22 Jun 2016, 10:22

Komentari (1)

Agencija za borbu protiv korupcije vodila postupak protiv petine poslanika Narodne skupštine

Od 250 poslanika Narodne skupštine kojima je potvrđen mandat, Agencija za borbu protiv korupcije je protiv 51 pokretala postupke zbog neprijaviljivanja imovine i drugih kršenja zakona. Ima i poslanika sa aktivnim krivičnim prijavama

Pišu: Vladimir Kostić i Bojana Bosanac

Ilustracija: Đorđe Matić

Ilustracija: Đorđe Matić

Agencija za borbu protiv korupcije vodila je postupak protiv svakog petog od 250 poslanika novog saziva Narodne skupštine Republike Srbije. Od 51 poslanika, najviše ih je bilo iz Srpske napredne stranke (SNS) – 13, Socijalističke partije Srbije (SPS) – 9 i Socijaldemokratske partije Srbije (SDP) – 4.

 

Iz Demokratske stranke (DS) ih je bilo troje, a među njima i sadašnji predsednik stranke Bojan Pajtić. Njemu je Agencija izrekla meru upozorenja zbog nepravovremenog prijavljivanja funkcije.

 

Pajtić nije odgovorio na pozive Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) za razgovor.

 

Od 51 poslanika, Agencija je protiv 43 vodila postupak jer je sumnjala da na vreme nisu podneli izveštaj o imovini i prihodima ili da su sa namerom skrivali imovinu, dok četvoro navodno nije prijavilo da su stupili na novu funkciju ili im je stara prestala.

 

Ostali postupci su vođeni zbog sumnje da se funkcioneri nisu odrekli upravljanja u svojim firmama, za primanje poklona, neprenošenje upravljačkih prava i obavljanja direktorske funkcije u privatnoj firmi za vreme vršenja javne funkcije.

 

Baza postupaka protiv funkcionera

Baza postupaka protiv funkcionera

Do podataka o broju poslanika koji nisu postupali po Zakonu, novinari CINS-a su došli tako što su u proteklih šest meseci prikupljali podatke za gotovo 2.000 funkcionera protiv kojih je Agencija pokretala postupke od svog osnivanja. Bazu podataka sa postupcima protiv svih poslanika možete da pogledate na ovom linku.

Agencija postupak pokreće protiv funkcionera za koje postoji sumnja da su prekršili Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ako prekršaj dokaže, Agencija funkcionerima može izreći meru upozorenja, doneti javnu preporuku za njihovu smenu ili meru javnog objavljivanja da zakon nije ispoštovan.

 

Kada postoji sumnja da je došlo i do ozbiljnijeg prekršaja ili krivičnog dela, Agencija sudovima i tužilaštvima podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka odnosno krivične prijave.

 

Prekršajni postupci vođeni protiv novoizabranih poslanika uglavnom su završavali minimalnim kaznama. U pet slučajeva, Agencija je podnela i krivične prijave.

 

Jedan od funkcionera protiv kojih je Agencija sredinom 2013. godine podnela prekršajnu prijavu je Veroljub Arsić, koji u novom skupštinskom sazivu predstavlja SNS. Agencija je utvrdila da je Arsić bio direktor u svojoj firmi Vecko iz Požarevca u vreme dok je bio poslanik u ranijem sazivu Narodne skupštine.

 

Prekršajni sud u Požarevcu je više od godinu dana pokušavao da Arsića privoli na saslušanje. Pozivi su mu slati na adresu, čak i uručivani njegovom ocu, ali se Arsić nikada nije pojavio na saslušanju. Dva puta je izostanak opravdao službenim putovanjem i primanjem visoke državne delegacije.

 

Sud ga je u februaru 2015. godine kaznio minimalnom zakonskom kaznom za taj prekršaj od 50.000 dinara. Sama Agencija je Arsiću izrekla meru „javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona.“

 

Arsić kaže da zbog obaveza nije mogao da se pojavi pred sudom i da je u njegovom slučaju reč o formalnom kršenju zakona koji je nastao zbog previda, čime niko nije oštećen. Dodaje da funkcioneri zbog pozicija koje zauzimaju i primera koji bi trebalo da daju građanima, moraju da vode više računa o poštovanju zakona.

 

Pet krivičnih prijava

 

Agencija za borbu protiv korupcije, između ostalog, nadgleda i sankcioniše funkcionere: prati da li su u sukobu interesa, jesu li prijavili imovinu i slično. Kada dođe do težih povreda zakona, npr. kada posumnja da je neki od funkcionera imao nameru da prikrije imovinu, Agencija može da podnosi i krivične prijave. To se dogodilo kod petoro poslanika iz novog saziva Narodne skupštine.

 

Slučajevi Čedomira Jovanovića i Dušana Bajatovića su okončani, dok se još vode postupci protiv Gorana Ješića, Slavice Đukić Dejanović, Veroljuba Stevanovića.

 

Agencija je CINS-u dostavila krivične prijave, ali su u njima bili prikriveni skoro svi podaci pa se iz njih nije mogli saznati više detalja, čak ni u slučajevima u kojima su postupci završeni.

 

Prijava protiv Čedomira Jovanovića, predsednika Liberalno demokratske partije (LDP), je odbačena jer Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu nije moglo da dokaže njegovu nameru da je hteo da sakrije imovinu. Jovanović je imao i prekršajnu prijavu zbog neprenošenja upravljačkih prava u firmi, ali je postupak obustavljen zbog zastarelosti.

 

Do objave teksta Dušan Bajatović nije odgovorio novinarima CINS-a, foto: Medija centar

Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa i potpredsednik SPS-a, je oslobođen optužbi tako što je u dogovoru sa novosadskim osnovnim tužilaštvom u humanitarne svrhe uplatio 200.000 dinara.

