Zoov prirode

Mnoga deca, pa i stariji vole da obilaze zoološke vrtove. Ima nečeg u tome kada se nalaziš na metar-dva od lava, žirafe ili majmuna. Međutim, zbog fotografije mršavog jelena Medenka iz zoološkog vrta u Boru digla se velika prašina u javnosti. U ovoj epizodi Glasne žice obilazimo zoo vrtove u Srbiji i govorimo o uslovima o njima. Kako bi oni trebalo da izgledaju? Da li su nam upšte potrebni? Koliko oni koštaju građane? Ali i tome kako je jedan Nišlija pre deset godine otvorio vrata jednog potpuno drugačijeg prostora za životinje.

Novinar i voditelj: Stefan Marković

Urednik: Vladimir Kostić

Produkcija: Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) i Podkast RS

Muzika: Rade Sklopić

Snimanje i dizajn zvuka: Dejan Tomka

U ovoj epizodi korišćen je sledeći materijal: TV Zona plus -emisija Nešto više i uvodna tema iz emisije Opstanak.

TRANSKRIPT

STEFAN (NARACIJA): Ko bi rekao da jedna fotografija sa društvenih mreža može da podigne toliku prašinu, da praktično postane vest broj jedan. Subjekat na fotografiji je mršav, baš baš mršav, toliko da mu se broje rebra, izgleda izgladnelo i ima tužan pogled, pa  i nalazi se iza rešetaka. 

I ne, ne opisujem nekakvog zatvorenika, logoraša ili nešto slično, već… jelena. Da, jelena koji se zove Medenko i koji stanuje u zoološkom vrtu u Boru. Nakon što je fotografija objavljena, ljudi su bili besni, pretili su čak upravi ovog zoo vrta, a dolazila je i inepskcija.

Ali šta je uopšte motiv nekom iz lokalne vlasti da u svom gradu otvori zoološki vrt? (UBOD)

Da li su te životinje dobro uhranjene i zadovoljne? (UBOD)

Da li se to što stanovnici gradova u kojima se nalaze zoo vrtovi daju milione za održavanje isplati i da li je to uopšte dovoljno? (UBOD)

DUŠAN STOJANOVIĆ: Ali svima na prvu bude kao, vau, moj grad će da ima žirafu, slona, tigra, super, ja ću da privučem turiste, tu će biti mnogo para. Neće, nažalost.

STEFAN (NARACIJA): Ovo je Dušan Stojanović, i on ne samo da zbrinjava životinje, već praktično sa njima i živi. Nedaleko od Niša osnovao je Zoo kutak, mesto za prihvat životinja, među kojima su mnoge od njih divlje. I posetioci mogu da ih vide, baš kao i u zoo vrtu, pa bar dok ih ne vrati u prirodu. I on ne dobija pare iz budžeta.

I Dušan želi da ovaj prostor kojim raspolaže registruje kao Zoo vrt. Ali zoo vrt sa drugačijom funkcijom od one na koju smo inače navikli.

DUŠAN STOJANOVIĆ: Upravo uloga zooloških vrtova je da se očuva vrsta. Znači da tu budu neke ugrožene vrste koje su pred istrebljenjem, koje ne mogu da opstanu u prirodi i one treba da se rehabilituju, da se razmnože i da se vrate u svoje prirodno stanište.

(UVODNA ŠPICA)

STEFAN (NARACIJA): Moje ime je Stefan Marković, a ti slušaš CINS-ov podkast Glasna žica.

U ovoj epizodi govoriću o tome zašto uopšte postoje zoološki vrtovi u Srbiji?

Da li se divlje životinje drže u kavezima samo da bi se građani zabavljali?

Koliko nas  takva zabava košta?

Ali i šta je motivisalo jednog mladića iz Niša da napravi jedan potpuno drugačiji prostor za životinje?

(ZVUK ZOO VRTA)

Sećam se kada sam prvi put otišao zoološki vrt. Imao sam šest ili sedam godina i sa roditeljima sam tada prvi put došao u Beograd.

