Šezdesetjednogodišnja Divna Pavlović, pre skoro deset godina, kupila je lokal u izgradnji u naselju Filmski grad, na opštini Čukarica u Beogradu. Ona je 2003. prodala svoj stan, kako bi kupila lokal za ćerku i obezbedila joj posao.
Obećavano joj je da će zgrada biti gotova do septembra 2004, pa do kraja godine, a kada se ni to nije desilo, odgovorne firme su prestale da joj se javljaju. Divna danas i dalje gleda prazno zemljište, jer zgrada gde je trebalo da bude njen lokal nije nadrasla ni temelje.
„U međuvremenu, ćerka mi se razbolela. Ova agonija ne može da se opiše. Samo treba da se izdrži i da se izborimo protiv, maltene, kompletne države”, govori Divna kroz suze.
Više od hiljadu prevarenih ljudi, dva preduzeća u stečaju, više od četrdeset šest hiljada kvadratnih metara gradilišta u Filmskom gradu, na desetine krivičnih prijava i postupaka pred sudovima… Sve je to rezultat poslovne saradnje između jednog od najvećih graditelja devedesetih u Beogradu, poslovnog sistema „Stankom”, u vlasništvu čuvenog Žike Muštikle i mladog biznismena Aleksandra Lukića, direktora firme „Delta Legal”.
„Sve je bilo regularno, ugovori su postojali između ‘Stankoma’ i ‘Delta Legala’”, seća se Divna Pavlović
Divna Pavlović se sa ostalim prevarenim građanima poslednje dve godine bori pred Privrednim sudom u Beogradu da im se vrate njihovi stanovi, lokali i garaže. Firma „Delta legal”, koja je bila investitor na ovom kompleksu, u stečaju je od 2011. godine, a svi prevareni kupci i podizvođači su sada poverioci u stečajnom postupku.
Zajedno sa stečajnim upravnikom, Sašom Radulovićem, prevareni pokušavaju da kroz plan reorganizacije preuzmu firmu “Delta legal” u svoje vlasništvo i konačno završe kompleks.
„Mi smo bili presrećni, skoro smo počeli da pevamo u sudnici kada smo izglasali plan reorganizacije”, seća se Divna.
Međutim, u januaru 2012, počela je nesrećna saga u kojoj je Privredni sud tri puta usvojio plan reorganizacije, Privredni apelacioni sud kao viša instanca tri puta ga je vratio na ponovno glasanje, a gradilište je postalo zarobljeno u sudskom sporu.
„Sada je jedan od najvećih problema to što na višim sudskim instancama mi nailazimo na nerazumevanje“, ističe Zoran Pavlović, jedan od kupaca i predstavnik udruženja „1000 oštećenih”, koje su prevareni kupci osnovali 2008. godine. „Devedeset osam posto kupaca je diglo ruku i reklo: ‘Mi smo za plan (reorganizacije), nemojte nam to sada osporavati.’”
Stečajna sutkinja Ljiljana Subotić, koja od početka vodi ovaj postupak pred Privrednim sudom, usvojila je plan u januaru 2012. godine. Međutim, jedan od kupaca, čije je potraživanje osporio stečajni upravnik, i firma podizvođač “B POP SHOP” žalili su se Privrednom apelacionom sudu u Beogradu, koji je zatim ukinuo plan reorganizacije.
„Ovde je bilo bezbroj bilborda koji su govorili ko gradi, po kojoj dozvoli, a na kraju se ispostavilo da je sve bilo laž”, kaže Zoran Pavlović ispred udruženja “1000 oštećenih”
Privredni sud je, potom, tražio da se sprovede veštačenje koje bi utvrdilo da li je plan reorganizacije u skladu sa zakonom o stečaju i da li odgovara na sve primedbe Privrednog apelacionog suda. Sudski veštak je u svom izveštaju detaljno analizirao plan i dao mišljenje o njegovoj valjanosti. Na osnovu toga, Privredni sud je naredna dva puta potvrdio plan, ali ga je Apelacioni ipak oba puta ponovo ukinuo. Poslednje rešenje Privredni apelacioni sud je doneo u decembru 2012. godine, i do danas nije bilo promena, jer je sa poslednjim vraćanjem plana nižem sudu smenjena sudija Ljiljana Subotić.
Stečajni upravnik Saša Radulović kaže:
„Interesantno je da prema Zakonu o parničnom postupku ne možete jednu presudu ukinuti dva puta. Privredni apelacioni sud je trebalo ili da preinači ili da potvrdi rešenje Privrednog suda. Treći put kada je vraćen plan reorganizacije, naložena je i smena sudije Ljiljane Subotić. Dakle, imate stečajnog sudiju koja uživa ogromnu podršku većine poverilaca, koja radi u njihovom interesu, a za koju je Privredni apelacioni sud naložio da se smeni i postavi novi sudija.”