 

Do objave teksta, Jovanović i Bajatović nisu pristali da prokomentarišu svoje slučajeve novinarima CINS-a.

 

Apelaciono javno tužilaštvo iz Kragujevca obavestilo je CINS da se postupak protiv člana poslaničke grupe Demokratske stranke (DS) Veroljuba Stevanovića i potpredsednice SPS-a Slavice Đukić Dejanović vodi pred tamošnjim Osnovnim javnim tužilaštvom.

 

Prema njihovim podacima, saslušanje nekadašnjeg gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića je više puta odlagano zbog neuredne dostave poziva a novo je bilo zakazano za 13. jun ove godine.

 

Stevanović kaže da se ni tada nije pojavio jer je bio na putu i da će se sve odložiti za koji dan. U trenutku kada su ga novinari CINS-a pozvali nije rekao mnogo o krivičnoj prijavi podnetoj protiv njega. Kasnije se nije javljao na pozive, iako je tako bilo dogovoreno.

 

U slučaju Đukić Dejanović, trenutno se izvode dokazi kako bi se utvrdilo da li postoje imovina i prihodi koje nije prijavila a po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije je bila obavezna da to učini.

 

U izjavi za CINS ona kaže da je problem bio u stanu koji je prodala i pre nego što je postala funkcioner pa nije ni smatrala da ga treba prijaviti.

 

“Ja sam potpuno saglasna da funkcioneri i njihova imovina, sve, treba da bude dostupno javnosti, da Agencija treba da radi svoj posao, ali za slučaj nekih nelogičnosti, mislim da je korektnije da se najpre Agencija uveri u istinu”, kaže Đukić Dejanović.

 

Goran Ješić, poslanik DS-a, kaže da jeste prekršio Zakon tako što nije tačno prijavio imovinu, ali da ne misli da to zaslužuje krivičnu već samo prekršajnu prijavu. On je 2013. godine imao i prekršajnu prijavu zbog neblagovremenog prijavljivanja imovine, koja je obustavljena zbog zastarelosti.

 

Skoro svi funkcioneri sa kojima su novinari CINS-a stupili u kontakt složili su se da je rad Agencije važan ali da u njihovim slučajevima nije došlo do ozbiljnijih prekršaja.

 

Minimalne kazne za prekršaje

 

U svim slučajevima koji su se našli pred prekršajnim sudom izrečene kazne su bile u rangu zakonskog minimuma ili ispod njega. Tako je od 29 onih u kojima je doneta presuda, četrnaest funkcionera kažnjeno sa 50.000 dinara, dok je u tri slučaja kazna iznosila 20.000 dinara. Četiri puta funkcionerima je izrečena opomena a u osam navrata je postupak obustavljen.

 

Verujte mi da niti imam vremena da se toliko bavim zakonom, niko od nas nema toliko vremena da se bavi zakonom, foto: www.srbija.gov.rs

Goran Knežević

Goran Knežević, nekadašnji ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i funkcioner DS-a, a sada poslanik SNS-a, nije na vreme prijavio 1,34 miliona dinara koliko je zaradio kao član odbora direktora u Naftnoj indsutriji Srbije.

 

Prvobitnom presudom Prekršajnog suda u Beogradu je kažnjen opomenom ali mu je kasnije apelacioni sud kaznu preinačio pa je morao da plati minimalnu kaznu - novčani iznos od 50.000 dinara.

 

Knežević kaže da je prihvatio kaznu i da nije bilo ničeg spornog u tome. Prema njegovim rečima, zakasnio je sa prijavom jer „verujte mi da niti imam vremena da se toliko bavim zakonom, niko od nas nema toliko vremena da se bavi zakonom“.

 

“Da nas je neko upozorio verovatno bi na vreme to uradili i već bi rešili, tako da u principu, kažem, to je u pitanju kašnjenje, ali nije bilo ništa zlonamerno, jer u međuvremenu sam prijavio sve prihode i platio na njih porez, tako da ništa tu nije sporno“, objašnjava Knežević.

Isto je na sudu prošao i funkcioner SPS-a Branko Ružić, koji je u prošlosti već bio poslanik i ministar u Vladi Srbije. Beogradski prekršajni sud ga je kaznio jer nije na vreme podneo izveštaj o svojoj imovini i prihodima.

OVDE možete pogledati spisak svih poslanika Narodne skupštine protiv kojih je Agencija vodila postupke.

 


Komentari (1)
Napiši komentar
Миладин Суботић
25 Jun 2016, 18:25
Нова потврда старих сазнања о понашању једног дела народних трибуна. Истовремено, док приличан број људи тек помало живи или мисли да помало живи, сваки пети народни посланик који непосредно учествује у доношењу закона не пријављује своју имовину или крше друге законе. Тријумф бесмисла са ослонцем на тужну традицију српског народног посланства XXI века. Део спровођења великог јавног теста опстанка животног смисла у земљи у којој немали део становништва годинама очекује и призива нормалан живот. Наведени подаци, такође, недвосмислено ревитализују увереност у недодирљивост људи ниских моралних вредности све док су у категорији подобних партијских кадрова. Исто тако, описана поступања указују да предуслови успеха нису знање, поштење и развијено критичко мишљење, већ неистина, безосећајност и корупција сваке врсте. Наставак нашег пута на којем је (неповратно) обезвређена снага рада са бројним облицима нихилизма и вакума вредности, и на којем се најчешће среће осећај поражености.

Текст је актуелан, смео, јасан и прегледан, вредан пажње, истраживачки... У функцији дугог низа доказа којима се препознаје привид на којој функционише друштвена заједница. Охрабрујем за наставак истраживања.


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite

Podrzi nas - podrzi CINS