Superheroji iz senke

Srbija ima superheroje. Oni nemaju supermoći ali su tu kada neko nestane, kada neko zaluta na planini ili se zaglavi u pećini ili snegu. Oni su Gorska služba spasavanja. U ovoj epizodi pričamo o tome kako oni rade, o akcijama u kojima su učestvovali, a za koje je čula čitava Srbija, ali i o tome kako se finansiraju.

Autor: Stefan Marković

Urednik: Vladimir Kostić

Muzika: Rade Sklopić

Produkcija: Centar za istraživačko novinarstvo Srbije

 +STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Trinaesti je januar 2021. godine. Staru planinu je prekrio sneg. Za skijaše – savršen dan.

I Uroš Dragićević iz Knjaževca je krenuo sa drugaricom na skijanje. To im nije bio prvi put. I ništa nije ukazivalo na to da bi nešto moglo da krene po zlu. (UBOD)

UROŠ DRAGIĆEVIĆ: Pa mi smo išli godinama na skijanje, drugarica i ja. I ništa, čuli smo se neki dan pre toga da idemo na skijanju, dogovorili smo kao pođemo 13. ujutru i mi smo pošli rano oko osam ujutru.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Nakon nekoliko sati skijanja, Uroš i njegova drugarica seli su u kafić. To je trebalo da znači i kraj tog njihovog izleta.

Međutim, Uroš je želeo da bar još jednom stane skije. Samo još jedan spust.

UROŠ DRAGIĆEVIĆ: Ja sam nju terao, ‘ajmo na još jedan spust. I tu sad ona kaže, pa nemam pojma da li da idemo. Jedan lik nas pita je l’ hoćete na motorne sanke. Ma, reko’, idemo da se spustimo još jednom… I ja u tom momentu, u kafiću ostavim ranac, i novčanik i telefon, ostavim njoj.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo je bila odluka koja ga je umalo koštala života.

Magla je prekrila Staru planinu.

UROŠ DRAGIĆEVIĆ: Bilo je dosta magle. I tog dana, sat vremena pre mog spusta su otkazivani neki časovi i baš je bilo veliko nevreme i baš je bilo nepogodno za skijanje.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ipak, on je čvrsto bio rešen da se spusti još jednom. Znaš onaj osećaj kada objektivno znaš da ne bi trebalo nešto da radiš, ali te neki đavo tera da ga ipak uradiš.

UROŠ DRAGIĆEVIĆ: To je bio zadnji spust. Oko 3.05 popodne mi je bio učitan ski-pas.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Zalutao je. Ipak, mislio je mislio da će lako da reši situaciju. Samo treba nekog da pozove i to je to…

UROŠ DRAGIĆEVIĆ: Prvo šta sam uradio je… Pošto je meni telefon u spoljnom džepu na jakni, odmah šta sam uradio, tu sam se pipnuo, da vidim gde mi je telefon.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali sećaš se da mu je telefon ostao kod drugarice?

UROŠ DRAGIĆEVIĆ (nastavak):  I samo… samo sam bio u fazonu, auu, sad’ sam u problemu.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Uroš je satima lutao uz neku reku na koju je naleteo.

STEFAN MARKOVIĆ: 8:30 Kako si se snalazio u tom trenutku? Šta si pomislio?

UROŠ DRAGIĆEVIĆ: Pa po tom pitanju, nisam osećao ni glad, ni žeđ, iskreno. Verovatno zbog adrenalina… Ako eto, ništa mogao sam da pijem vodu, pošto bio sam pored vode. Ali nisam, zbog adrenalina, znači sam gledao da izađem negde, da naletim na nekoga, da vidim neku kuću, ono, to mi je bilo u glavi.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Prolazili su sati…i sati…i sati… Tačnije, prošlo je više od 12 sati od kako je krenuo niz ski-stazu.

Rodio se novi dan.

Društvene mreže i mediji brujili su o Uroševom nestanku.

Sam na hladnoći, u šumi bez igde ičega čekao je da se desi čudo.

