko sati ranije), situacija na terenu (poplava) nas je stavila pred izbor da li da po svaku cenu novinare i predsednika vodimo u Konatice i rizikujemo da voda odseče prilaz mestu dok su oni tamo, što bi potencijalno ugrozilo njihove živote, ili da umesto toga odemo u MZ Poljane gde je stanje bilo teško, ali nije bilo opasnosti da će biti ugroženi životi. Obilazak poplavljenih mesta bio je organizovan od strane opštine Obrenovac.
Kao što smo napomenuli, predsednik opštine Miroslav Čučković rekao je novinarima CINS-a da je iz kabineta predsednika njemu najavljeno da će on doći u podne a da je došao u četiri.
Predsednik MZ Poljane Jovica Sinđelić tvrdi da ga ni o dolasku predsednika države niko nije informisao, ali tog dana mu je najveći problem bio nedostatak čamaca za spasavanje ljudi:
Na kući Slađane Marinković u Poljanama 14. oktobra, pet meseci posle poplava, na zidovima se vidi visina vode. Marinkovićeva tvrdi da je niko nije upozorio niti evakuisao.
Foto: Perica Gunjić / CINS
– Od ujutru do nekih 6, 7 sati uveče je stalno vikano – “Stižu čamci”. Ja ne znam više ni koga sam zvao, i Pavlovića i Jegorovića i Čučkovića, čak sam angažovao taštu, sestru, sve koje sam znao u Obrenovcu da idu u opštinu da traže pomoć. Išli su, svi su im pričali isto: “Evo sad je trenutno otišao Nikolić u Poljane, ima četiri čamca”. Ta četiri čamca niko nije video na terenu. Oni jesu bili tamo gde je moglo da se priđe i gde je moglo da se snimi, ali niko ih nije video da su prišli do donjeg kraja Poljana, da su bili u funkciji – tvrdi Sinđelić.
Noć uoči tog 15-og (maja), njih je poplavila Kolubara. I bilo je ljudi koji su se našli u svojim kućama, voda je došla do većeg nivoa u odnosu na onaj koji su oni očekivali, tako da je bila potrebna njihova evakuacija. Mi smo bili u Poljanama između 9 i 10 sati pre podne, Jovetić i ja, policijsko jedno vozilo nas je nekako kroz tu visoku vodu dovelo do jedne tačke, gde smo mi sa vatrogascima koji su spasavali ljude bili u kontaktu. I već tu, na prvom koraku, vatrogasci su se žalili na nedostatak opreme.
(Dragoslav Mršević, tadašnji zamenik predsednika opštine Obrenovac i komandanta Kriznog štaba)
Ne znate kako je to… Neke babe i dede su po dva dana bile do pola u vodi, petoro, šetoro ih je bilo, jedna baba je bila skoro plava od vode, pala sa stola, nije mogla više ni da hoda, ubacivali smo je u čamac… Žandarmerija je došla i otišla kad je se Nikolić slikao, oni su otišli, došli su ovi iz Carine, iz Kriminalističke policije, oni su sa mnom bili tri dana.
(Nenad Petković, selo Konatice, učestvovao u spašavanju meštana Poljana)
Kako bi pokušao da obezbedi čamce za spasavanje, Jovica Sinđelić je u četvrtak uveče, svega nekoliko sati pre nego što je i grad poplavljen, iz Poljana uspeo da dođe do Obrenovca. Najpre je otišao u opštinu gde mu je, kako tvrdi, predsednik opštine rekao da čamci “nisu u njegovoj nadležnosti” i uputio ga u vatrogasnu stanicu. Ni tamo nije uspeo da dobije plovila:
– Oni su stvarno bili fer prema meni, ali ni oni nisu imali sa čim (da evakuišu) . Ljudi, to je bilo neorganizovano, nema čamaca, nema vojske, nema, nema, nema spasavanja.
Iste večeri, u četvrtak oko 21:00, počela je sednica kriznog štaba Obrenovca: Komandant štaba Miroslav Čučković je tada, u vreme kada stanovnici Poljana i Velikog Polja proživljavaju dramu jer su gotovo cela sela poplavljena i voda neprestano raste, rekao i sledeće: „Vojska je pristigla sa tri čamca. Oni treba da se angažuju u Poljanama i Velikom Polju“.
Veliki nauk, veliko iskustvo, nažalost stečeno na svom primeru. Opomena za budućnost, da ovo može da se desi, ne toliko opomena državi, država se izvanredno snašla, Vlada je besprekorno obavila svoj posao, posebno ovi ljudi koji su bili na terenu. Ovo je za građane opomena. Ako im nije vredelo što smo ih svi molili, upućivali apele preko svih medija da se evakuišu i da poslušaju, danas su valjda shvatili.
(Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, u Obrenovcu 24. maja)
________________________________________________________________________________
Sirena u Obrenovcu puštena prekasno
Sirena za uzbunu u Obrenovcu oglasila se u petak 16. maja oko pet ujutru, kada je poplavni talas već ušao u opštinu i probudio ljude čije je kuće i stanove u prizemlju potopio.
To jutro je krenulo lupnjavom (…) čula se buka i razbijanje stakla (…) Tata nas je brzo probudio i rekao je “voda nadolazi, ustajte”. Ustali smo, čule su se sirene, voda je već došla na metar sigurno
(Tatjana Karadžić, meštanka Obrenovca, dokumentarni film Obrenovac 1003)
Da l’ shvatate vi situaciju? Mi palimo sirenu, ja nisam nadležan za sirenu, ja ne smem da je upalim. Ja je palim zato što nema struje, nema vode, ja znam da narod ništa ne može da sazna osim te uzbune i ja je palim samovoljno, bre, čoveče.
(Miroslav Čučković, predsednik opštine Obrenovac)
Kao što se kasnije videlo na snimcima i fotografijama poplavljenog Obrenovca, kao i u prihvatnim centrima, najveći deo evakuisanih ljudi domove je napustio samo sa odećom koju je imao na sebi.
– Sasvim je sigurno da je aktiviranje sirena u Obrenovcu kasnilo – kaže za CINS profesor civilne zaštite na Fakultetu bezbednosti dr Vladimir Jakovljević i objašnjava da je funkcija sirene da najavi opasnost, odnosno upozori da se ispoljila i da poplave spadaju u opasnosti koje imaju “alarmnu fazu razvoja”.
Uzbunjivanje, puštanjem sirene ili na neki drugi način, prema zapisnicima sa sednica beogradskog Kriznog štaba od 14. i 15. maja nije razmatrano. Ni u zapisnicima sa sednica obrenovačkog Štaba nema navoda o ideji uzbunjivanja stanovništva. Iako je direktor korporativnih poslova TENT-a Vojin Nestorović za CINS potvrdio navode da je te noći tokom sednice Štaba predložio uključivanje sirene, Ivan Jegorović, član Štaba, kaže da se on toga ne seća.________________________________________________________________________________
Ostavi komentar