30 April 2018, 11:30

Komentari (0)

Sagorevanje uglja: U Kostolcu svaki četvrti dan nije za disanje

Termoelektrane na ugalj, kao glavni izvori zagađenja vazduha u Srbiji, utiču na broj obolelih od disajnih i srčanih bolesti. Iako se štetne materije u Kostolcu emituju i do pet puta preko dozvoljene granice, Srbija nastavlja da ulaže u prljavi lignit kao izvor energije


Piše: Milica Šarić

Termoelektrana Kostolac B, foto: CINS

Termoelektrana Kostolac B, foto: CINS

Oko devet sati uveče, dok je druga smena iskopavala kostolački ugalj, Goran Stević je dobio napad gušenja. Prethodne tri godine astmatičar, ovog puta je u bolnicu primljen zbog problema sa srcem. Ubrzo je operisan i zamenjena su mu sva četiri srčana zaliska.


Kao bagerista zaposlen u Elektroprivredi Srbije, Stević je dvadeset godina otkopavao jalovinu i ugalj u selu Drmno, na istoku Srbije, pored termoelektrane Kostolac. Pre nego što se teško razboleo te 2014. godine, na poslu je skoro svakodnevno bio izložen isparavanju toksičnih materija poput ugljen-dioksida i sumpor-dioksida.


„Dobio sam prvo hronični bronhitis pa bronhijalnu astmu, pa se sve to pretvorilo da su mi otišli srčani zalisci i nisam imao protok venske i arterijske krvi, imao sam napade gušenja – bez boce sa kiseonikom nisam mogao da živim“, objašnjava Stević. „Naša sredina na kopu je bila zagađena, to je katastrofa.“

 

Pre operacije srčanih zalizaka, Goran Stević je 20 godina radio kao bagerista u kopu uglja Drmno.

Kada je otišao u invalidsku penziju, u julu 2017, Stević je imao 39 godina.


Stanovnici Braničevskog okruga, koji obuhvata Požarevac, Kostolac i sedam manjih opština, sve su bolesniji, pokazuje Analiza zdravstvenog stanja stanovništva ovog okruga za 2016. godinu Zavoda za javno zdravlje Požarevac.


Od bolesti sistema za disanje u 2016. se lečilo 29,4% stanovnika okruga, daleko iznad republičkog proseka od 16,8%, što je, prema Analizi, bio najveći problem i prethodnih deset godina. Na prvom mestu kao razlog umiranja nalaze se bolesti sistema krvotoka, sa 58,4% ukupno preminulih 2016. godine, u odnosu na 51,7% na nivou države.


Oni koji se leče u Kostolcu najviše oboljevaju od kardiovaskularnih problema, dok pacijenata sa disajnim problemima ima dosta manje, kaže doktorka Borka Šutović, koja rukovodi ogrankom Kostolac Doma zdravlja Požarevac. Dodaje da veliki broj njihovih pacijenata čine zaposleni u Elektroprivredi Srbije (EPS).


Šutović objašnjava da na zdravstvene probleme lokalnog stanovništva sigurno negativno utiče rad termoelektrane, ali napominje da su i drugi faktori uzročnici bolesti: pušenje, sklonost alergijama, genetske predispozicije.


Prema podacima EPS-a o koncentracijama štetnih materija u četiri naselja oko termoelektrane Kostolac, u periodu od juna 2016. do februara 2018. godine, koje je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) analizirao, prekoračenja dozvoljenih vrednosti nekih od njih se, u proseku, dešavaju svaki četvrti dan.


Tako su, u danima merenja sumpor-dioksida (SO2) i suspendovanih čestica PM10, vrednosti iznad ograničenja utvrđene 118 puta. Merenja su sprovodili Zavod za javno zdravlje Požarevac i Rudarski institut.