A onda…

UROŠ DRAGIĆEVIĆ: Na tom mesto gde sam bio nije bilo ničega. Ni kuća, ni ono… E, znači tad jedino što sam video su dva svetla.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Svetla na kraju tunela. Spas. Jedno svetlo bleštalo je iz lampe Uroševog sugrađanina, a drugo iz lampe člana Gorske službe spasavanja.

UROŠ DRAGIĆEVIĆ: Mi smo se našli preko puta reke i ja sam njih video, al’ oni mene nisu. I onda tu, na dovik smo se našli.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Uroš je samo jedan od bezbroj osoba koje je spasila Gorska služba spasavanja. Heroji koji rade posao za koji sem aplauza nema nekakve naknade, ali koji pravi razliku između života i smrti.

[Uvodna špica]

 STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Moje ime je Stefan Marković, a ti slušaš CINS-ov podkast Glasna žica.

U ovoj epizodi govorim o Gorskoj službi spasavanja.

Ko su zapravo ti ljudi, koliko su važni i zašto?

  i kakav je njihov zakonski status.

[Kraj uvodne špice]

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Srbija ima superheroje.

Oni nemaju laserski pogled. Ni ledeni dah.  Ne paradiraju po strip-tablama, niti spavasavaju svet od zlih super genija, ludih naučnika i vanzemaljaca. Nemaju plašteve, mada imaju nešto što bi moglo da se nazove kostimom. To su crvene jakne. Imaju i svoj samblem.

Crveni krst, preko kojeg je beli biljka – runolist.

I oni su, baš kao i super heroji za koje znaš, tu kada je najteže.

Govorim o Gorskoj službi spasavanja.

ALEKSA DRAGOJLOVIĆ: Spasavanje u opštim planinskim uslovima, spasavanje iz spaleoloških objekata, spasavanje iz jama, pećina, spasavanje iz stene ako je neko zaglavljen, spasavanje na skijaškim terenima kao mesto gde nas najčešće i viđaju sve.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo je Aleksa Dragojlović. On je načelnik valjevske stanice Gorske službe spasavanja.

STEFAN MARKOVIĆ: ‘Ajd kaži nešto.

ALEKSA DRAGOJLOVIĆ: Test jedan, dva, mikrofon proba.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Aleksa je krupan momak, kratko ošišan, ali ne izgleda zastrašujuće.

Dočekao me je u skromnoj kućici nasred gradskog parkinga u centru Valjeva. Tu su prostorije ove stanice GSS-a.

Sa njim sam pričao nakon slučaja koji je podigao celu Srbije na noge, a u kojem je i sam učestvovao.

TV: Jedna vest koja je baš pre nekoliko trenutaka stigla. Devojčica Dunja Marković nestala je oko 14 sati u Ubu, navedeno je preko sistema Pronađi me.

Ima smeđu kosu… Iz Ministarstva unutrašnjih poslova apeluju na sve građane da ako imaju bilo kakva saznanja odmah pozovu broj 192.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Kako je Gorska služba uključena u ovo i kako je sve to izgledalo?

ALEKSA DRAGOJLOVIĆ: Mi smo oko devet sati primili poziv. Tako je, oko devet sati uveče.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Kada je Aleksi zazvonio dežurni telefon, on je bio u krevetu, spremao se da spava. Zvali su iz policije.

ALEKSA DRAGOJLOVIĆ: 15:04 Zahteva se naša asistencija na terenu.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Samo pola sata od prijema poziva, ekipa Gorske službe spasavanja prešla je 20 kilometara i stigla na lice mesta. Obavešteni su i volonteri iz Beograda.

ALEKSA DRAGOJLOVIĆ: Oformljen je takozvani štab akcije koji se uvek oformi u tim situacijama.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A šta je zapravo štab akcije?

ALEKSA DRAGOJLOVIĆ: To je zapravo mesto u kome se nalazi jedan ili dva spasioca Gorske službe. U kojem se nalaze pripadnici MUP-a i svako ko koordiniše nekim ljudima na terenu.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A ko je sve učestvovao u pretrazi?