(EMOTIVNA TEMA)

I ruku na srce, baš sam se lepo proveo. Deci su zoo vrtovi super. Svakog vikenda ispred Kalemegdana je ogroman red dece koja s nestrpljem čeka da vidi divlje mačke, majmune, lame, ptice, zmije, krokodila Muju…

Za nas koji nismo rođeni u Beogradu ili recimo u Subotici gde se u blizini nalazi Zoo vrt Palić, divlje životinje su bile samo stvar iz albuma za sličice Životinjsko carstvo. Znaš ono, pojedeš čokoladu i dobiješ sličicu recimo, šta znam, armadila ili foke, krokodila, tako nešto. Druga varijanta je bila emisija o životinjama sa Radio televizije Beograd – Opstanak.

(UVODNA TEMA IZ EMISIJE OPSTANAK)

Danas pored Beograda i Palića, zoološke vrtove imaju još i Jagodina i Bor, a ako se na to pridoda i još nekoliko privatnih zooloških vrtova, gotovo da iz bilo kog dela Srbije može lako da se poseti neka zverka.

A i gradske vlasti ih nekako vole…

DRAGANA SOTIROVSKI (TV ZONA): Ovom gradu, a to je stajalo u ekspozeu, je potreban i akva-park, zašto da ga imaju svi, a mi da ga nemamo? I zoološki vrt, zašto da ga imaju svi, a mi da ga nemamo?

STEFAN (NARACIJA): Ovo je izjava gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski iz septembra 2022. godine. I ruku na srce, ona nije jedina koja je za predizborno, pa, bogami, i postizborno obećanje posezala za zoološkim vrtom. Ipak, on u Nišu nikada nije napravljen.

Međutim, u brdovitom selu Kamenica, na oko 8 kilometara od centra Niša, 2013. godine, zahvaljujući entuzijasti i velikom ljubitelju životinja Dušanu Stojanoviću, otvoren je prostor u kom mogu da se vide divlje životinje. Ali to nije zoološki vrt.

DUŠAN STOJANOVIĆ: Mnogi ga zovu zoološki vrt, ali nije zoološki vrt, već prostor za edukaciju i druženje sa životinjama.

STEFAN (NARACIJA): Ovo je Dušan, a ja sam sa njim razgovarao upravo u Zoo kutku.

DUŠAN STOJANOVIĆ: Ovaj prostor je još 2013. godine formiran i nastao da bude lokacija za prihvat povređenih divljih životinja i svega onoga što samo udruženje Zoo planet spasi. Ali iz godine u godinu se videla potreba i za informisanjem građana, za edukacijama, tako da smo mi upotpunili neki sadržaj samog ovog prostora i otvorili, da kažem, vrata samog Zoo kutka.

STEFAN (NARACIJA): Pored konja, kobila, magarca, kokošaka, pasa, mačaka, tu su i afrički tvor, činčile, srna, pa i divlje patke koje su se sakrile ispod jednog žbuna dok smo Dušan i ja razgovarali.

(ZVUK ŽIVOTINJA)

Dosta je prostrano, a mnoge životinje se slobodno kreću po dvorištu, u kojem se nalazi i nešto što podseća na kafić. Tu su poređane šareno ofarbane palete gde smo i popili kafu. Sa leve strane od ulaza u dvorište je i seoska kuća u kojoj sada stanuje Dušan. Kaže da je životinjama potrebno da uvek neko bude sa njima.

On se priseća kada su ga 2010. sugrađani pozvali da spase prvu divlju životinju u nevolji.

DUŠAN STOJANOVIĆ: Kažu, ima ispala neka roda iz gnezda, ona šeta, treba da se vrati u gnezdo. I mi odemo na lokaciju, vidimo roda ne može da poleti, kao, šta ćemo s njom. Dobro, tu je struja, sad mora Elektrodistribucija, ovamo-onamo. I ja nekako uspem i organizujem stvarno i da kontaktiram Elektrodistribuciju, da isključe struju, zatim, Parking servis ja mislim da je tada došao sa onom korpom, pošto moralo nekako da se roda digne gore. Ovaj, mediji su se uključili. Celo naselje je izašlo. Mislim, stvarno je bila jedna akcija nama prva, a meni prosto neverovatna. Znači, bukvalno kao na onim emisijama na Animal planet-u. Patrola koja pomaže i spašava životinje… Bukvalno je tako bilo. 