U najvećem broju slučajeva, odnosno prilikom 106 merenja, nivo PM10 je prelazio graničnu vrednost – u oktobru 2017. i do 5,4 puta. Ove čestice su među zagađivačima vazduha najopasnije po zdravlje ljudi, jer se prilikom udisanja zadržavaju u najdubljim delovima pluća i izazivaju astmu i druga respiratorna i srčana oboljenja. Više od trećine prekoračenja dogodilo se u selu Drmno.

 

Osim ovih čestica, višestruko su prekoračivane vrednosti SO2, koji doprinosi pojavi kiselih kiša, respiratornim i kardiovaskularnim bolestima – a najugroženiji su deca, stariji i osobe sa astmom i hroničnim bolestima pluća. Prilikom 50 merenja su teški metali iz PM10, arsen i nikl, bili u nivou iznad godišnjeg proseka. Dejstvo arsena se povezuje sa tumorima i bolestima srca, dok nikl osim kancera može izazvati i alergije na koži.

 

 
 


Merenja zagađujućih materija na izvoru zagađenja, termoelektrani, radili su stručnjaci Instituta za nuklearne nauke Vinča. U sva tri njihova izveštaja konstatovana je prevelika emisija PM10 i SO2, od čega je nivo SO2 bio veći od dozvoljenog od 10,5 do skoro 15 puta.


Goran Stević sa suprugom i dve ćerke, od šest i osam godina, živi nedaleko od mesta na koje se u Drmnu odlaže kreč, a blizu je i kop uglja. Boji se za zdravlje dece koja, kako kaže, pate od bronhitisa.


„Prašina, alergije, zamaraju se, teško dišu, non-stop su bolesna, više sam po lekarima nego što sam kod kuće. (...) Težak je vazduh, u jutarnjim časovima od pepelišta ne možemo da dišemo, sve to je jako isparenje, zagađeno“, objašnjava Stević. „Zbog operacije ujutru pijem šest lekova, uveče šest, dva u podne.“


Ko preživi, taj će da priča


Termoelektrana Kostolac je druga po veličini u Srbiji i stanovništvu dnevno osigurava oko 17 odsto ukupno potrebne struje. Za njen rad se od kraja osamdesetih godina prošlog veka koristi ugalj iz kopova blizu termoelektrane. Jedan od kopova okružuje selo Drmno, zbog čega meštani imaju značajnih problema.


Kada duva vetar, situacija je teška. Drmljani sa kojima je razgovarala novinarka CINS-a govorili su da se tada ne vidi Kostolac, te dok ugljena prašina i pepeo padaju na useve, oni se zatvaraju u kuće. Žale se i na svakodnevno zagađenje, da ne mogu da dišu niti da žive normalno. Problem predstavlja i buka koju proizvodi rad mašina. Kuće im pucaju jer se iz kopa ispumpava voda, što uzrokuje sleganje zemlje, dok odlaganje jalovine izaziva velike vibracije. Mnogi su se odselili, dok drugi od EPS-a traže preseljenje.


„Težak je život ovde kod nas“, kaže Goran Stević. „Ko može da preživi taj će da priča.“

 

Rastuće stope oboljevanja i smrtnosti

Analiza zdravstvenog stanja stanovništva Braničevskog okruga za 2016. godinu, kojom su obuhvaćeni Drmno i Kostolac, a koju je izradio Zavod za javno zdravlje Požarevac, ukazuje na rastući problem na ovom području. Od 2007. do 2016. godine, broj obolelih se povećao za 13,4%, od kojih su ubedljivo najbrojniji pacijenti sa disajnim problemima, a najčešći uzrok smrti su bolesti sistema krvotoka.


Od ukupnog broja pacijenata koji su se 2016. javili u domove zdravlja, 29,4% je patilo od bolesti disajnog sistema, dok je bolesti sistema krvotoka (visok krvni pritisak, infarkt, angina pektoris) imalo 11,51% pacijenata.


Podaci iz Zdravstveno-statističkog godišnjaka Republike Srbije za 2016. godinu, koji je objavio Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, pokazuju da su, na republičkom nivou, bolesti sistema za disanje dijagnostikovane kod znatno manje - 16,8% lečenih lica, a u domovima zdravlja širom Srbije se zbog oboljenja sistema krvotoka lečilo 18,5% pacijenata.


