Istraživačke pričeMisteriozni šef narko kartela
27. maj 2012.

Radulović se vraća kući i pokreće posao

Rodoljub Radulović uvek je lako sticao prijatelje, partnere i novac. Poslovnu reputaciju izgradio je kroz kompanije koje je osnovao u Rusiji, Austriji, Sjedinjenim Američkim Državama i drugde, a na Balkan se vratio 2002. godine spreman da se baci na posao. Pišu: Stevan Dojčinović, Bojana Jovanović i John Holland Istraživanju doprinela organizacija MANS iz Crne Gore

Read story in English HERE.

Jedne noći u augustu 2003. Radulović je sedeo u teniskom klubu „Koling“ na Dedinju, njegovom omiljenom mestu i okupljalištu biznismena, političara i beogradske elite. Društvo su mu pravili Maksut Ćatović, poznati domaći filmski producent i Milan Zukanović, vlasnik „Kolinga“, jedne od najvećih domaćih građevinskih kompanija. Radulović se sa njima, uz piće, dogovorio da osnuju firmu koja će koristiti njegove navodne američke veze da primame velika imena i snimaju filmove u Srbiji.

Ta velika imena se nikada nisu pojavila, a firma nije krenula sa radom. Neuspeh ipak nije sprečio Radulovića da u deceniji koja je usledila osnuje nova partnerstva i pokrene poslove sa srpskim moćnicima. Otvoreno se hvalio svojim uspesima u SAD-u i tako privukao partnere sa Balkana uz čiju je pomoć izgradio različite aranžmane – uvoz banana, hotele, kazino, kao i poslove sa nekretninama.

Njegovi partneri u to vreme nisu znali – štaviše, u to je bilo upućeno tek nekoliko njegovih bliskih saradnika – da je Radulović Ameriku napustio pod pretnjom građanskih parnica, istraga federalnih organa i brojnih optužbi i sudskih presuda u kojima je ocenjen kao prevarant.
 

Rodoljub Radulović

Radulović je imao još jednu tajnu. Istraživači i tužioci u Grčkoj, Južnoj Americi i Velikoj Britaniji sumnjiče Radulovića i odbeglog krijumčara narkotika Darka Šarića da su vođe rasprostranjenog i unosnog kokainskog kartela, pokazuje dokumentacija do koje su došli Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Šarić protiv koga je 2010. u Beogradu podignuta optužnica još uvek je u bekstvu, a od Radulovića koji je osumnjičen jedino u Grčkoj, nismo uspeli da dobijemo komentar.

Danas dvojica njegovih balkanskih poslovnih partnera nisu više među živima. Jedan od njih, posrednik u poslu sa narkoticima, u sred dana je upucan u jednom kafiću u Crnoj Gori, dok je Milan Zukanović izvršio samoubistvo, izgleda zbog prevelikih dugova. Ne zna se gde je Radulović.

Iz sudskih dokumenata, policijskih izveštaja, istraživačke dokumentacije, kao i evidencija o imovini iz šest zemalja koje su OCCRP i CINS pregledali, vidi se da su se Radulovićeve navodne aktivnosti vezane za narkotike odvijale dok je on gradio veze sa nekoliko uglednih biznismena i ostalih lica, uključujući:

Milomira Joksimovića, vlasnika preko 100 kompanija i prijatelja Sretena Jocića, zvanog Joca Amsterdam koji služi zatvorsku kaznu zbog ubistva
Bogdana Rodića, člana dinastije vlasnika maloprodajnih objekata, koji je Radulovićev partner u 1.2 miliona evra vrednoj zgradi u Pančevu
Maksuta Ćatovića, producenta mnogih poznatih srpskih filmova uključujući ‘’Underground’’ i ‘’Crna mačka, beli mačor’’. On je takođe vlasnik muzičke producentske kuće ‘’Komuna’’ i doveo je zvezde poput Lućiana Pavarotija, Madone, Stinga, Metalike i benda AC/DC da nastupaju u Beogradu.
Milana Zukanovića, vlasnika „Koling“-a, koji je dve decenije upravljao firmama za nekretnine i građevinskim poslovima do pre dva meseca, kada je, prema tvrdnji policije, izvršio samubistvo pucavši sebi u glavu
Slavka Despota, ekskluzivnog uvoznika kubanskih cigara u Srbiji
Andrije Krlovića, Šarićevog advokata protiv koga je prošle godine podignuta optužnica za pranje novca
Dragana Dudića, osumnjičenog za krijumčarenje narkotika i vlasnika luke „Risan“ u blizini Kotora u Crnoj Gori. Radulović je 2006. prepisao gotovo svu imovinu na Dudića, koji je četiri godine nakon toga ubijen
 