ALEKSA DRAGOJLOVIĆ: To su bili i lovci koji jako dobro poznaju teren, koji su jako bitan faktor u samoj pretrazi terena. Bili su ljudi iz MUP-a. Bili su i lokalni meštani su tu bili i tu smo oformili prvi deo pretrage terena. Bilo je tu šezdesetak ljudi, sedamdeset.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Vreme je prolazilo. Svanuo je novi dan, bilo je četiri ujutru, a od devojčice ni traga ni glasa. Ekipi GSS-a nije bilo lako. 

ALEKSA DRAGOJLOVIĆ: Dosta hladno je postalo. Oko minus četiri, oko minus tri. Grane su onako dosta zaledile. Ne možeš ni da je polomiš jer se stvorila onako kao neka poledica na njima. Sa druge strane, teren je bio onako jako nezgodan. Tu su bile neke oranice ogromne. Bilo je dosta obala. Dosta šipražja. Gusto granje. Gde ne možete, zaista ne možete da se provučete tuda.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Teren su češljali do pet sati. I dalje ništa.

ALEKSA DRAGOJLOVIĆ: Napravili smo pauzu malu u smislu da smo nešto pojeli, malo se ugrejali i već u šest sati smo napravili novi plan pretrage terena.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ipak, ova priča, kao što verovatno već i znaš, ima srećan kraj.

TV: Devojčica Dunja Marković iz Uba pronađena je posle potrage koja je trajala celu noć. Nju je pronašao pas tragač Gorske službe spasavanja nedaleko od kuće u kojoj živi.

STEFAN MARKOVIĆ: Gde je pronađeno dete?

ALEKSA DRAGOJLOVIĆ: Dete je pronađeno oko 650-700m vazdušnom linijom od svoje kuće. Dakle, u jednom kraju šume. Tamo je pronađeno. I po priči kolege, dete je ležalo, oni su se prvo uplašili da nije ono najgore. Nakon toga, ono je nekako odreagovala. Oni su je podigli, obavestili su štab akcije i krenuli su odmah. Kolega je jedan skinuo jaknu i umotali su to dete u jaknu, pošto je dete bilo pothlađeno i drugi kolega je počeo da trči uzbrdo sa detetom da izađe što pre iz te šume.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Spasioci gorske sluzbe su pomagali i nakon bombardovanja RTS-a, zemljotresa u Kraljevu, poplava u Obrenovcu. I nemaju sve akcije u kojima učestvuju srećan kraj. Danku Ilić, devojčicu koja je nestala 2024. godine, nisu pronašli.

A ko su uopšte spasioci?

ALEKSA DRAGOJLOVIĆ:  Ljudi su različitih profesija. Od automehaničara, od lekara do pilota, od pilota do čoveka koji drži kafić, od čoveka koji drži kafić do ski-instruktora, pravnika, advokata, tako da je široki, široki, široki spektar ljudi koji se nalaze kod nas u organizaciji.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Dok smo Aleksa i ja razgovarali, u prostorije je ušao još jedan volonter. Stefan Drakulić. On je baš čitav život posvetio spasavanju drugih, jer i njegov posao podrazumeva upravo to. On je vatrogasac.

Moj imenjak je rešiop da mi pokaže šta sve valjevska stanica ima od opreme.

STEFAN MARKOVIĆ: Šta se nalazi na zidu?

STEFAN DRAKULIĆ: Tu nam je oprema za tehničke intervencije. Recimo, karabineri. Tu su spravice za visinu, užadija, rančevi, gurtne, kacige, tu nam je nosilo za veoma uske prostore, jame…

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Za šta ovo služi na primer?

STEFAN DRAKULIĆ: To služi da konektujemo recimo dva užeta, da se konektuje sa sidrištem, da napravite neki sistem. Sad recimo možete videti ovde spinalnu dasku, koja je imobilizaciono sredstvo kada je u pitanju povreda kičme…

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Sva ta oprema košta mnogo. A finanisranje je… pa veliki problem GSS-a.

ALEKSA DRAGOJLIĆ: Od cipela, planinarskih pantalona, od rančeva, dubokih cipela, sve sami kupujemo iz našeg budežeta.