STEFAN (NARACIJA): Nakon rode, Dušan i njegovi volonteri spasli su i mnoge druge životinje. Kad kažem mnoge, mislim baš mnoge, mislim na gotovo 7.000 životinja. Pored toga, njih građani zovu i kada recimo vide zmiju u naselju. Na njih gledaju kao na neku vrstu gradske institucije… Ali oni to nisu.

Kaže da mu telefon neprestano zvoni.

DUŠAN STOJANOVIĆ: Ja u sezoni 70 do 90 poziva dnevno primim.  Misli, to, treba sa devedeset ljudi…

STEFAN: Za šta te sve zovu?

DUŠAN STOJANOVIĆ: Za sve i svašta. Ne znam, od mačeta, vrapčeta, zmije koja je na ulici, na grani, ne može da poleti vrana, svraka, roda, bukvalno ne… pčela, stršljen, glista, ne znam, ali bukvalno sve… (smeh)

STEFAN (NARACIJA): Pored toga, što spasavaju životinje, ljudi mogu i da ih vide. Baš kao u zoo vrtu, samo što su oni otvoreni za javnost samo dvaput nedeljno da ne bi stresirali životinje.

Pa iako nije klasičan zoološki vrt, neki ljudi imaju takva očekivanja.

DUŠAN STOJANOVIĆ: Dođu ljudi i ovde i kažu, jao, zašto vi nemate slona, žirafu, tigra ili tako nešto.

STEFAN: (smeh) Pa što nemate?

DUŠAN STOJANOVIĆ: Zato što ne želimo da imamo. Zato što smo prihvatni centar i zato što su životinje ovde došle da bi bile spašene i da bi im se pružila nega izlečenja i da bi se vratile u prirodno stanište. Ili da se možda radi reprodukcija, da se reprodukuje ovde i da se njena veća populicija te vrste opet vrati u prirodu.

STEFAN (NARACIJA): Za dobar zoo vrt, potrebno je mnogo, mnogo para da bi uslovi bili adekvatni.

DUŠAN STOJANOVIĆ: Znači, da joj ne sipamo hranu u činijicu, da joj ne stavimo, ne znam sad, ima gole zidove pod, betonski pod, mi smo to oprali, stavili jednu paletu ili jedno ćebence ili komad slame i to je njoj dovoljno. Super uslovi. Ne!

STEFAN (NARACIJA): Pa da li imaju svi zoo vrtovi dobre uslove? Da bih video kakvo je stanje u njima, otišao sam ih da posetim. Prva stanica Bor. Tamo gde se i digla prašina zbog fotografije mršavog jelena Medenka.

(REKLAMA)

(PTICE IZ ZOO VRTA BOR)

SLAĐANA SAVIĆ: Ono što je svima nama potrebno, pa tako i životinjama, jeste da bi se one nesmetano razvijale, prvenstveno hrana i voda, što je ključno za njihov opstanak, a drugo, znači, ogromna ljubav. 

STEFAN (NARACIJA): Ovako o načinu na koji se staraju o životinjama u Boru govori PR zoološkog vrta Slađana Savić. Ona je ljupka žena, vrlo energična, koja sve oslovljava sa „srce“ i zaista izgleda da baš voli ove životinje. Dok prolazimo kroz borski zoo vrt, u ruci nosi kesu sa šargarepama. Kaže, to je poslastica za životinje.

SLAĐANA SAVIĆ: Žare, Žarko, dođi, mili. Ljubavi, došla Slađa. Dođi, zlato.

STEFAN (NARACIJA): Da se ne zbuniš, Žarko je lama.

SLAĐANA SAVIĆ: Dođi da te upoznam sa Stefanom, da mu pokažeš kako se mi ovde čuvamo. Gde si, mili? Vidi, nemoj da ga pljuneš. Zasad je skroz O.K. Ako mi bude pravio probleme, ja ću to da ti kažem. 