Shematski prikaz biznisa na Balkanu

Tenis i TV-produkcija

Rodoljub Radulović je voleo tenis, rekao je u razgovoru sa OCCRP-em i CINS-om jedan njegov poslovni partner, i provodio je puno vremena igrajući u sportskom centru „Koling“. Za njega je to bilo ne samo mesto gde se bavio sportom, već i prostor gde je sklapao nove veze. Tamo se predstavljao kao bogati biznismen iz SAD-a, vlasnik velike građevinske firme u Rusiji i uopšte, nastojao da se spoji sa beogradskom elitom.

Prema rečima njegovih prijatelja i partnera, često je bio viđen u društvu poznate srpske pevačice Ane Nikolić.

Kada je 2003. godine seo sa Ćatovićem i Zukanovićem, Radulovićevi američki poslovi bili su u rasulu. Istraživanje OCCRP-a i CINS-a pokazuje da su samo četiri meseca pre toga – 14. aprila 2003. – advokati, zastupnici firme iz Moskve koja je dobila presudu za prevaru protiv Radulovića i odštetu u vrednosti od 12.1 miliona dolara, na sudu u Majamiju tražili dodatnih 627,000 dolara da pokriju troškove procesa protiv njega. Njegove kuće su zaplenjene, a pre toga mu je izrečena novčana kazna u vrednosti od gotovo 2 miliona dolara za jednu drugu prevaru u Nevadi (SAD).

O ovim detaljima nije bilo reči na tom sastanku.

Umesto toga su producent Ćatović i Zukanović, vlasnik sportskog centra i jedne od najvećih građevinskih firmi i agencija za nekretnine u Srbiji (Koling), odlučili da s njim investiraju. Oni su novi poslovni poduhvat nazvali „Tri Em Invest“, a kancelarije su otvorili na adresi Kronštanska 5 u Beogradu, u zgradi koja je u vlasništvu Zukanovićeve agencije „Koling“.
 

Maksut Ćatović

‘’Mi smo se svi znali mnogo ranije pre nego što smo napravili firmu. Onda, mi smo se svi zbližili tu (na “Kolingu”) igrajući tenis,’’ rekao je Ćatović u intervju za OCCRP/CINS. ‘’Radulović se već bavio tim poslom, ako niste znali, dovodio Amerikance ovde da snimaju, pre 90ih godina, pre ratova, u bivšoj Jugoslaviji’’,

Međutim, samo 18 meseci kasnije, Radulovićevi partneri napustili su kompaniju, pokazuje poslovna dokumentacija. Radulović ju je konačno zatvorio u augustu 2009. i u evidenciji ne postoji trag da je snimila ijedan film.

Ćatović je rekao OCCRP-u i CINS-u da se partnerstvo raspalo zbog razlika u mišljenjima kako bi bilo najbolje voditi kompaniju. ‘’U to vreme se firme pravile k’o dobar dan. Seli smo, napravili firmu, posao se nije realizovao, ni jedan posao nije urađen nikada. Probali, nije išlo, pa svako svojim putem dalje’’, objašnjava Ćatović.

Takođe je izjavio da je Radulović dugovao Zukanoviću, koji je svom prijatelju počeo graditi vilu na Dedinju, ali nije dobio novac zauzvrat. ‘’To nije neka velika lova jer je objekat bio daleko od toga da bude završen,” rekao je Ćatović. Dug se nije isprečio između njih dvojice koji su ostali u prijateljskim odnosima, rekao je.

Zukanović, koji je nagomilao ogromne dugove u svojim poslovima sa nekretninama i građevini, pronađen je mrtav sa prostrelnom ranom u glavi na jednom od njegovih gradilišta. Policija je Zukanovićevu smrt proglasila samoubistvom.
 