STEFAN MARKOVIĆ: I sve što radite radite volonterski?

ALEKSA DRAGOJLIĆ: Tako je.

STEFAN MARKOVIĆ: Nemate nikakvu nadoknadu?

ALEKSA DRAGOJLIĆ: Tako je, tako je.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): GSS ima status udruženja građana. Dakle, finansiraju se iz projekata kao i bilo koji drugi NVO. Ono što me je porazilo je to što mi je Aleksa rekao da često iz svog džepa plaćaju novu opremu… ili sipaju gorivo za službena vozila.

Pa da li im u tome pomaže i država?

ALEKSA DRAGOJLIĆ: 2011, 2012. smo dobili nešto od države, ali je to s druge strane tad zaista krenulo u lepom smeru, međutim, od tada ništa.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A da li je zakonski rešen status Gorske službe spasavanja?

ALEKSA DRAGOJLOVIĆ: Sve gorske službe u regionu, i hrvatska i Slovenci, Hrvati, Rumuni, svi poseduju zakon o gorskoj službi, samo Srbija ne.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Stavljanje GSS-a u zakonske okvire značilo mnogo za ove volontere. Najpre, jer bi kada su potrebni za neku akciju, mogli da izađu sa posla.

Ali rešilo bi i pitanje finansiranja.

ALEKSA DRAGOJLOVIĆ: To je neki deo rešavanja finansiranja Gorske službe koji je zaista trenutno… da ne postoje ljudi koji nas trenutno sponzorišu i ljudi dobre volje, mislim da ne bi opstali.

STEFAN MARKOVIĆ: Da li misliš da će u nekoj bližoj budućnosti da se reši zakonski vaš status?

ALEKSA DRAGOJLIĆ: Ja sam optimista i uvek verujem u ljude koji će da nam pomognu. I zaista se nadam da će posle 70 godina, 70 i kusur godina postojanja naše službe da će neko zaista doći i reći, ljudi, hajde da pomognemo ovim ljudima.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Biti deo GSS-a nije nimalo lako. Prijem podrazumeva baš baš ozbiljan test.

ALEKSA DRAGOJLOVIĆ: Minimum osam zgibova, maksimu 18; minimum 25 sklekova, maksimum 55, minimum 35 čučnjeva, maksimum 75; isto toliko i trbušnjaka i na kraju trčanje, ako se ne varam, 1.200m.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A koliko su oni bitni verovatno najbolje znaju oni kojima su praktično spasili život.

Baš kao što je to i Uroš iz Knjaževca sa početka ove priče.

UROŠ DRAGIĆEVIĆ: I profesionalci su i humani su ljudi. I ono, svaka im čast, ne samo na mom slučaju, nego i inače što se bave tim i što… što pomažu ljudima.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA):   kraju dana, volontiranje u Gorskoj službi je strašno fizički zahtevno. Stresno. I sem aplauza i tapšanja po ramenu, malo kakvo priznanje imaju od države.

Pa šta onda motiviše Aleksu koji je sa samo 17 godina postao deo ovog plemenitog poziva da nastavi da pomaže onima u nevolji?

ALEKSA DRAGOJLOVIĆ: Oduvek sam bio tu u svim tim nekim volonterskim organizacijama. I u Crvenom krstu i radio sam i kao spasilac na bazenu i svašta nešto i jednostavno me taj neki duh i entuzijazam non-stop vodio kroz ceo život, do tog nekog momenta gde sam video ljude u tim crvenim jaknama na planinama i na planinarskim akcijama, trkama… Koji su uvek bili spremni, koji su uvek dolazili i sa kojima, mogu slobodno da kažem, nije bilo nekog prevelikog zezanja u samom startu i to je bilo nešto što me je povuklo da konkurišem i da uđem u ovu priču.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo je bila Glasna žica.

Moje ime je Stefan Marković.

Epizodu uređivao Vladimir Kostić.

Muziku komponovao Rade Sklopić.

Produkcija, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije.

Hvala na slušanju!