10 Septembar 2012, 11:10

Komentari (1)

„Putujući cirkus“: Novom mrežom sudova nezadovoljni i građani i sudije

U ogromnom šumskom gazdinsvu „Golija“ kod Ivanjice, Vladan Delčević, čuvar šume, dva-tri puta mesečno uhvati šumokradice na delu, zbog čega kasnije svedoči u sudskom postupku. Ako se ne pojavi, kaže pravnik „Golije“, Rodoljub Ćojbašić, kazna je 50.000 dinara. To su dve Vladanove plate. Dok je sud bio u Ivanjici, suđenja jesu ometala Vladanov rad u šumi, koji je morao da nadoknađuje, ali je bar uprava gazdinstva bila na par stotina metara od zgrade suda, pa su se nekako organizovali. Zgrada u koji Vladan sada ide je – u Požegi, preko četrdeset kilometara od Ivanjice. A oni iz mesta oko Ivanjice, od kojih su neka udaljena i po dodatnih trideset kilometara, moraju da putuju svojim kolima jer autobuskog saobraćaja jednostavno nema

Pišu: Bojana Jovanović i Dragana Pećo

„Za jedno suđenje mi treba ceo dan“, kaže Vladan. „Ako počinje u 9 ujutro, krećem sat ranije. Dok se vratim prođe mi cela smena. I onda, ako ima nešto da se radi, mora popodne da se ide. Posao ne sme da trpi. Šta da radimo? Mučimo se, ali moramo“. I tako 2-3 puta mesečno, u zavisnosti koliko je njegov rejon napadnut. Koliko je Vladan „srećan“ kada otputuje na suđenje, pa ono bude odloženo jer tužilac ili advokat ne dođu, teško je i opisati.

Vladanova muka je posledica reforme srpskog pravosuđa koja je 2009. godine ukinula pojedine sudove i tako građane koji traže pravdu primorala da za njom putuju i više desetina kilometara. Uglavnom zbog krivičnih predmeta, ljudi putuju u udaljenije gradove i tako sebi prave dodatni trošak, pored neizbežnih izdataka za visoke sudske takse.

Reformom su od većine opštinskih sudova formirani osnovni, dok su u nekim mestima zamenjeni „sudskim jedinicama“. Mnoga mesta su ostala bez svojih sudova i veliki broj građana je sada primoran da putuje do njih u udaljene gradove. Cilj je bio smanjenje troškova i povećanje efikasnosti sudstva, ali – sudije smatraju da pravosuđe nije postalo efikasnije i da su troškovi sada veći. Cenu, finansijsku i u pristupu pravdi, plaćaju građani.

 

Prazne i skupe zgrade bivših sudova

 

Prizemlje zgrade nekadašnjeg Opštinskog suda u Ivanjici, sada sudske jedinice (foto: CINS)

U zgradi nekadašnjeg Opštinskog suda u Ivanjici, sada samo sudske jedinice, je tiho. Sudije koje su novinari Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) tu zatekli kažu da je nakon reforme sudstva pola kancelarija prazno. Čak ceo jedan sprat. Ivanjički sud je jedan od tri ukinuta u ovom kraju, zbog čega su građani primorani da putuju u Požegu.

Novim uređenjem mreže sudova nisu zadovoljni ni građani ni sudije. Jedni gube vreme na putovanja, a drugima je otežan pristup pravdi. U isto vreme – i državni budžet je opterećen većim troškovima, kako za putovanja, smeštaj i ishranu sudija i ostalih zaposlenih, tako i za održavanje praznih zgrada u kojima su nekada bili sudovi.

Snežana Bjelogrlić je sudija Osnovnog suda u Požegi koji pokriva Arilje, Kosjerić i Ivanjicu. Ona kaže da su joj uslovi za rad sada otežani jer gubi mnogo vremena na putovanja – najudaljenija oblast u kojoj sudi je Golija, oko 200 kilometara od Požege.
 

 

Snežana Bjelogrlić (foto: CINS)

„Kada sudija iz Kosjerića ide na Goliju, putuje po tri-četiri sata. Nemamo ni adekvatne uslove za rad. U Ivanjici imam svoju kancelariju i sudnicu, a kada sam u Arilju, Kosjeriću ili Požegi, ne mogu ništa da uradim.“

Bjelogrlić dodaje da je i problem u organizaciji jer istovremeno moraju da komuniciraju sa četiri pisarnice, a predmete koje žele da pročitaju pred suđenje moraju da traže da im se pošalju tri dana unapred.

Osnovni sud u Vranju je četvrti sud po veličini u Srbiji i obuhvata ogromnu teritoriju koja uključuje Vranje, Vladičin Han, Surdulicu, Bosilegrad, Trgovište, Bujanovac i Preševo.