Gradilište na kojem se Zukanović ubio

Njegov prijatelj takođe smatra da mu je došao glave poslednji poslovni poduhvat – objekat u kome se ubio. ‘’Počeo da gradi na veliko i onda došla svetska kriza, pala kupovna moć, pala prodaja, tu se zaglavio i eto, na žalost, bilo šta je bilo. Ja sam ga ubeđivao da ne uloži u to, (već da) sedimo lepo ovde, zajebavamo se, pijemo vino, igramo tenis, uživamo, ova lepota, mir na Dedinju,’’ kaže Ćatović.

On je rekao da Radulovića godinama nije video, te da je šokiran da je ovaj imao veze sa Šarićem i trgovinom narkoticima.

Ćatoviću se činilo da je Radulović novac zaradio uglavnom kroz uvoz banana u Srbiju, a ne od kokaina.

“On mi je objašnjavao kako se one beru i kreću na put zelene, da bi u toku puta sazrele.’’, priseća se Ćatović.

 

*****

 

Istraživanju doprinela organizacija MANS iz Crne Gore

Kralj banana

Čini se da je Raduloviću prekookenaski transport više išao od ruke nego rad na filmskim projekatima.
 

Kutija banana „Bana King“

Radulović je uspostavio veze sa ekvadorskom firmom, jednom od najvećih proizvođača banana i ananasa na svetu, a 2002. osnovao je kompaniju „Bana King“ u Srbiji koja je distribuirala i prodavala robu, prema rečima poslovnih partnera i poslovnoj evidenciji. Zahvaljujući ovom poduhvatu porasla je Radulovićeva reputacija u srpskim biznis krugovima.

Iz evidencije privrednog registra vidi se da je Radulović „Bana King“ osnovao sa dvojicom imućnih Srba, Milomirom Joksimovićem, zvanim Miša Omega i Slavkom Despotom, vodećim uvoznikom kubanskih cigara.

Joksimović je u razgovoru za magazin NIN tvrdio da ima vlasnički udeo u preko 100 kompanija, a pregled baze podataka Agencije za privredne registre u Srbiji pokazuje desetine firmi povezanih s njim. Do mnogih je došao kroz privatizaciju, počevši od 2004, a dve privatizacije su poništene u januaru 2010. jer nije ispoštovao ugovore, ili nije isplatio punu sumu novca, prema podacima sa web-stranice Agencije za privatizaciju.
 

Milomir Joksimović

Joksimović je takođe bio prijatelj kriminalca koji je sejao strah, Sretena Jocića zvanog Joca Amsterdam, i bio je gost na zabavi povodom Jocićevog 45. rođendana 27. oktobra 2007. Jocić izdržava zatvorsku kaznu jer je devedesetih godina izdao naređenje za ubistvo kriminalnog oponenta i čeka suđenje za smaknuće hrvatskog novinara Ive Pukanića.

Slavko Despot, Radulovićev drugi partner u Bana Kingu, vlasnik je firme „Julieta“, jedne od najvećih uvoznika kubanskih cigara u Srbiji, kroz koju dalje drži nekoliko „La Casa del Habano“ u Srbiji i Bosni i restoran „Julieta“ u Beogradu.

„Julieta“ je u vlasništvu of-šor kompanije „Alpha Management Consultants LLC“ sa sedištem u Delaveru. OCCRP i CINS poseduju dokument iz kog se vidi da je Despot vlasnik ove firme i da za nju ima punomoć.

Despot je, takođe, preko kompanije „Jai Thai“ vlasnik čuvenog beogradskog restorana „Zodijak“.

Kao i u slučaju firme „Tri Em Invest“, Radulovićevi partneri ni ovde nisu dug o izdržali, pa su obojica ovu kompaniju napustili u decembru 2002. Radulović je ostao dok je nije zatvorio krajem 2006.

Od Joksimovića nismo uspeli da dobijemo kometar. OCCRP/CINS je zvao Despota u više navrata, dok nam konačno jedan od njegovih asistenata nije rekao da on ne želi da da komentar. Tako, nismo utvrdili zbog čega su partneri ovog puta napustili Radulovića, s obzirom da je posao sa bananama, izgleda, dobro išao.
 