STEFAN (NARACIJA): Odmah da ti kažem, lama me nije pljunula. Upoznao sam se i sa drugim životinjama: lavicom, antilopom, zebrom Markom i tako u nedogled. U ovom zoo vrtu ima čak 130 životinja. A onda smo stigli i do jelena Medenka zbog kojeg se digla velika uzbuna.

On ima 16 godina, a u Bor je stigao 2011, kada je ovaj zoo vrt i otvoren. Bio je to poklon beogradskog zoo vrta.

(EMOTIVNA TEMA)

SLAĐANA SAVIĆ: I evo ga lepotan koji nam problem pravi. Ne ti, mili, nego drugi, jer ne shvataju prirodu. Vidiš da mu se rebra ipak ne broje?

STEFAN: Ali jeste mršaviji.

SLAĐANA SAVIĆ: Jeste mršaviji, znači, svakako, ali da li možemo da vidimo nekog dekicu od devedeset godina a da je onako napucan, mišićav; ne. Znači, životni ciklus je normalan kako kad nas ljudi, tako kod njih. Ali ono što možeš da vidiš jeste moj bistar pogled, lep, vidiš kako imam jasan pogled, volim šargarepicu. Vlažna njuška je takođe pokazatelj da njemu apsolutno ništa ne fali. U njegovom kavezu postoji i izmet, znači da on normalno unosi hranu, normalno preživa.

STEFAN (NARACIJA): Pored toga što je star, Slađa tvrdi da je razlog njegove mršavosti i to što su mu nedavno pronašli ženku. A da li ovde ima dovoljno hrane i uopšte dovoljno para? Borski zoo vrt je javno preduzeće. Dakle, finansira se parama iz budžeta; odnosno, parama građana.

SLAĐANA SAVIĆ: Zaista je za svaki grad zoološki vrt luksuz, ali opet, zahvaljujući budžetima grada… konkretno, pričam u naše ime, u ime zoološkog vrta Bor, znači mi zaista imamo dovoljno sredstava za sve životinje i to svaki posetilac koji hoće da sagleda realnim očima vidi.

STEFAN (NARACIJA): A za šta se troši taj novac?

SLAĐANA SAVIĆ: Za hranu, za održavanje samog vrta, onda za troškove veterinara, znači, koji nas obilaze, koji svakodnevno vode računa da li je sve u redu. Znači, vizelni pregled, pa po potrebi i imamo neke… kada se životinje leče, naravno, znači, razbolimo se i mi, kako neće i one, naravno. Znači za sve to godišnje ide oko 50 miliona.

STEFAN (NARACIJA): 50 miliona dinara svake godine građani Bora daju za zoo vrt. Deo tih para ide i za plate zaposlenih. I ovde zaposleni rade za minimalac. Kažu da je to zato što vole svoj posao iako imaju opciju da ga promene. Pored toga, u zoo vrtu radi tek 18 ljudi. Koliko je to malo, govori i to što gotovo svi oni rade sve poslove. Pa tako svi hrane životinje, a i Slađa ima nekoliko radnih zadataka.

SLAĐANA SAVIĆ: Da, radim kao vodič za organizovane posete, PR za medije, ali se uopšte ne libim da kada ima potrebe za to, obučem radnu uniformu i odem u kavez da čistim kavez.

STEFAN (NARACIJA): Dakle, iako kaže da para ima dovoljno, izgleda da ih ipak nema. Ovako Dušan iz niškog Zoo kutka gleda na to:

DUŠAN STOJANOVIĆ: Vi ako imate u zoološkom vrtu, ne znam, pet radnika koji rade na sto životinja šta dobijete? Ti ljudi jedva stignu da osnovno da počiste, da opere činiju i hrani… činije za vodu, hranilice, da im stave čistu prostirku, eventualno da istimare tu životinju, da im pripreme hranu i to je to.

STEFAN (NARACIJA): A u šta sve treba da se ulaže?

DUŠAN STOJANOVIĆ: Pa i same igračke i sam prostor, oplemenjivanje prostora, da da te prirodne za vrstu. Ne znam, ako životinja voli da boravi u vodi, ako voli da se penje na drvo, da joj obezbedimo pravo drvo tu, da joj obezbedimo bazen, da obezbedimo blato, da joj obezbedite… ne znam… imate… neću sad baš da izdvajam, ali neke životinje vole da posmatraju plen, predatori, znači vole da posmatraju plen sa visine. U nekim zoološkim vrtovima, ljudi gledaju životinje sa visine.