Portparol ovog suda Srboljub Milosavljević kaže da u njihovom kraju postoji specifičan problem zbog konfiguracije terena.

„Opština Trgovište je jedna od najrazuđenijih. Nalazi se na samoj granici prema Makedoniji, pedeset kilometara od Vranja. Ti ljudi radi ostvarivanja svojih prava moraju da dođu u Osnovni sud u Vranje. Ranije je iz opštinskog suda u Vranju išla ekipa sudija u Trgovište i boravila po tri, četiri dana, pa se tu sudilo. Sad je to ukinuto. Ljudi dolaze u Vranje. To jeste problem“, kaže Milosavljević.

Sudija Osnovnog suda u Novom Sadu koja nije želela da je imenujemo, kaže da sada imamo situaciju „putujućih cirkusa“ - zajedno putuju i sudije, tužioci i njihove stranke.

„Neki putuju organizovanim prevozom, a sa njima i određeni broj stranaka. I to je sada novi trošak koji ranije nije postojao. Stari troškovi su ostali, a pojavili su se novi“.

Advokat Nikola Kosanović iz Bečeja putuje do suda u Novom Sadu:

„Šta da vam pričam? U jednom predmetu po privatnoj tužbi prešao sam 1.000 kilometara, a pretres još nismo počeli. E, tako se kod nas sudi“, kaže Kosanović.

Zbog svakodnevnih problema uzrokovanih novom mrežom pravosuđa, advokati iz Gornjeg Milanovca su u maju 2011. podneli Inicijativu za ponovno osnivanje suda u tom gradu.

„Svakodnevna putovanja na relaciji sedište suda – sudska jedinica, povremeno imaju za posledicu kašnjenje sa početkom ročišta, ali i dodatni zamor i dekocentraciju sudija, te manjak raspoloživog vremena za pripremu ročišta, prethodno ispitivanje tužbi i druge radnje koje se preduzimaju van ročišta, što sve negativno utiče na kvalitet i efikasnost suđenja“, navodi se u Inicijativi. Kao poseban problem ističe se kašnjenje u pismenoj izradi odluka.

 

Nova mreža sudova – udaljenija pravda i viši troškovi


Sagovornik CINS-a iz Tutina koji je nije želeo da ga imenujemo kaže da mu se, sem što na suđenje mora da putuje do Novog Pazara udaljenog 40 kilometara, često dešava da se zakazani postupci ne održe.

„Jednom se čak desilo da je sudija zaboravila da drugoj strani pošalje poziv za suđenje. Bilo je otkazano i ja sam se vratio u Tutin. Najteže je bilo zimi kada je temperatura bila minus dvadeset pet stepeni. Jednom se smrzla nafta u rezervoaru, pa je napravila štetu na vozilu. Da bih se pojavio na sudu, za ostatak puta sam morao da platim taksi.“

Ne samo da građani i sudije zbog novog rasporeda sudova troše više vremena, već putovanja na suđenja predstavljaju dodatni trošak. Šumar Delčević kaže:

„To nam niko ne plaća. Nekad putujemo zajedno, ali kad nam je hitno da nešto završimo, moramo da putujemo i sami. Sopstvenim prevozom.“.

Advokat Kosanović smatra da su troškovi ogromni i da ima građana koji to ne mogu da plate.

„Danas je bio slučaj da je građanin doputovao do suda da prisustvuje pretresu, a sudija ga nije ni pitao za troškove. Sudija je dužan da pita svedoka da li je imao troškove. Prekršio je zakon. Nekada toga nije bilo. To je sramota.“
 

Osnovni sud u Novom Sadu (foto: CINS)

Sudija Osnovnog suda u Novom Sadu kaže i da su sada svedoci izloženi riziku.

„Mi njima nekad isplatimo troškove, a nekada ti troškovi kasnije legnu na njihove račune. Ne možemo da trebujemo ta sredstva unapred jer ne znamo da li će svedoci doći. Zbog ekonomske situacije, oni nerado dolaze jer ne žele da se izlažu riziku i razmišljaju da li će im neko uplatiti ta sredstva ili neće“.

Troškovi za struju, vodu, grejanje i održavanje zgrada u kojima su nekada bili sudovi, a sada su sudske jedinice, su veliki.

„Plaćaju se troškovi za održavanje četiri zgrade (Arilje, Kosjerić, Ivanjica i Požega), kao i radnici. Tu su i troškovi putovanja. Cena autobuske karte od Ivanjice do Požege je 350 dinara u jednom pravcu. Treba ti ljudi i nešto da pojedu. Sve to mnogo košta“, smatra sudija Bjelogrlić.

