Invej je prvi na crnoj listi preduzeća prema odnosu prema radnicima i sprečavanju sindikalnih aktivnosti. Nažalost naš predsednik države je posećivao takvu kompaniju i bio u tom vinogradu gde se krše radnička prava i gde je žena doživela pravu torturu.
(Dragan Zarubica, Saveza samostalnih sindikata Srbije)
Snežana Petrović, pedesetšestogodišnja Kruševljanka, svakog dana provede osam sati sama u vinogradu Suvaja, udaljenom 30 kilometara od Kruševca, uglavnom ne radeći ništa. Nju je tamo premestilo rukovodstvo poznate fabrike alkohola Rubin. Treba da radi kao evidentičar sezonske radne snage, ali zapravo tamo, kako kaže, pravog posla nema. Pre privatizacije Rubina, Snežana je radila u finansijama firme.
Celi dan gospođa Petrović presedi u kućici u kojoj nema vode, struje, niti toaleta. Zimi se greje na smederevac, a vodu za piće donosi od kuće. U vinogradu je uvek sama, dok ne dođu sezonski radnici koji tamo rade na zasadima i tokom berbe.
Nije samo vinograd prazan. Nekoliko kilometara okolo takođe nema ljudi, zgrada, prodavnica ili naselja – samo nepregledne njive. Da bi uopšte stigla na posao, Snežana se svakog jutra budi u četiri ujutru, vozi se autobusom od Kruševca do sela Izbenica, a zatim iz sela pešači još oko tri kilometra po njivi do vinograda. Kući se obično vraća uveče oko sedam.
Ona je ubeđena da je ovo besmisleno radno mesto, kako kaže, dobila po kazni. Seća se da su je nazivali “neposlušnom”, koja “mnogo pametuje i postavlja nerealne zahteve”.
Za šest godina rada kod novog gazde Snežana je doživela da bude premeštana iz podruma Varvarin u vinograd na Ravnjaku pa u vinograd Bačina, uvođeno joj je dvokratno radno vreme, onemogućeno da uzme godišnji odmor zbog venčanja ćerke.
Snežanu su 2011. konačno i otpustili, ali je ona tužila Rubin. Sud je utvrdio da je ona protivno zakonu izgubila posao pa je tako u avgustu prošle godine ponovo dobila radno mesto u firmi. Ali, ovakvo radno mesto je, za nju, više kazna nego dobitak.
„Od 2005. do danas generalni direktori su se menjali, ali je politika prema Samostalnom sindikatu i meni kao njihovom predstavniku ostajala ista, to je šikaniranje i mobing.“
(Snežana Petrović)
Snežana tvrdi da joj se sve to dešava jer se zamerila rukovodstvu firme zbog svog angažovanja u sindikatu.
„Od 2005. do danas generalni direktori su se menjali, ali je politika prema Samostalnom sindikatu i meni kao njihovom predstavniku ostajala ista, to je šikaniranje i mobing.“
Snežana deli sudbinu oko 1.000 sadašnjih i bivših radnika ove poznate fabrike alkohola, koji se već godinama bore za pravo na posao, akcije, otpremnine itd.
Otkup akcija od radnika na prevaru
Prodaja Rubina, jedne od vodećih fabrika alkohola u Srbiji, je kao i u mnogim drugim slučajevima privatizacije u našoj zemlji pokazala da radnici često ostaju bez svojih radnih mesta, akcija i prava na naknadu.
Ljiljana Milosavljević, bivša radnica Rubina i članica Udruženja malih akcionara radnika AD Rubin priča kako je izgledalo potpisivanje dokumenata u fabrici.
“Jedan dan su samo stavili obaveštenje da se pojavimo u fabrici sa ličnim dokumentima. Jedan pravnik ti daje jedan papir na potpisivanje, drugi pravnik drugi papir, a onaj radnik iza tebe već gura, nemaš vremena ništa da pročitaš samo potpisuj, potpisuj.”
Iako je Komisija za hartije od vrednosti tokom 2005. upozoravala da je trgovina akcijama van finansijskog tržišta nedopustivo ponašanje, Invej je upravo na taj način došao do akcija radnika
Među tim potpisanim papirima nalazio se i ugovor o prodaji udela, koji su radnici potpisivali ne gledajući šta je, a kojim su prodali svoje akcije Rubina.
Iako je Komisija za hartije od vrednosti tokom 2005. upozoravala da je trgovina akcijama van finansijskog tržišta nedopustivo ponašanje, Invej je upravo na taj način došao do akcija radnika.
Kao što se dogodilo i u čuvenoj privatizaciji C marketa, osnovana je nova firma pod nazivom Inrub, 99,78 odsto u vlasništvu radnika i manje od 1 odsto u vlasništvu Inveja. Radnici su u firmu uneli akcije vredne 2.654.526 evra, a Invej je uložio oko 500 evra.