STEFAN (NARACIJA): Ovo se odnosi na divlje mačke. I upravo jedan takav bengalski tigar, praktično se nalazi u dubokoj i prostranoj betonskoj rupi u Zoo vrtu u Jagodini. I ovaj zoološki vrt uzima oko 50 miliona iz budžeta godišnje.

Pokušao sam da dođem do nekog iz ovog zoo vrta kako bismo popričali o uslovima u ovoj ustanovi.

TELEFON JAGODINA ZOO VRT: Ovde Zoološki vrt Jagodina, izvolite.

STEFAN: Halo, dobar dan, ovde Stefan Marković novinar Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, CINS iz Beograda. Da li mogu da dobijem direktorku Ivanu Ristić.

TELEFON JAGODINA ZOO VRT: Direktorka je na… trudničkom… 

STEFAN (NARACIJA): Predložili su mi da se čujemo krajem januara naredne godine, jer niko sem direktorke ne može da razgovara sa mnom. To je za mene bilo kasno. Ali sam otišao u ovaj u zoo vrt.

STEFAN: Vukovi se šetaju po istoj liniji, bukvalno ista staza. Napred-nazad. Kavez im je baš mali. Manji, da kažem, od nekog jednosobnog stana prosečnog u Beogradu (zvuk koraka vuka).

STEFAN (NARACIJA): To sam ja u zoo vrtu. Nosim mikrofon pucaljku prekrivenu zaštitom od vetra koja izgleda kao mrtva životinja. Zapravo se kolokvijalno i zove mrtva mačka i ja se šetam kroz zoo vrt i govorim u taj mikrofon. Zbog toga i govorim tiho, jer i sebi izgledam, pa u najmanju ruku… čudno.

STEFAN: Bukvalno, evo, deset minuta ovaj vuk ide napred-nazad, napred-nazad. 

JELENA ILIĆ:  Znači, ako ona u prirodu treba da pretrči ne znam koliko kilometara dnevno, a to ne može, jer je ograničena na mali prostor, onda to stvara određene psihološke poremećaje. 

STEFAN (NARACIJA): Ovo je Jelena Ilić, jedna od članica udruženja za zaštitu životinja i prirode ORCA.

JELENA ILIĆ: Kada postoji dosada, da tako kažem, duže vreme, javljaju se ti psihološki poremećaji u ponašanju. Oni se zovu stereotipija. Ta stereotipna ponašanja. To je ono kao kada vidite velike mačke da često ponavljaju svoje ponašanje. Na primer da se kreću u krug po kavezu. Ili kod lisica i vukova je karakteristično da se kreću u obliku broja osam.

STEFAN (NARACIJA): Baš kao što je bio slučaj sa vukovima u jagodinskom zoo vrtu. 

(TENZIČNA TEMA)

JELENA ILIĆ: Mi i kad uđemo u zoo vrt, mi vidimo tu jednu paletu neprirodnih i patoloških ponašanja i to zaista gubi svoju edukativnu funkciju. I onda zaista nema poente otvarati tolike zoološke vrtove jer vi nemate ni tu funkciju očuvanja, niti tu edukativnu funkciju i čemu onda sve to?

STEFAN: Zabava?

JELENA ILIĆ: Zabava, upravo tako.

STEFAN (NARACIJA): Jelena kaže da iako se otvaranje zoo vrtova u Srbiji pakuje u priču o ljubavi prema životinjama, to ima malo veze sa realnošću.

JELENA ILIĆ: To su populističke priče. Znači, tu se ne radi ništa zbog dobrobiti životinja, jer tu nema dobrobiti životinja, makar ne u Srbiji. Tako da, ne radi se zbog edukacije, jer tu opet nema edukacije, ne radi se zbog konzervacije, jer tu opet nema ili ima jako malo konzervacije. Hoću da kažem da prosto treba zvati stvari pravim imenom. Znači, ako se zaista otvara zoo vrt, onda zaista znamo zašto se on otvara. Otvara se radi zabave ljudi, a to nam zaista nije potrebno. 