Radulović ističe da Apelacioni sud ima i sudsku praksu, koja kaže da se planovi reorganizacije ne ukidaju i zbog toga smatra da „ako sami poverioci odluče šta će da rade sa svojom imovinom, onda tu nema mesta sudu da se meša u njihovu volju.”
„’Delta legal’ je kupcima prodavao stanove za keš na ruke i taj novac nije korišćen za izgradnju stanova”, kaže stečajni upravnik „Delta legala”, Saša Radulović
CINS je pokušao da razgovara sa predsednikom Privrednog apelacionog suda, Miroslavom Nikolićem, kako bi pokušao da dobije objašnjenje ove situacije. Privredni apelacioni sud, međutim, nije želeo da da bilo kakav komentar. U pisanom odgovoru elektronskom poštom, sud je odgovorio jedino da je „Privredni apelacioni sud, nakon višestrukog ukidanja prvostepenih rešenja, koje je prouzrokovano odbijanjem postupajućeg sudije da postupi po nalogu iz drugostepene odluke, predmet dao u rad drugom sudiji, primenom načela hitnosti i efikasnosti stečajnog postupka.“
Pravnik Živorad Ikonović iz advokatske kancelarije „Simeunović-Ikonović“, kome je CINS dostavio svu dokumentaciju iz ovog stečajnog postupka, kaže: „Privredni apelacioni sud u Beogradu nije mogao drugi put da ukida prvostepenu presudu i vrati je prvostepenom sudu u smislu odredbe iz člana 373. Zakona o parničnom postupku.”
Godinu dana prepiske između Privrednog i Privrednog apelacionog suda bilo je veoma frustrirajuće za sve prevarene kupce, koji nisu razumeli zbog čega viši sud zahteva da se plan promeni kada su se poverioci složili da je dobar.
Života Milinković, koji je bio jedan od podizvođača radova, kaže da na izuzeće sudije Ljiljane Subotić poverioci gledaju kao na odmazdu. „Ona (sudija) nije htela da podlegne pritisku koji je vršio Apelacioni sud, smatrajući da radi svoj posao kako treba. Po našem mišljenju, Apelacioni sud radi na štetu poverilaca, a zbog čega – možemo samo da pretpostavljamo.”
Saša Radulović kaže da Sud mora da bude svestan činjenice da je bankrot „Delta legala” nešto što bi još jednom učinilo nepopravljivu nepravdu prema kupcima.
„Ako dođe do bankrotstva ‘Delta legala’, sve što može da se desi jeste da imovina bude prodata, jer tako nalaže zakon o stečaju. To je ogromna šteta za poverioce, gde će im stepen namirenja biti možda 20 posto. Ako ste dali 1000 evra, možda vam se vrati 200 u kešu.”
Poverioci Stankoma se bore protiv stečajne upravnice
„Znao sam da se ranije bavio divljom gradnjom, ali nisam imao poslovnu saradnju sa njim“, kaže izvođač radova, Života Milinković
Paralelno sa stečajem firme „Delta legal”, odigravao se i stečaj „Stankoma”, ali pod veoma drugačijim okolnostima. Iako je prema rečima bivšeg vlasnika, Živadina Mihajlovića, ova firma imala imovinu mnogo veću nego što su potraživanja poverilaca, što znači da je mogla da vrati dugove, „Stankom” je ne samo otišao u stečaj 2011. godine, nego je samo godinu dana nakon toga firma bankrotirala. Prema rečima poverilaca, krajem 2012. godine, Poreska uprava nije glasala za plan reorganizacije pred Privrednim sudom i tako je proglašen bankrot. Stečajna upravnica „Stankoma”, Andrijana Živanović, tada nije iskoristila zakonsku mogućnost da traži rok od 30 dana za izmenu plana. Za većinu poverilaca „Stankoma”, to predstavlja jasan znak da ona ne radi u njihovom interesu.
„Skupština ‘Stankoma’ je sa 98 posto glasova odlučila da se ide u reorganizaciju. Niko od nas nije slutio šta će se desiti, bili smo zatečeni, pokušali smo da utičemo da se odloži glasanje, ali niko to nije prihvatio. Apsurdno je to što Poreska uprava nije glasala, zato što je njima priznato više novca nego što potražuju”, kaže Života Milinković.
Jednu od glavnih tačaka žalbi predstavlja i činjenica da se jedan broj prevarenih građana uselilo u nekoliko poluzavršenih zgrada u Filmskom gradu. Iako je stečajni upravnik dužan da, prema Zakonu o stečaju, čuva stečajnu masu, odnosno gradilište, prema tvrdnjama poverilaca – ona to nije učinila.