 

Renovirali zgrade, pa ukinuli sudove


Adovat Kosanović se, u trenutku kada su ga kontaktirali novinari CINS-a, upravo vratio sa suđenja održanog u Novom Sadu jer sud u njegovom gradu više ne postoji. Zgrada suda je upravo bila renovirana kada je sprovedena reforma, a danas u njoj radi samo jedan sudija.

„Ovde se još od Marije Terezije sudilo lopovima za sitnija dela, a danas imamo samo sudsku jedinicu. Treba samo da uđete i vidite zgradu suda koju su nam napravili Marija Terezija i njeni naslednici… Sada zvrji prazna. U njoj je više čuvara nego zaposlenih. Takvo je stanje sa sudovima koji su ukinuti, a imaju tradiciju dugu 200 godina. Ovo pravosuđe je sramota za Srbiju.“

Osnovni sud u Novom Sadu, nakon reforme, pokriva područje opština Bačka Palanka, Bečej, Bač, Bački Petrovac, Beočin, Vrbas, Srbobran Temerin, Titel i Žabalj.
 

U Titelu je danas sudska jedinica i, prema rečima sagovornika CINS-a iz Osnovnog suda u Novom Sadu, u zgradi bivšeg suda radi jedan sudija.

Nekadašnji Opštinski sud u Temerinu bio je formiran zbog nacionalnog sastava stanovništva, kako bi interesi pripadnika manjina bili zastupljeni i zaštićeni. Temerin danas, takođe, ima samo sudsku jedinicu.

Ukinut je i najstariji sud u Srbiji – onaj u Gornjem Milanovcu, osnovan 1809. godine. Zgrada ovog suda je, takođe, neposredno pred njegovo ukidanje 2009. bila rekonstruisana i adaptirana.

Advokati iz Gornjeg Milanovca smatraju da im je nova mreža sudova donela samo nevolje i probleme, umesto očekivanog boljitka. Zbog toga su u maju 2011. podneli „Inicijativu za ponovno osnivanje suda“ u tom gradu.

„Danas, godinu i po kasnije, sa žaljenjem konstatujemo da je stanje značajno gore od očekivanog, što zahteva neodložno reagovanje nadležnih organa radi ostvarivanja bazičnih načela savremenog pravosuđa, u prvom redu nezavisnosti, suđenja u razumnom roku i dostupnosti sudova građanima“, navodi se u Inicijativi koju su advokati iz Gornjeg Milanovca podneli organima nadležnim za oblast pravosuđa.

Slična inicijativa pokrenuta je i u Senti, ali nijedna nije rezultirala ponovnim uspostavljanjem sudova u ovim mestima.

 

Koliko košta nova mreža sudova?


Novinari CINS-a su pomoću Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja od svih 34 osnovnih sudova u Srbiji tražili podatke o troškovima u poslednje četiri godine. Plan je bio da uporedimo troškove opštinskih sudova sa troškovima osnovnih sudova i sudskih jedinica. Međutim, podaci koje smo dobili su statistički neobradivi – pojedini sudovi su nam dostavljali troškove osnovnog suda sa sudskim jedinicama, tvrdeći da ne poseduju troškove opštinskih sudova jer se ta dokumentacija nalazi u nekoj od sudskih jedinica. Kada bismo podatke tražili od sudskih jedinica, osobe zadužene za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja su nas upućivale na osnovne sudove. Sa druge strane, neki sudovi su slali tabelarni prikaz svih troškova – posebno za svaku godinu. Svi podaci koje CINS poseduje,Tako, podaci koje je CINS prikupio zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, nisu uporedivi. Da li je nova sudska mreža dovela do povećanja troškova ili ne, nemoguće je utvrditi.
 

Vrhovni Kasacioni sud u izveštaju o radu svih sudova u Republici Srbiji za 2011. godinu pak navodi troškove svih sudskih jedinica osnovnih sudova. Sud sa najvećim troškovima je onaj u Rumi – šezdeset miliona dinara za godinu dana. Sudske jedinice koje su imale najveće troškove za putovanja sudija i zaposlenih, nalaze se u tabeli.

 

 

Da li je nova mreža sudova efikasna?


Nova mreža sudova stvorena je da bi se smanjila korupcija u malim mestima, ravnomernije opterećetile sudije, smanjio njihov broj (zbog efikasnijeg rada sudova), ali i umanjili troškovi sudskih postupaka, navodi se u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije. U dokumentu se navodi da Visoki savet sudstva i Ministarstvo pravde ni nakon dve godine nisu izvršili analizu ispunjenja bilo kojeg od ovih ciljeva.