(MISTIČNA TEMA)

STEFAN (NARACIJA): Da uslovi nisu baš sjajni u našim zoo vrtovima možda najbolje govori podatak da nijedan od srpskih zooloških vrtova nije deo Evropske asocijacije zooloških vrtova i akvarijuma. Oni se bave standardima i poboljšavaju uslove za životinje u zatočeništvu. Recimo, koliki treba da bude kavez, da svaki zoo vrt ima obaveznog veterinara, kako se zanima koja životinja. Eto, takve neke stvari.

JELENA ILIĆ: To su viši standardi i to je ono čemu bi trebalo u suštini težiti, za početak.

STEFAN (NARACIJA): Ja sam ih kontaktirao i oni su mi kazali da su Zoo vrt u Beogradu i palićki zoo vrt kandidati za članstvo, ali da i dalje ne ispunjavaju uslove. Borski i jagodinski zoo vrt, nisu čak ni to.

Dakle, košta mnogo, a ne ispunjavaju EU standarde. Pa zašto se onda daju pare na otvaranje zoo vrtova?

DUŠAN STOJANOVIĆ: Pa zato što nažalost, donosioci odluka, koji donesu odluku da se zoološki vrt otvori nisu toliko stručni i njih ne zanima… niti… njima je bitno da imaju neku turističku atrakciju na svojoj lokaciji i uopšte nisu posvećeni u tom drugom delu: kako će ta životinja da živi, da li će ona da ima dobre uslove, da li će biti dovoljan broj radnika da održava sam taj prostor. 

Pa ako već nema dobrih uslova, šta kažu inspekcijske kontrole? Evo, recimo u Boru, nakon skandala sa jelenom Medenkom, inspekcija je utvrdila da je sve u redu.

DUŠAN STOJANOVIĆ: I ono što je bitno, mislim, čast izuzecima, ali imate veterinare koji dođu i vide, oni ne gledaju psihičko stanje životinja. Njima je bitno, aha, životinja je super uhranjena. Ona je super. Njoj ništa ne treba.

STEFAN: Znači, nije dovoljno to kada kažu iz zooloških vrtova, ali vidi, životinja je buckasta. 

DUŠAN STOJANOVIĆ: Džaba je ona debela. Šta sad ona ako je debela, ona je srećna. Nije. Nije srećna, nažalost.

(PAUZA)

STEFAN (NARACIJA): I zato Dušan smatra da umesto za nove zoo vrtove, pare treba da idu na prihvatne centre, a da građani životinje gledaju u prirodnom staništu.

DUŠAN STOJANOVIĆ: Ljudi osnovne životinje koje su oko nas ne viđaju, a kamo li, ‘ajde sad pričamo antilope, žirafe, slonove i ostalo…

STEFAN (NARACIJA): Zoo kutak neprestano raste i Dušan se nada da je budućnost zoo vrtova upravo to – pomoć životinjama i edukacija.

DUŠAN STOJANOVIĆ: S obzirom da kažem da se stvarno dosta podigla svest kod ljudi, generalno u Srbiji, o samom ophođenju prema životinjama i da su ljudi svesni kako i na koji način treba životinje da žive, ono što smatram je da će možda da se smanjuje broj zooloških vrtova, ali da se poboljšavaju uslovi tih postojanih.

(ODJAVNA ŠPICA)

STEFAN (NARACIJA): Ovo je bila Glasna Žica. Poslednja epizoda u ovoj sezoni.

Današnju epizodu producirali su Centar za istraživačko novinarstvo Srbije i Podkast rs. Uređivao je Vladimir Kostić. Muziku komponovao Rade Sklopić. Snimanje i dizajn zvuka Dejan Tomka.

Ja sam Stefan Marković. 

Ukoliko imaš neku zanimljivu priču koja se tiče javnih finansija, znate nekog ko je promenio sistem ili je razotkrio neku aferu, pišite nam na podkast@cins.rs.

Hvala na slušanju.

Projekat „Spasavanje javnih resursa – Brod koji curi“ je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije u okviru programa MATRA.