„Stečajnoj upravnici je cilj da ovaj stečaj traje deset godina. Da se mi međusobno tužimo, a ona uzima, takozvanu, nagradu za stečajnog upravnika nezavisno da li stečaj ide u pravom smeru ili ne. ‘Stankom’ je odvela u bankrot, iako ova firma ima veću imovinu nego dugovanja. Zbog toga smo protiv nje podneli 11 krivičnih prijava”, objašnjava Nikola Kosovac, podizvođač radova i vlasnik firme „Kosbet”.
Ona je napravila višemilionsku štetu kada je dozvolila da se u tri bloka usele stanari
Nikola Kosovac
,podizvođač i vlasnik „Kosbeta”
I nakon više poziva CINS-a i TV Mreže, stečajna upravnica „Stankoma”, Andrijana Živanović, nije prihvatila poziv za intervju, navodeći kao razlog da ne želi da komentariše postupke koji se trenutno nalaze pred sudom.
Poverioci „Stankoma” su se više puta žalili na rad stečajne upravnice Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, a potom i Privrednom sudu. Sve njihove žalbe su odbijene.
Nekadašnji vlasnik „Stankoma”, Živadin Mihajlović, poznatiji kao Žika Muštikla, smatra da je dogovor moguć pod jednim uslovom: „Kada bi imali snage da odbor poverilaca ‘Delta Legala’ i odbor poverilaca ‘Stankoma’ postignu vansudsko poravnanje i deblokiraju privremenu meru, odmah bi mogli da nastave sa radovima. Ali, prepreka je opet Andrijana Živanovic, sudija.”
A kako je sve počelo?
Živadina Mihajlovića, poznatijeg kao Žika Muštikla, devedesetih su zvali „kraljem Čukarice”. Na ovoj opštini, njegovo preduzeće bilo je jedno od najvećih graditelja. Sa takvom reputacijom, kako nam je rekao, „Stankom” je 1989 od opštine Čukarica dobio na korišćenje zemljište u Filmskom gradu. Tu je trebalo je da bude izgrađen stambeno-poslovni kompleks.
Nakon što na zemljištu više od decenije ništa nije sagradio, prema Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2003. godine, otvara se mogućnost da Mihajloviću lokacija bude oduzeta. Mihajlović kaže da zbog nedostatka novca, ali i zbog toga što je bio član SPS-a posle petooktobarskih promena, nije bio u mogućnosti da sam otpočne izgradnju.
„Onda sam se, da bi im doskočio, raspitao ko dobro stoji sa pobednicima. Između ostalih, rekli su to i za gospodina Acu Lukića, a i provereno je da je imao na hiljade ugovora za gradnju. Nažalost, za bespravnu gradnju”, kaže Mihajlović.
Tako, 2004. godine, Aleksandar Lukić sa svojom firmom „Delta Legal” dobija priliku da gradi višemilionski kompleks.
Plakat za prodaju stanova u izgradnji iz 2004. godine
„On je dobio građevinske dozvole koje ja nisam mogao da dobijem, maltene i bez kompletirane dokumentacije. Tako sam, zahvaljujući gospodinu Lukiću, sačuvao lokaciju”, naglašava Mihajlović.
Poslovni sistem „Stankom” i „Delta legal” potpisuju ugovore za 6 objekata u naselju Filmski grad u januaru 2004. godine i počinju sa oglašavanjem prodaje stanova u izgradnji.
Krajem 2006. godine, međutim, izgradnja staje, jer Lukić, prema dopisu stečajnog upravnika „Delta Legala” Prvom osnovnom javnom tužilaštvu, novac nije ulagao u izgradnju, već je deo novca izneo iz zemlje i kupio jahtu vrednu preko dva miliona evra, kao i luksuzna vozila, a pored toga iznajmljuje i stan u Monaku i kupuje druge nekretnine u inostranstvu.
„Stankom” sredinom 2007. godine, u dogovoru sa Lukićem, potpisuje sporazumni raskid ugovora, ali nakon toga Mihajlović potpisuje nove ugovore sa firmama „Fadesa” i „Urban Legal”, takođe u vlasništvu Lukića. Međutim, gradnja do danas nije nastavljena.
Šta su nadležni organi radili deset godina?
Hapšenje Lukića zbog zloupotrebe službenog položaja i građenja bez građevinske dozvole, iz decembra 2010. godine
Od momenta nastanka problema u Filmskom gradu, na vlasti su bile tri Vlade, a u Beogradu su se promenila tri saziva gradske skupštine i dva gradonačelnika. Gradilište na četrdeset šest hiljada kvadratnih metara ekskluzivnog zemljišta na Čukarici je za sve to vreme nastavilo da propada.
„Okrivljujem Gradsku direkciju, jer oni izbegavaju da se izjasne o planu reorganizacije. Pitamo se – u čijem interesu oni rade? Kako su oni Lukiću dali te dozvole?”, pita se Zoran Pavlović.
Prevareni građani su nezadovoljni zbog činjenice da ozbiljna istraga protiv Aleksandra Lukića zbog prevare u Filmskom gradu nikada nije pokrenuta. Lukić je dva puta hapšen, 2008. i 2009 godine, jer se protiv njega vodila finansijska istraga zbog utaje poreza.
Iako protiv Lukića postoji nekoliko desetina krivičnih prijava zbog nelegalne gradnje, prevara, utaje poreza, on je do danas osuđen samo dva puta – 2007. godine na kaznu od tri meseca zbog nelegalne gradnje i 2008. godine na novčanu kaznu od 30.000 dinara zbog nelegalnog priključenja na elektromrežu.
Lukić je nastavio sa nelegalnom gradnjom, pa je 2009. godine počeo izgradnju zgrade bez građevinske dozvole u Kneževačkoj ulici, u Beogradu, u čemu mu je pomogao i jedan građevinski inspektor opštine Rakovica, jer nije podneo prijavu protiv nelegalne gradnje, iako je izvršio kontrolu. U decembru 2010. godine Lukić je ponovo uhapšen, ali je takođe pušten na slobodu.
Prvo osnovno javno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Lukića u novembru 2011. godine, zbog tri slučaja prevare, a jedan od njih je i prevareni kupac stana u Filmskom gradu. Optužnicom nisu obuhvaćeni svi članovi udruženja „1000 oštećenih”.
Lokacija na opštini Čukarica, gde je trebalo da budu izgrađeni objekti, ulice Ratka Mitrovića, Kneza Višeslava i Jablanička
„Isto tako mi nije jasno ponašanje gradonačelnika Beograda, koga smo tri-četiri puta molili da nas primi. Ovi ljudi su zaslužili da ih gradonačelnik primi i čuje njihov problem. Grad nije pokazao nikakvo interesovanje da se ovo reši, a pola Beograda dnevno prođe ovuda i svi sklanjaju pogled”, kaže Pavlović.
CINS i TV Mreža su pokušali da razgovaraju sa gradonačelnikom Beograda, Draganom Đilasom, o ovom problemu, međutim do današnjeg dana nije stigao odgovor na pitanje šta je Grad konkretno uradio kako bi ovaj problem bio rešen. O problemima prevarenih kupaca nisu želeli da razgovaraju ni nadležni iz Ministarstva građevine i Direkcije za građevinsko zemljište.
„Išli smo kod svih ministara, svi su nam obećavali kule i gradove, da će se to završiti, ali od toga nije bilo ništa”, razočarano kaže Ivan Dinić, jedan od prevarenih kupaca stana.
Pogledajte emisiju posvećenu prevari u Filmskom gradu
Pred Privrednim sudom u Beogradu, ovih dana je PS STANKOM AD USTEČAJU iz Beograda ponovo tužio suinvestitora DELTA LEGAL i stanare zgrada u Filmskom gradu, da su ga ostetili za 146.221.855,20 dinara. One iste stanare, koji su svoje stanove jos 2005 godine svoje stanove isplatili u celosti, one iste koji su trebali jos davne 2006. godine da se usele u stanove, one iste čije stanove nije zavrsio vec ih ostavio u sivoj fazi , one iste koji su sami svojim dodatnim ulaganjima zavrsili izgradnju objekata i stanova da bi mogli da usele svoje porodice. Porodici Mihajlović i stečajnom upravniku izgleda ponestalo para pa udri ponovo po kupcima. Tako je kad država sve dozvoljava, kad se zakoni ne poštuju i lopovluk ne sakcioniše. Najlakše je udariti po nezaštićenom narodu. Stankom tuži i Delta Legal iako vrlo dobro zna da je vlasnik u bekstvu negde u inostranstvu.
Kao investitor koji je Čukaricu uvio u crno ostavivši za sobom groblje objekata, kao investitor na najcrnjij listi investitora, on bi jos para ako može. A da proba za početak da vrati sve dugove Direkciji za gradjevinsko zemljište i izgradnju Beograda, da vrati obeštećenje prevarenim kupcima, da makar kao čovek kaže IZVINITE KUPCI!. Sve dok ima podrršku u državnim institucijama biće nam ovako. Ljigavko za sva vremena i sve vlasti!!!!!!!