Upravna zgrada KOLING-a, mesto na kom je Radulović osnivao firme

Radulović je i pre firme „Bana King“ na Balkanu obavljao poslove uvoza i izvoza, pre više od 40 godina, za vreme bivše Jugoslavije, pokazuju stare privredne arhive koje su otkrili OCCRP i CINS. Stari, pohabani, od miševa nagrizeni dokumenti beogradskog Trgovinskog suda pokazuju da je Radulović radio kao šef jednog ogranka u državnoj firmi „Hempro“ od kraja ’70-ih do početka ’80-ih. Ta se kompanije bavila uvozom i izvozom širom sveta i imala je ogranke u Moskvi, Berlinu, Pakistanu i drugde.

Iako je iz Jugoslavije otišao oko 1983. i osnovao kompanije u Austriji, Italiji, Rusiji i na Istoku, Radulović se lako vratio kući i svojim špediterskim korenima oko 2002, izjavili su njegovi prijatelji i saradnici.

Nigde kao kod kuće

Dok su Radulovićevi uspesi u Srbiji bili nejednaki, puno je uspešniji bio u rodnom Kotoru u Crnoj Gori, gde se čini jednim od vodećih biznismena.
 

Hotel u Kotoru

Njegova firma „Trecom“ upravlja velikim površinama zemljišta i nekretnina u istorijskom starom gradu u Kotoru na kojem je Radulović napravio hotel i kazino. Kotor, drevna rimska i vizantijska naseobina koja je za vreme četiri veka duge venecijanske vladavine pretvorena u utvrđeni grad, zaštićena je od strane UNESCO-a kao mesto od velike istorijske vrednosti.

Dokumenti pokazuju da je „Trecom“ osnovan 1989. Naredne godine je ta kompanija sklopila unosne ugovore sa kotorskom opštinom i iznajmila sedam lokacija u istorijskom starom gradu, uključujući delove drevne tvrđave. Tokom ratnih godina 90-ih, kompanija ja imala privilegovani tretman kada je bila oslobođena obaveze plaćanja kirije. Ugovore je u ime „Trecoma“ potpisao Rodoljubov brat Žarko Radulović, direktor ove kompanije.

U istorijskom gradu, „Trecom“ je osnovao hotel „Cattaro“, kafić „AS“ i kazino „Cattaro“, u koji je investirao skoro 400.000 evra.
 

Dragan Dudić (levo) snimljen u Italiji

Radulović je krajem 2006, iz nejasnih razloga, preneo 90% vlasničkog udela u „Trecomu“ na Dragana Dudića, mornara koji je učestvovao u krijumčarenju kokaina, a koji je u maju 2010 . ubijen u Kotoru. Ivan Vračar, stanovnik Kotora koji je optužen za ovaj zločin, izjavio je da mu je Dudić pretio, međutim policija nije dala jasan motiv za ovaj zločin. Italijanski tužilac Mario Venditti, nedavno gostujući na konferenciji u Crnoj Gori, je izrazio sumnju da iza ubistva Dudića stoji narko kartel.

Krajem prošle godine je grčka policija uhapsila dvoje Dudićeve dece pod optužbom da su prali novac za Šarića i Radulovića.

‘’Oni su prenosili ogomne količine novca preko banaka i ofšor kompanija, stavljali novac u sigurne-sefove u bankama i kupovali luksuznu imovinu u južnim predgrađima Atine… Takođe, dva luksuzna automobila i jedan motor su pronađeni, koji su konfiskovani kao proizvod legitimizacije prihoda od nezakonite radnje’’, navodi se u saopštenju grčke policije od 1. Decembra 2011.
 

Jahta i kokain spakovan u balone

OCCRP i CINS je došao u posed dokumenata u Beogradu koji pokazuju da je u vreme njegovog ubistva, Dudić bio predmet istrage u Srbiji u kojoj je bio prikazan kao jedan od vođa mreže krijumčara kokaina. Specijalni tužilac u Srbiji rekao je OCCRP-u i CINS-u da je istraga počela u januaru 2010. i da je trajala do njegove smrti.

Ekskluzivni dokument do kojeg je OCCRP došao pokazuje da su Dudića smatrali jednim od vodećih ljudi Šarićeve bande: ‘’Osumnjičeni Dudić, zajedno sa okrivljenim Šarić Darkom, Soković Goranom, Vujanović Željkom i više NN lica organizovao je kriminalnu grupu,’’ piše u ovom dokumentu.

Istraga pokazuje da je Dudić u junu 2009, tri godine nakon što je preuzeo kontrolu nad Radulovićevom kompanijom, izdao naređenje članu narko grupe Anastaziju Martinčiću da ode u Južnu Ameriku i obezbedio mu novac za avionsku kartu, kao i 265.000 evra u gotovini za jahtu koja je trebala biti korištena za krijumčarenje droge. Argentinska policija je u oktobru 2009. presrela baš tu jahtu u blizini urugvajske obale i zaplenila preko dve tone kokaina.

Radulović , Rodić i advokat Darka Šarića

Poslednji put se u poslovnim evidencijama Radulović pojavljuje u decembru 2008, kada je uložio novac u kompaniju „Znak Invest“ u vlasništvu Andrije Krlovića i njegove supruge Ljubinke Krlović. Taj dogovor je predvideo između ostalog da Radulović dobije udeo u 1.2 milliona evra vrednoj zgradi u Pančevu.
 

Ljubinka Krlović

‘’Uplatio je, preko banke, iznos od 600.000 evra i dobio 45% vlasništva’’, objašnjava Ljubinka za OCCRP/CINS. ‘’Trebalo je to da bude hotel, što se nikada nije dogodilo jer je moj muž uhapšen’’.

U januaru 2010. policija je optužila Darka Šarića da je vođa narko-mreže i zaplenila mu imovinu u Srbiji.

Dve nedelje kasnije uhapšen je Andrija Krlović pod optužbom da je prao novac za Šarića. Ugovori pokazuju da je Krlović preneo kompaniju „Novi Tamiš“ i sa njom deo vlasništva nad zgradom vrednom 1.2 miliona evra Bogdanu Rodiću, članu moćne porodice Rodić koja kontroliše maloprodajne objekte u nekoliko zemalja Balkana. (pogledajte prateću priču).

Danas su Radulović i Rodić još uvek partneri u zgradi. Krlović je u zatvoru i čeka suđenje. Rodić nije odgovorio na naše pozive.

Prijavite se na newsletter.

Hvala vam što prenosite tekstove CINS-a! Uz to je potrebno da navedete da ste priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, kao i link ka tekstu koji prenosite.

Više informacija: cins.rs/uslovi-koriscenja/

Ostavi komentar

Prati
CINS neće objavljivati komentare koji sadrže uvrede, govor mržnje, pozivanje na nasilje ili diskriminišu bilo koju društvenu grupu. Takođe, nećemo odobravati optužbe na račun pojedinaca koje ne možemo da dokažemo. Hvala što poštujete ova pravila :)
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare

Povezano

26. feb 2019.
Miloš Pandrc, osuđen za šverc droge kao pripadnik klana Darka Šarića, iz zatvora je postavljen za zastupnika firme koja je izgradila hidroelektranu Virovci u Bosilegradu. Lokaciju i neke dozvole za elektranu prodala im je firma koja se dovodi u vezu sa Ljubišom Buhom Čumetom. Virovci su jedna od šest malih hidroelektrana za koje Ministarstvo zaštite životne sredine tvrdi da su nezakonito dobile građevinske dozvole
15. jul 2016.
Zbog nejasnih i protivrečnih dokaza, propusta u primeni zakona i drugih razloga Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu protiv Darka Šarića i članova njegove grupe i ceo proces vratio na ponovno suđenje
11. feb 2015.
Jedan događaj naizgled šireg značaja – sastanak Šarićevog saradnika Dragana Dudića sa srpskim istražnim organima na Jelovoj Gori – ponovo se koristi kako bi se pokretale afere u javnosti i odugovlačilo suđenje Šariću. Glavni akter sastanka, Dudić, ne može ništa da kaže jer je ubijen 2010. godine, dok Šarićevi advokati, obaveštajci i policajci, ponovo podgrevaju teorije zavere da su se sa Dudićem pravili neprimereni dilovi na sastanku, koji su ga verovatno koštali života