„Pravda je, nakon reforme postala nedostupna u fizičkom smislu, jer se do nekih sudova putuje više od sto kilometara. Međutim, pravda je nedostupna i zbog povećanja troškova prouzrokovanih novom mrežom sudova i povećanjem taksi.“, piše u Izveštaju.

Sudija Snežana Bjelogrlić kaže da je građanima danas teže da ostvare svoja prava nego što je to bilo pre 2010. godine.

„Građanima je otežan pristup pravdi jer nemaju novca za obraćanje sudu, pošto se za krivične postupke sada odlazi u Osnovni sud u Požegi. To znači da moraju advokata da vode u Požegu, svedoci moraju da putuju u Požegu, a sve to košta. Nekad ne znate ni da li će ročište da se održi“.

Ona dodaje i da je na taj način u nekim sudovima smanjen priliv predmeta, ali da za građane ništa suštinski nije rešeno.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević ističe da je sudstvo sada manje dostupno i kvalitetno, sporije i skuplje, mreža sudova je nefunkcionalna, a smanjuje se broj sudija iako broj predmeta raste.

„Proračun troškova pravosuđa nikada nije napravljen – koliko košta pravosuđe, kolika su dugovanja, koliko sredstava zahteva promena mreže sudova, putovanja, benzin, odvojeni život… Svo izveštavanje je izvedeno na jedan redukovan način. Tako smo došli do situacije da niti su sudije ravnomernije opterećene, nego još neravnomernije, niti je pravda postala dostupnija. Naprotiv – u ime brže pravde, dobili smo skuplju“, objašnjava Boljević.

Advokat Kosanović tvrdi da je ideja na početku bila dobra i da je bilo potrebno da se uredi srpsko pravosuđe, ali da su učinjene mnoge zloupotrebe.

„Danas sudije više nisu sudije, nego referenti, rešavači predmeta u kojima ne znaju ni sami šta da rade. Sudije tako ćute i čekaju da se stanje popraviNeverovatnu stvar su uradili sa trećim stubom države. Ako vi imate tronožac i odsečete mu jednu nogu kao što su oni uradili sa pravosuđem, onda i takvu državu imate“, kaže Kosanović.

U „Analizi rada sudova opšte i posebne nadležnosti za 2011. godinu“, koju je potpisala Nata Mesarović, predsednica Vrhovnog saveta sudstva, navodi se da nova mreža sudova ima nedostatke i da se u nekim delovima pokazalo da, kada se posmatraju broj primljenih i rešenih predmeta u sudskoj jedinici u odnosu na sedište suda, dovodi u sumnju opravdanost njihovog postojanja, posebno ako se imaju u vidu troškovi.

„Ministarstvu pravde je upućena inicijativa za izmenu zakona kojim su određena sedišta i područja sudova, ali taj zakon nije menjan. Na predlogu za izmenu mreže treba istrajati da bi sudstvo bilo efikasnije, delotvornije, ažurnije, građanima garantovan jednak pristup sudu, a sudije jednako opterećene za isti posao i platu“, navodi se u Analizi.

Evropska komisija (EK) takođe, u „Mišljenju o kandidaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji“, ukazuje da mreža sudova prouzrokuje povećanje troškova, dovodi do značajnih rаzlika u оbimu rаdа izmеđu sudоvа, sа pоsеbnо visоkim prilivоm prеdmеtа u sudоvima u Bеоgrаdu.
 

                Rodoljub Ćojbašić  Foto: CINS

„Nаstаvаk rаdа sudskih јеdinicа i dаljе stvаrа trоškоvе оdržаvаnjа zgrаda i putnih trоškоva sudskоg оsоbljа i mоže izazvati nеkе rizikе zа bеzbеdnоst pоstupakа, pоsеbnо u pоglеdu pоtrеbе prеnоsa dаtоtеkа i оbеzbеđеnja zgrаda sudskih јеdinica“, navodi se u dokumentu EK.

Pravnik ŠG „Golija“ Rodoljub Ćojbašić kaže da sada ima mnogo manje prijava za krivoseču, ali da se sudski postupci teže i sporije rešavaju. Ipak, smatra da nova mreža sudova ima i pozitivnih strana.

„Mi stvarno imamo problema sa tom šumskom krađom, ali sad se manje krade jer i ovi što kradu izgube ceo dan na suđenju. To je jedino pozitivno u novoj mreži sudova,“ zaključuje Ćojbašić.

 


Komentari (1)
Napiši komentar
dragan pesic iz vranja
25 Maj 2014, 13:25
kako da se branim nemam ni poziv urucen za sud sta da radim recite vi


Ime i prezime

Komentar




Ne možete da protumačite sliku? kliknite ovde da osvežite