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Zoran Ćirović kaže da su neke firme koristile pravnu prazinu u tom periodu, a da je to bilo na štetu radnika.
“U ovakvim poslovima privremeni dobitnici su samo takozvani konsultanti i investitori”, piše u saopštenju Komisije.
Radnici Rubina su shvatili da su prodali svoje akcije tek kada im je na račune stigao novac, 294 eura po akciji i videli da Rubin izlazi na berzu.
Ljiljana Milosavljavić, bivša radnica i članica Udruženja malih akcionara radnika AD Rubin (foto: CINS)
“Posle jedno 15 dana, kada su završili sa nama, Rubin izlazi na berzu i stavlja cenu akcija 600 evra, za par dana 700 evra”, kaže Ljiljana Milosavljavić.
Saznavši da su izigrani, radnici angažuju beogradskog advokata Branka Pavlovića, koji je zastupao mnoge male akcionare privatizovanih preduzeća, tražeći da se ugovori ponište.
Pavlović kaže da je, nakon uvida u predmet, rekao akcionarima da ugovore mogu da ponište na sudu, jer je postupak urađen nezakonito, ali i da će biti problem materijalizovati sudsku presudu, dakle dobiti pare.
Vrhovni sud Srbije je 2009. presudio u njihovu korist i ugovore prve grupe od 210 radnika proglasio ništavnim. Kasnije su za još po tri grupe radnika ugovori poništeni.
U obrazloženju presude sud konstatuje da ovo predstavlja očigledan primer zloupotrebe osnivanja firme sa samo jednim ciljem, a to je preuzimanje akcija. S obzirom da je to trgovanje akcijama van “organizovanog tržišta” Vrhovni sud je zaključio da je cilj Inveja u konkretnom slučaju bilo izigravanje propisa i zakona.
Nakon presude, prema mišljenju Pavlovića, otvorila se mogućnost za pregovore jer Inveju ne odgovara da bude u medijima, da se priča kako su radili nešto nezakonito.
“Presuda je za male akcionare bila oruđe za pregovore, njom su mogli da nateraju Invej na doplatu, po mojoj tadašnjoj proceni između 200 i 300 evra, ali znate kako je kada sa jedne strane pregovaraju radnici, a sa druge vam je Peconi”, kaže Pavlović.
Znate kako je kada sa jedne strane pregovaraju radnici, a sa druge vam je Peconi.
(Branko Pavlović, advokat)
Predstavnici 800 oštećenih radnika pregovarali su sa tadašnjom direktorkom Inveja Vericom Spasić. Protiv nje je Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužnicu u maju 2013. u čuvenom predmetu Azotara. Ona se tereti da je 2010. pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 185.000.000 za Invej u poslovima regresiranog i neregresiranog mineralnog đubriva.
Pregovori nisu uspeli, a presuda Vrhovnog suda ni do danas nije izvršena, akcije i dalje poseduje Invej a radnici i dalje pokušavaju da ih povrate.
Iako je sud proglasio ove ugovore ništavnim, Invej je akcije koje je otkupio od radnika prebacio na svoje ime i u Centralnom registru hartija od vrednosti se upisao kao stoprocentni vlasnik. U maju 2013. Inrub je ugašen.
Gradonačelnik Kruševca, Bratislav Gašić, kaže da je razgovarao sa predstavnicima prevarenih radnika prošle godine, ali da ne može da im pomogne jer njih niko nije terao da prodaju akcije i da su za njih dobili pare. Napominje da je Rubin veoma značajan za privredu Kruševca.
“Zamislite kada bi sada i tih 200, 300 Rubinovih radnika ostalo bez posla, kakav bi to bio udarac za već uništenu privredu Kruševca“, kaže Gašić.
Radnici ponižavani kako bi otišli
Invej je ugovor o kupovini Rubina potpisao u martu 2005, ali je pritisak na radnike da odu iz fabrike počeo već u februaru, kada je rukovodstvo kompanije, kako kažu radnici, izložilo zaposlene teškim uslovima za rad. Odmah je njih 600 poslato u vinograde.
Marija Stojković, predsednica Udruženja malih akcionara radnika AD Rubin (foto: CINS)
„Dali su nam četvrt hleba i jednu (konzervu) sardina. Ujutru u pet sati razvoze nas kamionima kao svinje, uveče smo se vraćali po mraku,“ seća se Marija Stojković, predsednica Udruženja malih akcionara radnika AD Rubin i dodaje da su se „ljudi koji nisu mogli da podnesu tu torturu prijavljivali da odu, a posle nam kažu – šta hoćete sami ste se prijavili“.
Prema njenim rečima tadašnje rukovodstvo Rubina i predsednik sindikata dobili su zadatak da se otarase što više radnika pre nego što dođe novi vlasnik.
„Rečeno je svim rukovodiocima ovako: Ti, direktore u proizvodnji, imaš zadatak da kažeš svojim radnicima da se ispišu iz sindikata, da prodaju akcije. U protivnom iz istih stopa idu u vinograd i kući“, kaže Milan Mladenović, nekadašnji radnik Rubina.
U prvoj godini posle privatizacije preko 600 radnika je napustilo preduzeće, a sindikat je prestao da postoji, odnosno izgubio je reprezentativnost jer je u njemu ostala samo predsednica Snežana Petrović.
Predsednik Samostalnog sindikata iz oblasti privrede, Dragan Zarubica, kaže da je za njega Invej prvi na crnoj listi preduzeća prema odnosu prema radnicima i sprečavanju sindikalnih aktivnosti.
Bivši predsednik sindikata Vlastimir Bekrić je bez znanja radnika potpisao aneks socijalnog programa zbog čega je jedan broj radnika ostao bez mogućnosti da dobije otpremnine po socijalnom programu. Njegov sin, Zoran Bekrić, danas je direktor Rubina.
„Nažalost naš predsednik države je posećivao takvu kompaniju i bio u tom vinogradu gde se krše radnička prava i gde je žena doživela pravu torturu“, kaže Zarubica.
Mada je, prema papirima, svaki radnik odlazio dobrovoljno iz fabrike, bivši radnici svedoče o spletkarenjima i manupulacijama kojima su bili izloženi da bi otišli.
Tako je bivši predsednik sindikata Vlastimir Bekrić bez njihovog znanja potpisao aneks socijalnog programa zbog čega je jedan broj radnika ostao bez mogućnosti da dobije otpremnine po socijalnom programu.
“Bekrić je to uradio bez ikakvih ovlašćenja. On se branio time da je veliki broj ljudi napustio firmu pa nije mogao da održi sednicu“, kaže Snežana Petrović.
Invej je prvi na crnoj listi preduzeća prema odnosu prema radnicima i sprečavanju sindikalnih aktivnosti. Nažalost naš predsednik države je posećivao takvu kompaniju i bio u tom vinogradu gde se krše radnička prava i gde je žena doživela pravu torturu.
(Dragan Zarubica, Saveza samostalnih sindikata Srbije)
Njegov sin, Zoran Bekrić, danas direktor Rubina, nije želeo da pristane na intervju i odgovori na sve zamerke radnika.
Takođe, rukovodstvo Rubina je sa radnicima potpisivalo Ugovore o prestanku radnog odnosa koji su onemogućili oko 400 radnika da ostvare pravo na naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje.
Presuda Vrhovnog suda Srbije je u postupku koji je jedan od radnika pokrenuo protiv Nacionalne službe za zapošljavanje utvrdila da on ipak ima pravo na naknadu s obzirom na to da je Rubin inicirao prestanak radnog odnosa. Ostali radnici još uvek vode postupke.
“Radnici Rubina su toliko razočarani i ne veruju više nikome, ni inspekciji, ni sindikatima, ni sudovima jer smo toliko puta prevareni”, kaže Snežana Petrović i kaže da za sve ona najviše krivi institucije koje su dozvolile da se poslodavac tako ponaša.
*****
CINS je otkrio i da je kompanija Invej, koja je privatizovala Rubin, konstantno kršila privatizacioni ugovor, dok je Agencija za privatizaciju to tolerisala, što možete pročitati u prvoj priči: Privatizacija Rubina (1): Finansijsko iscrpljivanje.
E moj narode radite za 200-300e,a peconi i kompanija nek se bogati a peconi neka placa parove po 1000e nedeljnog honorara,e e lepa moja srbijo al te od91 godine uproastise.
Da li imaju pravo na akcije naslednici penzionera
Da li u ovoj državi je bilo ili uopšte postoji pošten , korektan političar. Nije kriv Peconi, krivi su nam za sve naše nevolje alavi političari. gledam kolege radnike, previše smo svi mi trpeljivi, previše nekako smo naivni i verujemo političarima, ali možda jednog dana i našem strpljenju dođe kraj, neće ovo moći večno da traje.
U ovom tekstu mnogo nedostaje.2012 u januaru radnici su morali da se potpisu da su saglasni da im se plata smanji,najvise su pogodjeni oko 80-ak radnika koji su skoro na minimalcu,potpis je vazio za 2012 a sada je 2014 plata nije vracena,a smanjeno je vise od 30 posto.Radnici Rubina su svakodnevno izlozeni cistom mobingu……….
Naravno da Gasic stiti Peconija kada je Peconi jedan od finansijera SNS-a, inace i cuvena rakija “Tomovaca“ koju predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolic, poklanja kao svoju rakiju, puni se u Rubinu !
Predrag Ranković – Peconi nije vlasnik Rubina kao što je predtavljeno javnosti. Vlasnik tj. vlasnica Rubina je Latinka Šošić. Ona je tvorac svega što ste dogodilo bivšim radnicima Rubina. Ako želite bliže informacije slobodno pitajte.