Deca koja peru šoferšajbne, ona koja prodaju ruže u Skadarliji ili rade neke druge poslove po beogradskim ulicama, imaju jedno mesto gde mogu da budu samo deca – Svratište. Tamo uče, hrane se i pronalaze drugi dom. U ovoj epizodi Glasne žice govorimo o Svratištu i i kako je došlo do toga da se njihov opstanak bude dovede u pitanje.

Autor: Stefan Marković

Uređivala: Dina Đorđević

Muzika: Rade Sklopić

Produkcija :CINS

Važno: Pomozite nam da oblikujemo budućnost Glasne žice.
Stigli smo do kraja jednog poglavlja. Šta dalje sa ovim formatom? Da nastavimo isto, menjamo nešto ili idemo u skroz novom pravcu? Molimo vas da nam pomognete popunjavanjem kratke ankete koja se nalazi na ovom linku.

TRANSKRIPT

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Sigurno znaš za decu u Skadarliji koja prodaju ruže. Za onu koja prose po pešačkim zonama i kafićima. Za decu koja stoje na semaforima i pitaju: Da operem šoferšajbnu?

Nekad samo prođeš pored njih.

Kažeš nemam.

Nekad daš neki dinar.

Ali, da li se zapitaš ko su oni? I kako provode život?

Jedan od onih koji su kao deca prali šoferšajbne je i Viktor Matić iz Beograda.

Ali njega ne tražim na ulici. Idem ka kafiću 16, u centru Beograda.

STEFAN MARKOVIĆ: Dobar dan. Treba mi Viktor.

KONOBAR: Unuta je.

STEFAN MARKOVIĆ: Unutra?

STEFAN MARKOVIĆ: E, ćao, Stefan.

VIKTOR MATIĆ: Viktor. Drago mi je.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Viktor je sada šanker i konobar u kafiću. Ali to nije bilo oduvek tako.

Nekada je kao dete zarađivao na ulici. 

Ali zašto?

VIKTOR MATIĆ: Mom ocu je imao je ja mislim kamen na bubregu i trebao da ide na operaciju koja se plaćala i onda nismo znali kako i onda smo su prvo brat i sestra izašli pa sam onda i ja izašao sa njima da pomognem.

STEFAN MARKOVIĆ: Šta si ti radio na ulici?

VIKTOR MATIĆ: Pa mi smo radili… kao ono brisali… ono prali smo stakla i to tako da je baš ono.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Viktor je nailazio na saplitanja.

VIKTOR MATIĆ: Kad sam krenuo za konobare meni su rekli da ja nikad neću uspeti u životu.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali i pored toga, nije ostao na margini. Danas, sa dvadeset i dve godine, vodi pristojan život. A to ne bi bilo moguće da nije bilo grupe ljudi koja je bila tu za njega. Pomagala mu oko škole, usmeravala ga… i ono najbitnije, koji su verovali u njega.

I tu ne pričam o njegovoj porodici.

Bili su to ljudi iz beogradskog Svratišta. Mesta gde deca kao što je bio on, pronalaze privremeno utočište.

MINA MEDIĆ: Mi odlazimo u naselja gde deca žive. Znamo svaku porodicu onu dlaku. 

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo je Mina Medić i ona je programski direktor u Centru za integraciju mladih.

MINA MEDIĆ: Znamo tačno koje dete sa kim živi, kakvi su porodični odnosi, ko se čime u porodici bavi. Znači bukvalno ono ne nekada imam utisak da bolje znamo u kakvim su uslovima nego oni sami.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I upravo oni su i Viktoru bili vetar u leđa. Ali i mnogoj drugoj deci koja žive u ekstremnom siromaštvu. Deci koja rade na ulici.

Ali… para za ovo je sve manje. A ušli su u rat sa gradom.

I njihova sudbina je sada neizvesna i komplikovana.

MINA MEDIĆ: Nadam se da ću da će u budućnosti svratište uspeti da održi svoju ovaj da obezbedi održivost jer mi i dalje i posle cele ove turbulentne priče sa gradom mi smo i dalje na istom mestu gde smo bili i pre. Znači mi i dalje nemamo sredstva da radimo vikendom. naša održivost i dalje upitna. 

UVODNA ŠPICA

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Moje ime je Stefan Marković, a ti slušaš CINS-ov podkast Glasna žica.

U ovoj epizodi govorim o Svratištu u Beogradu. O deci koja kroz njega prolaze.

Šta ono znači za decu sa margine. I kako je budućnost ovog mesta postala neizvesna.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Na Zvezdari, ušaškana u Krfskoj ulici, nalazi se prizemna kuća.

Prolazio sam tuda nekoliko puta i pomislio sam da je nekakav vrtić, jer se ispred ulaza u dvorište nalazi šareni natpis. Ali to nije vrtić.

To je mesto gde deca koja vreme uglavnom provode na ulici i to ne iz zabave, pronalaze mesto za odmor, obrok, higijenu i obrazovanje.

STEFAN MARKOVIĆ: Gde smo mi sad? 

MINA MEDIĆ: Mi smo trenutno u Svratištu za decu u Krfskoj ulici. Ovo je prvo svratište koje je otvoreno u Beogradu.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo je Mina Medić. Ona je programska direktorka CIM-a.

A za šta služe svratišta?

MINA MEDIĆ: Pa prvo kao baza je pružanje mogućnosti deci da zadovolje te osnovne potrebe za hranom i higijenom i to je bez toga ništa. Ti ovde će čuti da kada kad god neko dođe od dece mi prvo kažemo peremo ruke i hajde da klopamo jer ono dok si gladan mislim stvarno ništa. To je jedna vrlo prosta piramida potreba. Ako si gladan i ako se osećaš ov ovaj nebezbedno u bilo kom smislu ti ne mislim pričati o školi je stvarno recimo u školi ili o bilo kojoj drugoj temi je stvarno licemerno. 

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Hrana i higijena. To su dve osnovne stvari za svako dete.

MINA MEDIĆ: Kada to zadovoljimo mi onda a u skladu sa individualnim planovima koje imamo za svako dete što za nalaže da kažem i licenca koju imamo a i ovaj zdrav razum u skladu sa individualnim planom koji imamo za svako dete. Mi onda radimo različite aktivnosti.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Tu se igraju društvene igre, postoje različite radionice… pa tako recimo uče da vezu. Idu u pozorišta i bioskope, a svakako dobijaju i psihološku pomoć.

A koliko dece prođe kroz svratište?

MINA MEDIĆ: Godišnje mi radimo sa oko 300 do 400 devojčica i dečaka u svratištima i na terenu. Tako da ovaj I to je to je dosta veliki broj. To pričamo samo za ova naša dva svratišta. Novi Beograd i Zvezdara. Da. I to čak ne ceo Beograd. Znači mi radimo u 10 gradskih opština. Ne radimo Lazarevac, Mladenovac i to.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Zamisli to.

Između 300 i 400 deteta sa margine svake godine pronalazi… pa bar privremeno utočište… iza vrata Svratišta.

Mina priča u kakvim onim uslovima žive i šta ih tera na ulicu.

MINA MEDIĆ: Kad padne kiša to je stvarno blato do kolena. To je kada je grejna sezona, odnosno kada je napolju hladno, ljudi se greju na šta stignu. To se udiše sve i svašta. Šta deca imaju respiratorne probleme, dolazi do opekotina zato što se uglavnom greju na nekakve improvizovane smederevce, šporete kako već to da zovemo. Ovaj tako da kada padne kiša nama deca dolaze potpuno mokra iako su bila u svojim da kažem kućama ali to je karton. Mislim kako da kažem to sve prokišnjava, propušta ita deca ne nisu nužno bez roditelja…

STEFAN MARKOVIĆ: Ne? 

MINA MEDIĆ: Ta deca zapravo uopšte većina njih imaju svoje roditelje. Najveći broj njih ima svoje roditelje. Uh sam samo žive u tom ekstremnom siromaštvu. Onda kad nas ljudi pitaju a šta njih izvodi na ulicu, mi onda kažemo siromaštvo ih izvodi na ulicu. I to je zašto je ovaj problem ovako teško teško mu je ovaj prići.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Mnogima je Svratište jedino mesto gde mogu da jedu i da se okupaju.

MINA MEDIĆ: Ako ne dođu dva dana kod nas za većinu dece to znači da nisu jela uopšte dva dana. Uh uh kada nekada ne idu u školu i kad ih pitamo što nisu išla u školu nemaju šta da obuju. Bukvalno kad odeš u naselje većina dece će biti bosa. Da li je zima, da li je top To nije ni važno.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A da li znaš kako je sve krenulo?

Mina kaže da je sve krenulo kao ideja studenata Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju još ranih dvehiljaditih.

MINA MEDIĆ: Oni su samo inicijativno prosto počeli da obilaze lokacije po gradu da stupaju u kontakt sa sa mladim ljudima koji su tada živeli na ulici

tu na Dorćulu što oko fakulteta, što oko Bajlonijeve pijace. Ovaj tu je bilo jedno veliko skvot mesto, takozvana rupa.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Sve to je kasnije preraslo u nešto veće. U ovaj prostor gde smo sada.

Dok Mina je i razgovaramo, dvorištem prolaze ljudi sa velikim najlonskim džakovima.

MINA MEDIĆ: A sve inače dok ti si okrenut ka odnosno leđima ka prozoru ovde sve ja vidim ljude ovaj koji prolaze i donose kese znaš. Tako da sve što kažem opet vidiš ovde tako tako mi dobijamo. Ljudi dođu donesu nam kese uglavnom sa porovnom polovnom odećom i obućom.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Pored ovog prostora ovde, Svratište ima prostorije i na Novom Beogradu.

I ljudi baš cene ovo mesto. Mina kaže da non-stop neko nešto donira.

STEFAN MARKOVIĆ: Kako i šta može da se donira? Pošto evo sve vreme kažeš prolaze ljudi sa kesama. Šta se donira? Kako se donira? Šta je potrebno?

MINA MEDIĆ: Donira se sve i Svašta kažem ti. Evo bukvalno znači sve od ovih flomastera, ovih ovaj platna znači manje više sve što ovde vidiš je predmet za donaciju. Neke stvari smo naravno mi i kupili jer uvek imamo neka sitna sredstva za to didaktičke materijale, materijale za radionice i tako dalje. Ali na primer ovu tablu to je donacija, nameštaj je donacija, knjige su 90% donacija i tako. Tako da ljudi nam uglavnom doniraju odeću i obuću i to je ono što nam je najpotrebnije za decu od 5 do 15 godina i prilagođenu vremenskim uslovima. 

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): To znači da primaju garderobu koja može da se obuče odmah.

MINA MEDIĆ: Znači nismo u mogućnosti baš od sred leta da primamo zimske stvari, jer ne mogu da čuvamo. Tako da sezonska odeća i obuća prilagođena deci od 5 do 15. Tako je. Sredstva za ličnu higijenu, sredstva za higijenu prostora, školski pribor, materijale za radionice, to ovaj flomasteri, šareni papiri, kojekakvi. Imamo ovde sad kad bi otvorio ovaj orman. To su raznorazne šljokice, trakice, svašta nešto. To koristimo. za radionice i tako. Tako da ovaj sve to dolazi u obzir. Sad baš kad ono ljudi ne mogu sada baš da nam banu ovde sa trosedom nekim ovaj za te stvari recimo kad neko ima nešto tog tipa pozovu nas pa nas pitaju nekada nam treba, nekada nam ne treba ali ovako ove redovne stvari koje trebaju svakoj kući za de sa decom to je ono što treba i nama tako.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): E sada… okej donacije. Ali šta je sa parama?

Pretpostavljam da je potrebno dosta para što za plate, a što i za ostale materijale i troškove da bi sve ovo funkcionisalo.

Iskreno, mislio sam da je Svratište gradsko ili državno.

I da samim tim država daje pare za njega.

A da li je to baš tako?

MINA MEDIĆ: Od 2008 godine svratište se isključivo projektno finansira znači to znači da mi sednemo pišemo projekte i tražimo pare i to je to je prosto.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ali to ne znači da ti ili ja tek tako možemo da otvorimo svratište.

Za ovakve ustanove, potrebna je licenca.

A ko je zdaje?

MINA MEDIĆ:  Ministarstvo za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Međutim taj sistem licenciranja postoji tek negde od neke 2011. godine za uslugu svratište.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Dakle, samo Svratište u Beogradu, postoji duže nego što postoji licenciranje.

Sa licencom je sve okej. Problem je što nedostaju pare.

MINA MEDIĆ: Sredstva manjkaju i da je prosto kriza očigledno tolika da mi imamo isti broj donatora… Samo što donatori naši manje novca daju i kada svako da po 20 25% manje mi onda dođemo do toga da prosto nemamo nov za čitav tim ljudi koji može da radi u svratištima sedam dana nedeljno.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I tu kreće problem.

Svratište je objavilo post da više neće raditi vikendom, a javnost se uzburkala.

I onda je gradonačelnik Beograda sazvao novinarsku konferenciju.

ALEKSANDAR ŠAPIĆ: Dobar dan Danas smo se to jest pozvao sam vas u nekom malo drugačijem terminu u odnosu na onu dinamiku koju imamo već nekih godinu i po dana Smo otprilike ne (DA SE PODVUČE)

MINA MEDIĆ: On je predložio da će odnosno rekao je da je grad spreman da pre preuzme svratište

ALEKSANDAR ŠAPIĆ: Pretpostavljam da više nemaju uslove i ne moraju više da brinu o zaposlenima ne moraju više da brinu o o primanjima da će da im stiže novac iz inostranstva neće ko će Ponavljam još jednom jedino što me čudi da se nisu obratili meni lično ili barem onda gradu Beogradu u najmanju ruku ako ništa drugo zbog istorije koju imam ja sa tim svratištem što kao fizičko lice što kao predsednik opštine Novi Beograd i dan danas mi to nije jasno

MINA MEDIĆ: E sada da li od sve ove usluge prihvatilišta ili nekih drugih kapaciteta to nije bilo jasno da zaposli ljude da mi možemo da volontiramo ako želimo uh i da mu nije jasno zašto se mi nismo njemu obratili da je on nas ppodržavao i to jest Tako pre ovaj sad više koliko tu sad ima godina više od 10. Mi on je nama donirao neka sredstva i jeste dok je bio predsednik opštine Novi Beograd asistirao prilikom tog našeg potpisivanja ugovora za za taj prostor na Novom Beogradu koji koristimo.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A onda kreće prepiska između Svratišta i Sekretarijata za socijalnu zaštitu.

MINA MEDIĆ: Tražili su nam set od nekih 10 15 tačaka… da im dostavimo odgovore na ta pitanja sa znači vrlo jasnim da bi oni znali sa čim računaju prilikom preuzimanja usluge da oni znaju koliko to košta i koliko para treba da odvoje da oni rade tu uslugu.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): I to je sve bilo okej… I praktično su na sve odgovorili.

Pa osim na jedno pitanje.

MINA MEDIĆ: mi smo odgovorili na sva pitanja sem na to prvo gde su oni nama tražili spiskove i lične podatke o deci i njihovim porodicama.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Svratište, odnosno, udruženje CIM nije želelo da dostave podatke jer kako objašnjava Mina, radi se o osetljivim podacima… a samim tim, i o kršenju zakona.

Prepiska je trajala par meseci.

I onda je sve stalo.

MINA MEDIĆ: i onda se ta prepiska tako nekako jako glupo dešavala gde su u jednom momentu krenule i pretnje da Uh oni sada sumnjaju u kredibilitet i integritet čitavog našeg rada. Šta mi to krijemo kad mi njima nećemo da dostavimo podatke da oni da smo da smo mi neozbiljni u toj komunikaciji i tako dalje.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Poslao sam mejl Sekretarijatu, sa molbom da uradimo intervju ili bar da mi odgovore na pitanja u vezi sa Svratištem.

Odgovor nisam dobio.

Od ideje da se pomogne svratištu, vlast je brzo došla do pretnji inspekcijom.

MINA MEDIĆ: u dopisima ovaj nam je sekretarijat to slao da će oni nama sada da šalju inspekcije da bi oni videli šta mi to krijemo jer mi sigurno nešto krijemo ovaj čim mi odbijamo sada da prihvatimo njihovu pomoć i takođe pre svega zapravo odbijamo da im dostavimo podatke o našem radu..

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Inspekcije, bar za sada, a govorim o maju 2026. još nisu pokucale na njihova vrata.

Mada, Mina se toga ni ne boji.

Sam CIM ne želi da preda svratište gradu. Oni žele da se sistemski reši njihov finansijski problem.

A njihov opstanak jeste ugrožen.

Jer na kraju dana, oni se nalaze u gradskim prostorijama.

MINA MEDIĆ: Ono što ne bismo voleli da se desi a što smo u jednom momentu pomislili da bi moglo da se desi jeste da nas izbace iz prostora jer to jesu gradski bez obzira na to što mi imamo potpisane ugovore na neodređeno.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Grad ima prihvatilište, pa i svratište u okviru toga. Ali samo prihvatilište ima drugačiju namenu.

MINA MEDIĆ: Prihvatilište mesto, to je znači gradska usluga od ekstremno velikog značaja za za naš sistem zato što tamo deca odlaze kada postoji jaka potreba za tim. Dakle, odvodite tamo policija, centar za socijalni rad. Ukoliko si zatečen u situaciji nasilja, ukoliko si dete bez pratnje, ukoliko postoje razlozi da budeš izmešten iz porodice, Znači ti odlaziš prvo u prihvatilište i to je kao bukvalno prva stanica i onda odatle pa

ona je privremenije uh privremenije smeštaj zato što se onda odatle deci organizuje dalje smeštaj da li u hraniteljsku porodicu da li u dom to je potpuno drugačije od svratišta.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Svratište za sada ostaje tu.

Ne radi vikendom, ali se ljudi koji su tu trude da pomognu deci sa ulice.

A čak i kada odrastu, Svratište je tu za njih. 

MINA MEDIĆ: Onda smo odlučili da otvorimo kafe bar 16 zbog toga što je prvo kafić, znači učiš vrlo praktične veštine, a drugo uh sigurno je siguran je prostor. Znači i ljudi koji tu dolaze uglavnom znaju ko smo mi i šta smo. Vrlo su prijateljski nastrojeni prema deci. U 16ci rade isključivo naši bivši korisnici. ili deca koja su imala uličnu situaciju bilo kakvu.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Baš tako je posao našo i Viktor… momak sa početka priče.

VIKTOR MATIĆ: Najviše što volim ovde da radim to zato što da kažem kolektiv je samim dobar, menadžeri su sas ono mnogo dobri tako da je ono sad ne znam kako da kažem jednostavno jednostavno ti to kako da kažem uh daje taj potencijal da radiš posao koji treba da radiš. Meni je baš što se tiče 16ice pomoglo. Ja sam čak uradio tetovažu o 16ici.

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): A koliko je Svratište, čija je budućnost sada neizvesna, bila bitna za Viktora?

VIKTOR MATIĆ: Svratište većinom je uvek ono podrška i baš je ono ne znam kako da kažem mnogo baš i ono prelepo da upoznaš takve ljude i da kažem i takav kolektiv i kolege. Je l’ ti kad odrasteš ti ih više ne sm ne smatraš nastavnicima i to ti ih smatraš tvojim kolegama.

ODJAVNA ŠPICA

STEFAN MARKOVIĆ (NARACIJA): Ovo je bila Glasna žica.

Moje ime je Stefan Marković.

Epizodu uređivala Dina Đorđević.

Muziku komponovao Rade Sklopić

Producirao Centar za istraživačko novinarststvo Srbije.

Hvala na slušanju!