Četvrtina dece starosti do šest godina u Braničevskom okrugu imala je upale grla i krajnika, dok je na drugom mestu, sa skoro 19% obolelih, infekcija gornjih disajnih puteva. Kao i prethodnih godina, deca školskog uzrasta (7-18 godina) imaju najviše problema sa disajnim putevima te je 2016. svako drugo dete lečeno od takvih problema.


Zdravstveno-statistički godišnjak pokazuje da je na području cele Srbije sve više preminulih usled plućnih bolesti.

Prema njegovim rečima i drugi radnici na kopu imaju zdravstvenih problema, ali se ne žale jer se boje da će izgubiti posao.


Iz EPS-a i ogranka ovog preduzeća - Termoelektrana i kopova Kostolac - nisu pristali da razgovaraju sa novinarkom CINS-a, a do objavljivanja priče nisu odgovorili ni na poslata pitanja.


Ova kompanija je u obavezi da sprovodi merenja kvaliteta vazduha na izvoru zagađenja, odnosno dimnjaku termoelektrane. Ipak, prilikom jednog od ranijih dostavljanja podataka CINS-u, iz EPS-a su naveli da njihovi podaci o štetnim emisijama nisu validni, jer za kontinuirano merenje nemaju saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine. Na pitanje zašto EPS-u nisu dali saglasnost, iz Ministarstva navode da je kompanija u oktobru 2014. godine zahtevom tražila saglasnost, ali kako ni pri naknadno ostavljenom roku nije dostavila svu neophodnu dokumentaciju, zahtev je odbačen.


Pošto ne sprovodi validna samostalna merenja, EPS ima obavezu da dva puta godišnje naručuje periodična merenja na izvoru zagađenja, koja je 2016. i 2017. radio Institut za nuklearne nauke Vinča. Pored toga, prati se kvalitet ambijentalnog vazduha u zoni uticaja termoelektrane Kostolac, koja su u četiri okolna naselja do sada merili Zavod za javno zdravlje Požarevac i Rudarski institut.


Institut iz Vinče merio je kvalitet vazduha u maju i decembru 2016. godine, kao i u novembru 2017. Zavod za javno zdravlje i Rudarski institut su određeni broj dana svakog meseca u okolini termoelektrane merili zagađenje na osam mesta – na četiri mesta SO2, čađ i taložne materije sa teškim metalima, a na druga četiri koncentraciju PM10 i metala unutar nje – nikla, arsena, kadmijuma, olova.


Od aprila do avgusta 2017. godine nije bilo merenja, jer EPS nije na vreme sproveo javnu nabavku.


Merenja Instituta u Vinči svaki put su pokazala prekoračenja granične koncentracije PM10 i SO2.


Zagađenje oko termoelektrane mereno je, između ostalog, na dva mesta u selu Drmno. Tokom 614 dana zabeležena su 44 slučaja kršenja dozvoljenog nivoa materija SO2 i PM10, nekada i do 2,4 puta više od dozvoljenog. Najveći broj merenja – 484 – obavljen je kod ambulante Drmno, gde je bilo najmanje problema, dok su na mernom mestu P.D. Georad, sa mnogo više prekoračenja dozvoljenih emisija PM10, koncentracije merene 130 dana, odnosno u proseku osam dana mesečno.


Problem sa SO2 trebalo bi da bude rešen puštanjem u rad sistema za odsumporavanje koji je izgrađen u leto 2017. godine. Prema poslednjem izveštaju Instituta u Vinči, ovaj sistem nije počeo sa radom do novembra te godine.


Iz EPS-a nisu odgovorili na pitanje CINS-a da li je i kada odsumporavanje počelo.


