VideoVazduh

Smederevo: Život sa zagađenjem koje država ne vidi

20. jul 2020.
Smederevska Železara; foto: CINS
Već godinama u Srbiji ne postoji realna slika o kvalitetu vazduha usled nedovoljnog obima merenja, kvarenja i gašenja državnih mernih stanica. Zato su pojedini gradovi godinama bili označeni kao nezagađeni. Nakon dugogodišnje pauze, država je krajem 2019. u selu Radinac merila kvalitet vazduha 15 dana - prekomerno zagađenje zabeleženo je 11.

Crveno selo. Ovako se u dve reči može opisati Radinac – mesto na oko 15 minuta vožnje od centra Smedereva. Naš sagovornik, Vladimir Milić (33), je među retkim meštanima Radinca koji o problemu zagađenja vazduha javno govore.

Meštani Radinca vide i osećaju zagađenje, ali ne znaju koliko u stvari zagađen vazduh udišu svakog dana.

Tako od 2015. do kraja 2017. godine Smederevo sa okolinom zvanično nije pripadalo nijednoj kategoriji zagađenosti – bilo je neocenjeno, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA). Od 2018. se Smederevo našlo na listi najzagađenijih mesta u zemlji, ali bez podataka sa stanice u Radincu koja te godine nije radila.

Tek krajem 2019. godine ova stanica je puštena u rad na 15 dana, od čega je 11 dana uočeno zagađenje i do četiri puta iznad dozvoljenog. Merene su PM10 čestice – mešavina prašine, teških metala i čađi koje direktno ulaze u pluća i štete zdravlju. Kroz mesečne izveštaje Zavoda za javno zdravlje Pančevo za 2020. godinu se vidi da prekoračenje PM10 u selima oko Železare postoji i danas. U dvorištu Milićevog prvog komšije meri se kvalitet vazduha, ali ne za meštane, već za potrebe ove fabrike.

Stanica u dvorištu Milićevog komšije; foto: CINS

Analiza Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje da je problema proteklih godina bilo i u drugim gradovima, jer neke stanice nisu merile zagađenje dovoljan broj dana kako bi se izvukli zaključci, dok neke nisu uopšte merile pojedina zagađenja ili su ugašene. Ovo je slučaj, između ostalog, u Beogradu, Beočinu, Loznici, Čačku, Paraćinu, Kruševcu, Nišu, kao i Kosjeriću koji je, poput Smedereva, tri godine bio neocenjen dok se nije našao među najzagađenijim mestima. Više o tome čitajte OVDE.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

više

(Video u priči je realizovan uz podršku Internewsa u okviru projekta Jačanje nezavisnih medija u Evropi i Evroaziji (SIMEE).)

Prijavite se na newsletter.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Najstarije
Najnoviji Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare

Povezano

18. okt 2024.
Kada kompanije nanesu štetu životnoj sredini, njima i njihovim rukovodiocima se u privrednim postupcima izriču kazne ispod zakonskog minimuma. Krivične prijave su retke. CINS analizira zašto je to tako i šta su moguća rešenja.
04. mar 2024.
O kvalitetu vazduha se u Srbiji priča godinama, a poznato je i da smo najgori u Evropi po prevremenim smrtima zbog zagađenja. Pogledajte šta pokazuju novi satelitski podaci do kojih je CINS došao u saradnji sa kolegama iz Evropske mreže data novinara.
28. dec 2023.
U ovoj godini CINS je pored istraživačkih tekstova objavio i dva podkasta i tri kratka, dokumentarna filma. Izdvajamo samo neke od onih koje su vam se najviše svidele.
09. nov 2023.
„Po meni ljudi koji se bave javnim zdravljem u razvijenijim zemljama i koji se bave javnim zdravljem kroz problem zagađenja vazduha, ja mislim da oni kad vide da kod nas umre 10 hiljada ljudi godišnje od zagađenja vazduha da se krste i levom i desnom rukom. U tom svetu to je neprihvatljivo veliki broj, to je broj koji treba da bukvalno upali sve alarme da ozbiljno nešto nije u redu“, kaže u intervjuu za CINS profesor Vladimir Đurđević.