21 Oktobar 2013, 01:21

Komentari (2)

Srbija duguje Bosni 50 miliona evra u nekretninama

Stotine objekata koji su u vlasništvu bosanskih preduzeća u Srbiji, čija je vrednost oko 50 miliona evra, propadaju ili su nezakonito prodati, jer dve zemlje ne primenjuju Sporazum o sukcesiji

Anđela Milivojević (CINS), Dino Jahić i Aladin Abdagić (CIN)

Sudbina prodavnica, salona, magacina i ostalih nekretnina koje su u vlasništvu firmi na teritorijama Srbije i Bosne i Hercegovine (BiH) nije rešena ni deceniju nakon potpisivanja Sporazuma o sukcesiji. Tim dokumentom države su se obavezale da će svu imovinu vratiti vlasnicima. 


Sporazum, potpisan u Beču 2001. godine, predviđa da će imovina drugih država biti priznata, zaštićena i vraćena u prvobitno stanje u kojem je bila 31. decembra 1990. godine, bez obzira na nacionalnost, državljanstvo i boravišta vlasnika.

Ipak, za vreme važenja Sporazuma, imovina pojedinih firmi je preprodavana, nezakonito prisvojena i skrivana od stvarnih vlasnika.

Prema istraživanju novinara centara za istraživačko novinarstvo iz Beograda i Sarajeva (CINS/CIN) više od 50 bosanskohercegovačkih firmi potražuje imovinu koja se nalazi u Srbiji, dok 38 srpskih preduzeća potražuje imovinu koja je u BiH. Na bosanskoj listi su, između ostalih, Hepok, Agrokomerc, Borac, Kožarsko tekstilni kombinat (KTK), kao i srpske firme Tehnopromet i Autotehna-Avis.

 

Pogledajte bazu podataka: SPISAK NEKRETNINA BiH PREDUZEĆA U SRBIJI


Radnici preuzeli imovinu

 

Prema podacima do kojih su došli novinari CINS/CIN oko 200 objekata, vrednosti veće od 50 miliona evra, koji se nalaze u Srbiji još uvek nisu vraćeni vlasnicima iz BiH. Među njima su i poslovni prostori Agrokomerca iz Velike Kladuše i Hepoka iz Mostara. Radnici ove dve firme iz Beograda, pokušali su da problem reše formiranjem novih preduzeća.

Radnici Agrokomerca formirali su istoimeno preduzeće u Beogradu 1995. godine i pokrenuli proceduru da imovinu na beogradskoj adresi uknjiže kao vlasništvo novoformiranog preduzeća.
 

U Agenciji za privatizaciju Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) smatraju da novoosnovano preduzeće ne može da uknjiži imovinu jer je Agrokomerc iz Velike Kladuše tu imovinu stekao pre 30 godina. Zbog toga su pokrenuli spor pred nadležnim institucijama u Beogradu.

Jasmina Stojanović, direktorka beogradskog Agrokomerca, smatra da je pravedno da se imovina u Srbiji ravnomerno podeli.

„Ne može da bude sve njihovo, radnici su ulagali u imovinu Agrokomerca u Srbiji“, objašnjava Stojanović i dodaje da će, ukoliko bude morala, rešenje ovog problema potražiti pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Prema rečima advokata Marinka Šakana, koga je Agencija za privatizaciju FBiH angažovala na nekoliko predmeta, i radnici firme Hepok su na imovini ove firme u Beogradu osnovali novo preduzeće. Međutim, nova firma je otišla u stečaj, nakon čega je stečajni upravnik prodao imovinu.

Šakan objašnjava da Srbija nije smela da dozvoli prodaju imovine kroz stečaj budući da je imovina firme Hepok u Srbiji predmet Sporazuma o sukcesiji. Zbog toga je Agencija pokrenula sudski spor kojim pokušava da vrati imovinu.

“Slučaj Hepoka je izuzetno značajan jer srbijanski sud mora da odgovori na pitanje 'da li se može postati vlasnik kupovinom od nevlasnika' ”, kaže Šakan.


Direktori krili imovinu


Nebriga vlasti prema društvenoj imovini pojedincima je išla na ruku.

U Agenciji za privatizaciju FBiH su novinarima CINS/CIN otkrili da su direktori pojedinih kompanija u poslovnim knjigama prikrivali određenu imovinu koju imaju u Srbiji. Među njima je navodno i Borac iz Travnika.

“Za neku imovinu su samo direktori znali gde je i u kakvom je stanju. Čak ima slučajeva da su to prodali“, kaže Šuhret Fazlić, direktor Agencije za privatizaciju FBiH i dodaje da su o tome obavestili nadležno ministarstvo.

„To smo uradili u slučaju Krivaje, KTK Visoko i Borac Travnik.”

Početkom 2010. godine KTK iz Visokog kod Sarajeva je prodao poslovni prostor u Kraljevu Ahmedu Kurtagiću za 20.485 evra. Imovina je prodata bez saglasnosti Vlade FBiH, koja je njen pravi vlasnik, budući da je ušla u proces privatizacije.

U Agenciji za privatizaciju FBiH kažu da su za ovu prodaju saznali naknadno preko jedne firme iz Beograda koja je želela da svoju nekretninu zameni za poslovni prostor u Kraljevu.

„Ta firma nas je upitala da li može izvršiti zamjenu i mi smo negativno odgovorili“, objašnjava Senad Rahimić, pomoćnik direktora Agencije.

Agencija je od te firme tražila da joj dostave dokaze o prodaji ove nekretnine. Rahimić kaže da je objekat u Kraljevu prodat na osnovu odluke Nadzornog odbora KTK, a ugovor je potpisao tadašnji direktor Asmir Hodžić.

„To nisu smjeli bez odluke Vlade FBiH“, kaže Rahimić i dodaje da je rukovodstvo KTK Visoko ranije tražilo odobrenje od Agencije za privatizaciju za prodaju te imovine i da su im odgovorili da samo Vlada FBiH može dati tu saglasnost.

S obzirom da je Federalno ministarstvo energije, industrije i rudarstva nadležno za ova preduzeća, Agencija je podnela krivičnu prijavu protiv Hodžića i Nadzornog odbora, jer je FBiH oštećena za vrednost te nekretnine. Osim toga, podneta je i tužba za poništenje kupoprodajnog ugovora.


Srpska imovina uglavnom vraćena


Prema popisu koji je 2009. godine uradilo tadašnje Ministarstvo finansija i privrede Srbije, 38 domaćih preduzeća je prijavilo da ima imovinu na teritoriji BiH.

 

Pogledajte bazu podataka: SPISAK NEKRETNINA SRPSKIH PREDUZEĆA U BIH


Novinari su u kontaktu sa ovim firmama došli do informacija da su neke od njih svoju imovinu u BiH vratile i prodale. To su učinile firme poput Jugoslovenskog rečnog brodarstva, koje je prodalo svih 11 nekretnina u Brčkom. Firma Jugorendgen iz Niša takođe je prodala 25 objekata koje je imala u Sarajevu, Tuzli, Gračanici i drugim mestima. Isto je i sa firmama Pionir i ATB Sever iz Subotice.

Ipak, među njima se nalaze i one koje još uvek nisu rešile ovaj problem.


Direktor kompanije Autotehna-Avis iz Beograda, Dejan Mladenović, kaže da je u BiH ostalo više od 100 automobila vrednih oko dva miliona evra, ali i nekretnine koje su u vlasništvu ove kompanije.

„Ništa od tih poslovnih prostora i stanova nije vraćeno. Ne znam šta se sa time desilo“, kaže Mladenović.

Prema rečima Milovana Janjića, direktora kompanije Tehnopromet iz Beograda, ova firma je u Sarajevu imala poslovni prostor za koji se već dugo bori, ali bezuspešno.

„Sada je u tom poslovnom prostoru neka vladina organizacija“, kaže Janjić.


„Nismo uradili ništa posebno“


Da bi se Sporazum o sukcesiji uspešno sproveo bivše republike Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) formirale su Stalni mešoviti komitet u kome su predstavnici svake države. Prema pisanju medija, poslednji sastanak održan je u Beogradu 2009. godine.

Odlaganje štetno za Srbiju

Advokat Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju Srbije i sadašnji pravni zastupnik firme Šipad Sarajevo koja potražuje imovinu, smatra da je Vlada Srbije morala odmah da počne sa primenom sporazuma, ali je umesto toga zakomplikovala procedure sa namerom da se njegova primena otegne u nedogled.

“U svakom pravnom poretku postoji hijerarhija pravnih akata. Prvi je ustav, a odmah ispod njega su ratifikovani međunarodni ugovori, a to je Sporazum o sukcesiji. Nikakvim zakonom niti uredbom se ne može menjati sporazum jednostrano”, kaže Pavlović.

Pavlović smatra da je odlaganje primene sporazuma štetno za Srbiju zbog toga što su radnici tih preduzeća ostali bez vlasnika koji bi im plaćao doprinose, plaćao porez državi i vodio računa o imovini koja danas propada.

 


„Osnovni problem sukcesije je bilo to što se jako neujednačeno radilo, pa je tako jedan aneks otišao skoro do kraja, a drugi nisu pomereni s mesta. To nije normalno za sukcesiju“, kaže Oliver Antić, predstavnik Srbije u Komisiji za sukcesiju.

Antić, koji je postavljen na ovo mesto u decembru prošle godine, kaže da je zatekao loše i komplikovano stanje, kao i da se u prethodnom periodu nije radilo dovoljno na primeni Sporazuma.

Sličnog mišljanja je i Šuhret Fazlić, direktor Agencije za privatizaciju FBiH.

“Hrpa problema je dovela do toga da mi, evo, 2013. godine, nismo uspeli da uradimo ništa posebno. Ocjena od jedan do 10 je dvica”, kaže Fazlić, pokušavajući da sumira dosadašnju primenu Sporazuma o sukcesiji između Srbije i BiH.

Fazlić dodaje i da institucija na čijem je čelu u prošlosti nije puno učinila da se imovina dobije nazad, kao i da je problem što je privatizacija data u nadležnost mnogim institucijama između kojih nema koordinacije.

Njegove reči potvrđuje i dokumentacija Ministarstva finansija Srbije do koje su došli novinari CINS/CIN.

Vlada Srbije je Uredbom iz 2008. godine propisala da firme iz zemalja bivše Jugoslavije sa Ministarstvom finansija Srbije moraju da potpišu sporazum kojim bi se odredilo njihovo vlasništvo nad imovinom u Srbiji.

Uredbom su utvrđeni i rokovi do kada preduzeća to treba da urade. Iako u BiH postoji više od 50 takvih firmi, do marta 2012. javilo se svega osam: Šipad komerc Sarajevo, Forum Sarajevo, Unis Pretis Sarajevo, Tuzla Prevoz, Magrosprom Sarajevo, Krivaja, Šipad komerc Bijeljina i Dita Tuzla. Do danas nije potpisan sporazum ni sa jednom od njih.

Ministarstvo finansija Srbije, u dopisu upućenom CIN/CINS, navelo je da sporazumi nisu potpisani uglavnom zbog “neprihvatanja teksta sporazuma jedne od strana”.

 


Komentari (2)
Napiši komentar
Brajović Miroslav
02 April 2014, 15:02
Kako je SFRJ podelila zajednički stvaranu imovinu tako su i društvena preduzeća čiji radnici su učestvovali u stvaranju tih firmi morali napraviti deobeni bilans zajedničkog preduzeća. Zašto bi naprimer titular(to jest matična firma) bila vlasnik a zaposleni u poslovnim jedinicama izvan sedišta firme bili najamni radnici. Poznato je da su upravo te jedinice dale najveći doprinos u razvoju matičnog preduzeća je su bili najispostavljeniji na tržištu. Najveću pometnju je napravio prihvaćeni aneks "G" sporazuma o sukcesiji koji u istu kapu svrstava privatnu i društvenu imovinu. Kako je Hrvatska podržavila imovinu preduzeća iz Srbije i u većini slučajeva prodala a kada je srpska Agencija za privatizaciju ponudila njihova predstavništva na prodaju usledile su protestne note. Tome su dobro kumovali državni činovnici u Srbiji zaduženi za tu oblast.
Mira Krunic
14 Decembar 2013, 09:14
poznato je da je tu bilo kriminalnih radnji od strane pojedinaca, bar u Srbiji. Bosnalijek je na spisku a znam da je uknjizio svoj proctor na svoje ime 2004. Uvidom u Zemljisne knjige IV suda iz tog perioda se sve vidi ko je uknjizio tudji proctor na licno ime I na osnovu kakvih papira cime je pre svega drzava Srbija ostecena


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite
Anketa
Da li je cenzura medija i interneta opravdana u vreme prirodnih katastrofa?
Da, u vreme krize ne treba kritikovati državu.
Nije opravdana, ali odobravam privođenje onih koji šire dezinformacije.
Država ovde neprestano guši slobodu izražavanja, poplave su samo izgovor.
Vučić nas vraća u najgore vreme cenzure, kao kada je on bio ministar informisanja.
Rezultati

Podrzi nas - podrzi CINS