Iako bi odsumporavanje trebalo da reguliše nivo SO2 i žive koja se sagorevanjem uglja taloži u zemlji i vodi, ovim procesom se u manjoj meri povećava količina ispuštenog ugljen-dioksida (CO2), koji šteti atmosferi i negativno utiče na klimatske promene.

 

 


Skupa spora realizacija kredita

 

Srbija je, u ime EPS-a, za revitalizaciju i smanjenje količine emisije SO2 iz postojećih blokova Kostolca B pozajmila više od 224 miliona evra od kineske Exim banke 2011. Kredit je trebalo da bude iskorišćen do sredine 2017. godine, ali je rok produžen do kraja 2018. Zbog kašnjenja, EPS je platio više od 4,2 miliona evra naknade na nepovučeni novac (commitment fee).


Naknada se obračunava pored redovnih kamata i prevashodno zavisi od visine pozajmice i dinamike kojom se taj novac troši. Ako se kredit ne koristi na vreme, veći je i iznos plaćene naknade.


Srbija je od Exim banke uzela još jedan kredit – za izgradnju trećeg bloka termoelektrane Kostolac B i proširenje kopa uglja Drmno, što će dodatno povećati zagađenost životne sredine i uticati na zdravlje ljudi.


Vlada Srbije je u decembru 2014. godine od kineske državne banke pozajmila nešto manje od 487 miliona evra, a posao korišćenja kredita – i vraćanja duga – pripao je EPS-u. Država je vraćanje garantovala budžetom Srbije, a u slučaju spora obavezala se da će poštovati kineske zakone, dok je za glavnog izvođača radova angažovana kineska kompanija, pokazalo je ranije istraživanje CINS-a.

 

Oni koji se leče u Kostolcu imaju najviše kardiovaskularnih problema, kaže doktorka Borka Šutović, rukovodilac ogranka Kostolac Doma zdravlja Požarevac

Projekat je trebalo da bude završen u maju 2022, ali kako EPS od početka kasni sa poslom, kineskoj banci je morao da isplati 3,1 milion evra naknade za neiskorišćeni novac. To znači da je EPS samo za dva kredita koji se odnose na Kostolac platio 7,3 miliona evra naknade.


Pored Kostolca, Srbija raspolaže termoelektranama Nikola Tesla (TENT) u Obrenovcu, koje godišnje obezbede više od 50% električne energije i predstavljaju najveće proizvođače u Jugoistočnoj Evropi. Sa 3.286 megavata snage, ove termoelektrane su više nego tri puta jače od kostolačkih i takođe emituju štetne gasove.


Istraživanje CINS-a pokazuje da kasni i gradnja postrojenja za odsumporavanje u TENT-u, za koje je 226 miliona evra pozajmljeno od Japanske agencije za međunarodnu saradnju. Postrojenje je trebalo da počne sa radom u junu 2018, ali je kao rok za završetak radova sada planirana 2022. godina. I u ovom slučaju plaćen je commitment fee – nešto više od 449 hiljada evra do 31. marta 2018.


Zbog spore realizacije projekata, koji bi trebalo da smanje emisije štetnih gasova, najviše trpe stanovnici oko termoelektrana.


Bojan Dimitrijević živi blizu mesta na kom se drobi ugalj za termoelektranu Kostolac B. Dok razgovara sa novinarima CINS-a čuje se zvuk mašina – u toku je dopremanje uglja iz kopa u drobilanu.


„Život u Drmnu je mnogo loš. Pogotovo što se tiče prašine, zagađenog vazduha“, priča Dimitrijević.


On je 2015. osetio bolove u grudima, uzrokovane zapaljenjem pluća. Kaže da mu je doktorka, kada joj je rekao da je iz Drmna, rekla da je to „od te prljavštine“.


„I ništa više ne pričaju. Znači apsolutno ništa više. To je što je. Svako ko se razboli od nas i ode u Požarevac u bolnicu, svi kažu da smo iz mesta gde smo mnogo zagađeni“, kaže Dimitrijević.


Komentari (0)
Napiši komentar


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS